уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:13
ПОГЛЕДИ

Власт и опозиција све ближи средини брвна

Аутор: Бошко Јакшићпетак, 19.04.2019. у 14:52

Пошто је размишљао да се прошле суботе обрати митингу опозиције, али је одустао „због малог броја”, Александар Вучић обезбедио је кворум за данашњи скуп у Београду замишљен по угледу на севернокорејске реликвије.

„Рат митинзима” цепа земљу и постројава је у две колоне, чији су предводници све ближе судару на средини балвана. Ко неће да препозна опасности, не мора, али губи право да после буде непријатно изненађен.

Шеф напредњака очито је пристао на улогу да само формално буде председник свих грађана, па у својству страначког лидера себе уздиже на трон обожавања коме треба целивати руке. „Свом народу” демагошки понизно захваљује јер је, каже, уз њихову помоћ Србију увео у Златно доба. Цинично игнорише допринос „народа опозиције”.

Индустрија меланхолије ослања се на Игру бројки, која омаловажава разум и људска чула. „Да ми је Вучић бројао госте на свадби, много бих јевтиније прошао”, коментар је са „Фејсбука”. Док власт понижавајући десеткује протесте, себи организује масовне митинге, а све нас тера да пребројавамо уместо да се бавимо суштином политике.

Ову власт пре ће урушити самозаваравање него опозиција. Вучић се поиграва бројкама које могу да заведу. Тврди да ће данас у Београду бити барем „десет пута више” људи јер он у сваком селу може да окупи више него опозиција.

„Бројаћемо у главу” не звучи као позив на јединство који је председник најавио као кључну паролу данашњег масовног сведочења о обожавању вође. Тријумф организованог задовољства.

Аритметички посматрано, председник је у праву, али политика није аритметика, ни рачун великих и малих бројева. Постоји ту једна озбиљна квалитативна разлика.

Вучић окупља наредбодавно. Добру половину учесника чини кворум послушних, уцењених или застрашених. Деци се нуди 700 динара и оправдање за школу да машу председнику. Фале само пионирске мараме.

На митинге опозиције долази се добровољно. Без аутобуса који не смеју да возе да њихови власници не би изгубили лиценце. Сами плаћају превоз, сендвиче и сокове. Нико их не тера. Тријумф спонтаног незадовољства.

Није прошла субота била „дебакл”, како су страствено тврдили саговорници ружичасте телевизије пошто им је ускраћен аргумент о „припреми насиља” и „крвопролићу”, док су посланици већине узалуд чували Скупштину фрустрирани што се неће придружити штрајку глађу једног министра и једног градског функционера – најглупљом идејом коју памтим. Глупост јесте немерљива, али трпељивост народа је лимитирана.

Није био ни Дан Д, како су преамбициозно говорили неки од опозиционара. Салдо се налази на другој страни: „мали” митинзи добијају велику снагу, што производи растућу нервозу у све острашћенијем друштву. „Велики” митинзи осуђени су да шире лажну слику јер је страх привремена категорија, јер су извештачени и нуде заводљиву али нереалну обману. Владајућа гарнитура није спремна или не жели да се бави таквом социјалном рачуницом.

Концентришући се већ четири месеца од почетка протеста на пребројавања, власт не жели да чује суштину захтева демонстраната за суштинском променом система и повратку демократији.

У таквом амбијенту обе стране бојажљиво – ваљда да не би окрњиле „идентитет снаге” – почињу да причају о дијалогу. Учинило се, барем за тренутак, да власт схвата да није време да настави са провоцирањем здраве памети, тренажом осионости и увредљиве реторике. Вучић говори да је „другачије мишљење наше богатство”, помиње неопходности дијалога у парламенту.

Каквог дијалога? О чему? Председница парламента позвала је опозицију на дијалог о томе како побољшати рад Народне скупштине – што више делује као позив на договор о нијанси боје којом ће бити прекречени зидови него на озбиљну дебату која се тиче темеља (не)постојеће демократије.

Брзо се испоставило да је реч о маркетиншкој егзибицији која показује да овде у скоријој будућности неће бити суштинских расправа, већ само наставка међусобних оптужби, псовања и вређања. Демократски потенцијали Србије још стоје спаковани у неком подрумском магацину. На демократију се гледа кроз страначке амове.

Савез за Србију је, као први од три захтева, затражио формирање заједничке комисије власти и опозиције за дефинисање фер и поштених изборних услова. Може дијалог, каже опозиција, али без Маје Гојковић. Први захтев је, за разлику од друга два, конкретан, легитиман и озбиљан, али чему игнорисање институције шефа парламента, чак и овакве фасадне правне државе. Каква таква је, она је председница. Нађимо бољу.

Чему ултиматум који данас истиче? Треба седети и разговарати. Истерати лисицу из шуме да се види ко опструише дијалог, ко и колико штити садашњи погубни поредак ствари.

Опозиција боље да се сетила речи Зорана Ђинђића да прво треба прогутати „најружнију жабу”. Упали су у исту замку као и Вучић, који има право да као шеф СНС-а одбија разговор са тројком водећих политичких ривала, али то право нема као председник републике јер и за њега важи правило „најружније жабе”.

Српска опозиција се сабира, али недовољно да би добила подршку споља. Двојица од тројице опозиционих лидера су против ЕУ, што наводи воду на воденицу Александра Вучића, који је – због Косова – постао „омиљени европски аутократа”, како је марта 2018. писао угледни магазин „Форин полиси”.

Вучић себе на широком потезу од Брисела, Берлина, Вашингтона, Москве и Пекинга, па до домаће сцене, представља као „незаменљивог”. Створио је нарацију да би променити га било неодговорно и неозбиљно. Његовим ривалима неопходни су стрпљење, праве поруке и прави кандидати.

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари6
ffc1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар Кнежевић
Ако светски мешетари некога држе због Косова и Метохије, то је Председник Монтенегра Мило Ђукановић.
Trifun
@Bosko Jaksic Na pogresnim premisama pogresno zakljucujete: 1.„Рат митинзима” цепа земљу и постројава је у две колоне.."Ko je,kada i zasto krenuo sa mitinzima?Da li onda kada je Haradinaj uveo takse 100% i najavio smenu Vucica na ulici? 2."Вучић окупља наредбодавно..На митинге опозиције долази се добровољно..".Da li su:Corba,Lukas,Mandic i 150.000 gradjana Srbije dosli naredbodavno? 3."Концентришући се на пребројавања,власт не жели да чује суштину захтева демонстраната за суштинском променом система и повратку демократији" To sto rade "demonstranti" nema veze sa demokratijom,koja podrazumeva postovanje volje vecine,zakona i procedure..4."СзС је затражио формирање заједничке комисије за дефинисање фер и поштених изборних услова..захтев је конкретан, легитиман и озбиљан..".Na kom zakonu se zasniva "zahtev za komisijama",da bi bio legalan,legitiman i ozbiljan?U Srbiji se vec 3.deceniju odrzavaju visepartijski demokratski izbori,a vazece izborne zakone su doneli oni,koji sada protestuju..
Luna lu
Cudi me iscudja anje kolege Jaksica. Dve Srbije postoje odavno, od Osme sednice. Nikakvo mirotvorstvo I toboznji dijalog dobronamernih ne pomazu. Bosko to jako dobro zna. Text je farsa.
nikanor
Srbija nije "duboko podeljena". Ako neko ima 50-60% podrške, a drugi 5-10%, gde je tu podela? Jakšić je jedino u pravu da se u javnim preduzećima živi i radi kao u vreme komunizma, jedino fale pionirske marame. Kod njih Tito još nije umro, a sav nerad finansira država. Zato je ministar finansija podneo ostavku.
shules
U poslednjoj rečenici treba dodati - SUŠTINU protesta. Posle 4 meseca nismo obavešteni ko vodi proteste ; ko određuje pravila ; ko može da istupa u ime Skupštine itzd. Gde su glumci ...!?? Gde su akademici i profesori što potpisivaše nešto ... !?? ... Pa , na kraju krajeva - ko finansira proteste ... !?? Treba poći od one ... čist račun , duga ljubav i tada će nam biti jasno šta donose protesti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља