субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:29

Окончана сеоба архивске грађе СПЦ

Вишедеценијски пут драгоцених списа од Патријаршије, преко звоника Маркове цркве, завршен је јуче, освећењем зграде Архива српске цркве у Земуну
Аутор: Александар Апостоловскисубота, 20.04.2019. у 10:00
Зграда у којој је смештен Архив цркви је враћена реституцијом (Фото И. Милутиновић)

Без пажње медија, скромно и без помпе, патријарх српски Иринеј са члановима Светог архијерејског синода Српске православне цркве, ушао је у „Светосавски дом”, који се налази у парохијском комплексу Цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну. Грађена од 1907. до 1909. године, она представља једини примерак архитектонског рада и изведеног објекта рано преминулог архитекте Косте Атанацковића Станишића.

Али, много је значајније што је од јуче то здање постало место где ће се складиштити највеће тајне из историје Српске православне цркве. Освећењем централног архива СПЦ, непроцењиво вредни списи коначно ће се наћи на једном месту, достојном богате историје наше цркве, али и државе и народа.

– Ово је велики дан за нашу Цркву – рекао је патријарх Иринеј у једној од многобројних, свеже окречених просторија.

Сеобом историјске грађе од Патријаршије, преко звоника београдске Цркве Светог Марка, до Светосавског дома у Земуну, коначно је окончана сага о потрази за трајним простором за архив СПЦ.

Наиме, крајем осамдесетих година, грађа је из зграде Српске патријаршије измештена у звоник Цркве Светог Марка у Београду. Такав чин премештања драгоцене црквене архиве оправдаван је потребом да се ослободи простор за смештај црквене штампарије.

– Историјска документација настајала је кроз рад и мисију духовника, свештеника и епископа паралелно са настанком и обновом модерне српске државности, од почетка 19. века, а њени најмлађи слојеви поклапају се са годинама патријарховања патријарха Германа Ђорића (1958–1990). Реч је о архивској грађи црквено-административног порекла која није само еклисијална, сувопарна, јер потиче из канцеларијског пословања црквених тела и органа. То су документи значајни за демографску, социјалну, али и историју приватних живота – каже за „Политику” управник Архива др Радован Пилиповић.

Сређивање архивске грађе и организовање архивске службе, он је преузео 2012. године, суочивши се се са чињеницом да рад са грађом мора да се обавља у затеченим условима, који нису били сјајни. Највећи део драгоцености био је наслаган у хиљадама картонских кутија и повезан танким конопцима, а оне су се, потом, као старе новине, складиштиле у просторијама звоника Маркове цркве, ограђеног гломазним гвозденим вратима с решеткама. Није било чувара, алармних система или видео-надзора око просторија где су се налазиле неке од кључних црквених и државних тајни од времена вођења централног архива, односно од 1831. године, када је потписан уговор с Портом о аутономији наше цркве.

Али, преко изложбене и издавачке делатности, запослени у Архиву Српске православне цркве, радећи на сређивању списа, приказивали су с времена на време све богатство архивског наслеђа црквеног порекла.

Пилиповић подсећа да су се низале изложбе о „Српском духовном простору (1804–1918)”, „Војном свештенству (1804–1918)”, „Патријарху Варнави Росићу (1930–1937)”, „Руској емиграцији и Српској православној цркви (1920–1940)”. Истраживачи Архива СПЦ били су професори Филозофског и Богословског факултета, историчари из земље и иностранства. Документа црквеног архива постала су саставни део фуснота многих академских радова.

Нова зграда Архива Цркве у Земуну је културно добро, односно споменик културе уписан у регистар Завода за заштиту споменика културе града Београда. После Другог светског рата здање је било национализовано, да би пре више од две деценије било враћено власнику – Српској православној цркви.

– Тачније, зграда је била национализована од 1946. до 2007. године и од тог периода приметне су последице недомаћинског односа. Садашњу обнову и привођење намени, чувању и раду са архивском грађом, подржала је Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије. Садашњи Архив Српске православне цркве настао је Протоколом о сарадњи 14. децембра 2007. године, чији су потписници Свети архијерејски синод СПЦ, Министарство културе и информисања Републике Србије и Архив Србије – указује управник Пилиповић.

Смештање централног црквеног архива у зграду која је споменик непокретног културног наслеђа отвара нове странице у културном животу Цркве и државе, чинећи велики помак у начину чувања српског духовног и световног блага. Научницима и истраживачима биће на једном месту доступна документа која могу судбински осветлити последња два века наше прошлости.


Коментари5
8b27d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos
Beograd@ Dobro bi bilo napisati kako je ta neprofitabilna organizcija dosla u posed te zgrade. Kao i mnogi drugi koji su porodicno stvarali od 1912 do 1918, pa potom od 1941 do 1944. tako sto su sedeli kuci a nakon rata bili najcenjeniji.
Саша Микић
Зашто нема у чланку шта је било у згради од тренутка национализације до реституције? Колико ја знам од 1969. до реституције у згради је била смештена основна школа за децу ометену у развоју ''Сава Јовановић Сирогојно''. Коме су сметала та деца у СПЦ?
Београд
Ником не сметају деца већ отето треба вратити. Држава је сместила ту децу у отето сада нека им нађе нове просторије.
Препоручујем 27
mka
A SPC nema para da malo sredi tu zgradu. Pa ljudi moji sta ako se desi pozar? Izgorece sve nase nasledje zbog vase nepromisljenosti da ne kazem nesto gore. Znate u kakvim uslovima katolicka crkva u Becu drzi svoje nasledje? Pod staklenim zvonom. Zato oni nista ne zaboravljaju a mi ne znamo sta je bilo pre 90 godina pa onda umesto istorije imamo bajke.
Данило
Не брини, УДБА има копије.
Препоручујем 22

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља