недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Малишани и казна

Када је дете мало и неразумно, а ситуација у коју улази опасна, када је агресивно према вршњацима, животињама и одраслима и када одбија да прихвати било коју другу казну – три су ситуације у којима родитељима не остаје много избора осим да пљусну дете по гузи
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 22.04.2019. у 08:00
(Фото: Пиксабеј)

Бројни стручњаци који раде са популацијом деце и младих упозоравају на незадовољавајуће стање, указујући да је све више деце која су дезоријентисана и која веома лако прелазе границе између дозвољеног и недозвољеног. Иако су деца и млади хетерогена категорија, чини се да је у њој све више недовољно социјализованих младих, оних који нису имали одговарајуће „кућно васпитање”, било да спадају у категорију занемарених било да су у категорији размажених. Млади у обе категорије су недовољно социјализовани, понашају се на неприхватљиве начине, при чему сматрају да не постоји никакав проблем у њиховом понашању.

Када недовољно социјализовано дете дође у основну школу, школа нема на располагању педагошке механизме да га додатно социјализује. Када су у разреду два таква ученика, тада се у разреду развија таква групна динамика због које учитељи и наставници морају да се непрестано баве таквом децом, на штету остале деце. Сарадња школе са њиховим родитељима често не даје резултате. Они су или незаинтересовани или безусловно штите децу или су „немоћни” да промене свој однос према деци.

Куда воде забране

Они који размишљају шта сада треба учинити да наше друштво за двадесетак година буде боље, када садашња деца и млади одрасту, виде два главна проблема: повећање наталитета и повећања степена социјализованости младих људи. Најбољи одговор на оба проблема јесте јачање породице и јачање улоге и ауторитета родитеља. Свака држава, то јест људи који воде њене релевантне институције требало би не само да буду свесни важности ових проблема, него и да конкретним делима решавају ове проблеме.

Уместо да помажу породице и да јачају ауторитет родитеља, држава намераваним потезима иде у супротном правцу, „штитећи” децу од родитеља, претећи одузимањем и измештањем деце из родитељских породица, смањујући родитељски ауторитет. Такав пример је и најављено законско решење којим би се „педагошка пљуска по гузи” прогласила за насиље над децом и злостављање, и забранило родитељима „свако телесно кажњавање властитог детета”.

Колико је држава озбиљна у својој намери да заштити децу од њихових родитеља говори и сумњиво висок статистички податак да је у последњих пет година у Србији сваког дана у просеку троје деце измештено из својих породица или одузето од својих родитеља. Информације о овим поступцима нису доступне јавности. Нетранспарентност поступака се брани намером да се заштити дете и његова приватност. Информације о оним случајевима које су доспеле у јавност буде сумњу да није све тако како нам социјалне службе представљају.

Преглед обимне литературе може показати да не постоји ниједно методолошки исправно истраживање које је показало да повремено „разумно телесно кажњавање” у детињству изазива касније негативне последице код одраслих. Зато држава нема ни један разуман аргумент да забрани родитељима да у оним ретким ситуацијама када друге васпитне методе не дају резултат, пљусну дете по гузи. Једини аргументи који се нуде су идеолошки, проистекли из идеологије дечјих права.

Држава и родитељско право

Ова врста социјалног инжињеринга се често у медијима оправдава бесмисленим флоскулама: „Сваки, па и најблажи ударац је насиље”, „Ударац по гузи је знак родитељске немоћи”, „Насиље рађа насиље”, „Није у реду да јачи удари слабијег”, „Не учимо децу да се проблеми решавају насиљем”, итд. Иако ове тезе звуче прогресивно и делују логично, свака дубља анализа било које од ових теза указује на њену логичку и фактичку неодрживост.

Нису сва деца једнака, тако да је могуће подићи дете без иједне пљуске, али то се односи само на 30 одсто деце, док је осталих 70 одсто током свог васпитања морало добити по гузи. Три су ситуације у којима родитељима не остаје много избора осим да пљусну дете: када је дете мало и неразумно, а ситуација у коју улази опасна (никако не треба пљуснути дете у доби испод једне године живота); када је дете физички агресивно према другој деци, животињама и одраслима; и када дете одбија да прихвати било коју другу казну. Уколико се усвоји предложено законско решење, онда држава одузима родитељима право и моћ да ове ситуације разреше на начин који је добар за дете. Родитељи треба да схвате опасност који нам доноси предложено „прогресивно” законско решење и да дигну глас како би то спречили.


Коментари21
50421
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana
Što se tiče mog prethodnog komentara, kada sam navela "oko 100% psihologa", to je bilo preterivanje, čitam i poznajem vrlo malo dečijih psihologa i mislila sam pre svega na igru reči. Izvinjavam se, nije mi bila namera da karakterišem i ocenjujem profesiju, već ovu temu, i to potpuno subjektivno. Još jednom zaista bilo je neprimereno i netačno s moje strane. Izvinjavam se.
Dragana
Znači oko 30% ne mora da bude kažnjeno, a oko 70% mora. Moj utisak je da je oko 100% dečijih psihologa, bar u Srbiji, odabralo, ili možda po nekakvoj inerciji sopstvenih slabosti, zašlo u taj poziv jer je tu opuštenije, bar mali pacijenti praktično nisu u mogućnosti da imaju svoju stranu, pored roditelja i ostalih s kojima treba imati posla. Da li bi bilo potrebno da "razumno telesno kažnjavamo" odraslu osobu jer radi nešto od stvari navedenih u tekstu i ne sluša kad mu/joj se kaže. Evo npr. Vi i ja. Ja imam dečaka od 2 god i od porođaja sam se prilično ugojila i ojačala. Jednom, radujući se svom mužu, podigla sam ga kao od šale. On je prilično kul lik, što bi se reklo, i to mu nije mnogo zasmetalo, ali mu je zasmetalo, videlo se po njemu, mislim kome ne bi. Dakle ja imam 180cm i 90 kg i dižem oko 80-85. A vi? Evo ako ste manji i slabiji od mene spremna sam da Vas pljusnem jer smatram da je ovo što ste napisali opasno. Sigurno ćete podneti reči i pljusku lakše nego što bi jedno dete.
Berislavci
Vaspitanje dece je proces koji traje od njihovog rodjenja do njihove pune emocionalne zrelosti. Za to su najodgovorniji roditelji. Takodje je, uz to, veoma vazna vaspitno-obrazovna nadgradnja koju pruza skola, te okruzenje kao bitan faktor socijalizacije mladih bica. Problemi nastaju ako izostane bilo koja od ovih sustinski vaznih komponenti, a jos veci ako izostane saradnja. Kada poceti sistematsko vaspitanje dece? Najbolji odgovor nalazimo u poznatoj anegdoti. -Dovela majka svog trogodisnjeg sina kod pedagoga i psihologa. "Da li je sada pravo vreme da zapocnem vaspitanje svog deteta?", pita mama. "Vi gospodjo kasnite 3 godine", kaze pedagog. Na to stari psihijatar dodaje: "Vi zapravo kasnite 3 godine i 9 meseci!" Kaznjavati mlada bica? Problemi nastaju ako po pitanju - sta dete sme da radi a sta ne sme-roditelji i nastavnici nemaju principijelne i dosledne stavove, jer deca gledaju sto ovi rade a ne sto pricaju. Vise stimulisati decu pa ce biti manja potreba za kazvanjem.
službenik
Hvala Zoranu Milivojeviću.
Vanja
I svi mi sad ovde komentarisemo da je ovo sto drzava radi nenormalno, ali i dalje sedimo u kuci kao ovce spremne za zamrzivac. Da li smo iole sesni da moramo podici glas, ustati i boriti se protiv vlastodrzaca koje je na zalost ipak jedan deo naroda izabrao? Sta cekamo?
Kristina
Da, bas tako, nista konkretno se ne preduzima protiv takvih zakona samo ovako na sajtovima se komentarise, jel moguce da je nesigurnost kod naroda toliko velika da ne smemo da ustanemo i izborimo se za ono sto je najbolje za nas i nasu decu, iskreno se pitam
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља