недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:32

Почиње борба против тровања пчела

Ако се утврди да су забрањени инсектициди коришћени на пољима следе ригорозне казне за пољопривредне произвођаче, најављују из Управе за заштиту биља
Аутор: Ј. Антељ, И. Албуновићпетак, 19.04.2019. у 23:00

На иницијативу удружења пчелара и у сарадњи са Фитосанитарном инспекцијом у току је акција заштите пчела од тровања опасним материјама. Уколико се лабораторијском анализом утврди да је биље (претежно семе сунцокрета) било третирано опасним неоникотиноидима предвиђене су врло ригорозне казне од 700.000 до три милиона динара за фирме, а за физичка лица од 35.000 до 50.000 динара. Акција ће трајати током читаве пчеларско пашне сезона, најавили су из удружења пчелара. Неоникотиноиди, у средствима за заштиту биља, забрањени су у Европи, па и код нас за употребу на отвореном. Европска комисија је прошле године потпуно забранила употребу три озлоглашена неоникотиноида на отвореном простору (клотијанидин, инидаклоприд и тијаметоксам), инсектициде који према Европској агенцији за безбедност хране ЕФСА представљају ризик за пчеле. Они се, међутим, као и остали неоникотиноиди могу употребљавати у стакленицима. Проблем је што разни пољопривредни лобији и даље пружају јак отпор потпуној забрани ових инсектицида.

Они на тржиште, осим легално, стижу кријумчарењем, углавном са Далеког истока и њихова употреба је оставила огромне последице на медоносну пчелу у Србији. Потпуно је уништено више од десет хиљада врста инсеката, а европског бумбара на нашим просторима готово више и да нема. Удружења упозоравају да се ови инсектициди набављају и преко друштвених мрежа и форума.

Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије каже да је највећи проблем са којим се Србија суочава годинама то што пољопривредници и даље третирају семе сунцокрета неоникотионоидима иако је забрањено да то чине на отвореном.

–У Војводини у сваком селу имате по једну кућу која има своју „пољопривредну апотеку”. Зато имамо два проблема. Најпре да пољопривредници имају могућност да купе легално инсектициде и употребе га како није предвиђено, а други да те препарате купују на црно и употребљавају га онако како није дозвољено – наводи Живадиновић и додаје да овај проблем у Србији постоји од 2004.

Европска комисија је прошле године потпуно забранила употребу три озлоглашена неоникотиноида на отвореном простору (клотијанидин, инидаклоприд и тијаметоксам), инсектициде који према Европској агенцији за безбедност хране ЕФСА представљају ризик за пчеле

Иако су годинама упозоравали на овај проблем, забрана је стигла тек када је Европска унија донела такву одлуку.

Упитан колика је штета, односно о којим размерама угинућа пчела говоримо, председник СПОС-а одговара да је то немогуће утврдити, јер пчелари који су имали штету то не пријављују.

– Пчелари у Банату су имали највише проблема, али и то су подаци са форума. Ми смо апеловали на пчеларе да пријаве макар СПОС-у како бисмо имали прецизније податке – каже Живадиновић и додаје да квалитет меда није угрожен и да су то показале и анализе.

Удружење „Сачувајмо пчеле” саопштило је да ће у сарадњи са Министарством пољопривреде и Фитосанитарном инспекцијом контролисати засаде, пре свега индустријског биља, уљане репице и сунцокрета, а затражили су и помоћ МУП-а.

– Трговина опасним материјама, у овом случају пестицидима, је кривично дело, њихова купопродаја такође и из тих разлога потребна нам је потпуна сарадња са МУП-ом, као и промена закона у вези са самовољним третманом са непознатом дозом употребе ових средстава која могу озбиљно да угрозе и здравље људи – објаснили су у овом удружењу.

Удружење ће током контрола имати задатак да инспекцији достави тачне локације са којих ће бити узети узорци и послати у лабораторију на анализу. Сви трошкови анализа узорака обезбеђени су из буџета Управе за заштиту биља. У удружењу верују, иако је територија велика, да неће бити препрека да се узму узорци са многих парцела и позивају у помоћ грађане, пчеларе и савесне пољопривреднике.


Коментари5
01f51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mona
Kad je zarada u pitanju poljoprivredni proizvodjaci ne prezaju ni od cega. Jaka stvar, platice kaznu, a zarada je desetostruko veca...a to sto truju sve zivo koje "poseti" parcelu, ni to nije vazno, pa ni trovanje stanovnistva. Molim istrazivacko novinarstvo da objave imena svih trovaca, kazne moraju biti drasticne, ako ni zbog cega, onda zbog planiranog ubistva. Ali necu ja tu srecu doziveti da zivim u uredjenoj zemlji!
jeremija
trovači moraju biti adekvatno kažnjeni,nisu samo pčele u pitanju,truju zemlju,vodu,pobli su sve živo,ptice,srne ,zečeve,sve uništiše,niko ovcu da drži,motiku su arhivirali ,bace total i pred kafanu na pivo.kazne u odnosu na štetu vrlo male,ali za početak neka bude ovako.
Vasic R. Dejan
Vi ste Alfa opstanka čovečanstva! Svoje objave širite na svim sajtovima, jer i ja koji sam Poštovalac svega u produktu PČELINJEM i životu sa PČELARIMA tek sam danas pristupio ovom sajtu! Borimo se za opstanak PČELARSTVA u borbi protiv toksina i herbicida za očuvanje PČELA i našeg opstanka! Živeli sa PČELAMA!
Mona
Koliko su nasi proizvodjaci hrane bahati, svedoci masovni pomor pcela. Pcele treba sacuvati, a sta je sa trovanjem ljudi? Kazne su neprimereno niske! Kaznila bih po vise osnova, a visina bi bila drasticna.
Nebojša
Паметно.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља