субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:20

Следећа велика економска криза ће почети у Европи

Србија би морала да се више бави припремом и превентивним мерама како би се амортизовали могући негативни ефекти следећег економског удара
Аутор: O. M.петак, 19.04.2019. у 23:00

На Економском факултету Универзитета у Београду одржана је промоција књиге „Светска финансијска криза – десет година после”, професора др Ђорђа Ђукића, која говори о последицама велике финансијске кризе, али и о опасности од избијања нове кризе. На промоцији су, поред аутора, говорили декан факултета проф. др Бранислав Боричић и познати економисти проф. др Александар Живковић, проф. др Млађен Ковачевић, проф. др Благоје Бабић.

„У књизи сам указао на опасност од избијања нове економске кризе, истичући потенцијалне ризике, а користећи тврду економску аргументацију. Уврежено је мишљење да су економисти данас једна врста метеоролога, који треба да предвиђају шта и како ће се дешавати, да ли ће бити кризе и каква ће бити. Међутим, економисти морају да буду ти који ће дати конкретне предлоге за решавање садашњих и будућих проблема”, изјавио је аутор књиге проф. др Ђорђе Ђукић и додао:

„Стожер светског економског поретка данас је амерички ФЕД, а што се тиче eврозоне, она је у садашњем облику, у будућности, апсолутно неодржива. Италија емитује државне обвезнице с већом ризичном премијом него Шпанија, а Немачке обвезнице често доносе инвеститорима негативан принос. Битно је нагласити да више није могућа примена класичне теорије привредних циклуса, где можемо извлачити закључке гледајући у прошлост и да је потребно да се економисти баве тиме како да понуде што је могуће боља решења, а не само дијагнозе и предвиђања.”

„Многи упозоравају на нову кризу, депресију, рецесију или дубоку рецесију. Криза у САД се врло брзо прелије на цео свет будући да је то прва економија света, она се појављује изненада, без увода и шири се изузетном брзином. Оно што је забрињавајуће јесте да је амерички спољни дуг већи од бруто домаћег производа. С друге стране, многи економисти кажу да нова криза не мора нужно да крене из САД. Спољни дуг свих земаља света већи је два и по пута од свих њихових БДП-а. Многе земље еврозоне налазе се на ивици, што значи да је могуће да ће следећа криза почети управо у Европи”, коментарисао је познати економиста проф. др Благоје Бабић.

Када је у питању ситуација у Србији, на промоцији је речено да се држава налази у повољнијој економској позицији него што је била уочи избијања кризе 2008. године. Међутим, постоји и низ отежавајућих фактора. БДП Србије је сада знатно више завистан од страних банака и компанија будући да је велики број фирми приватизован. Чак 80 одсто банкарског сектора сада је у рукама страних банака, током последњих пет година становништво се у значајној мери задужило путем разних кредита, а велико је питање како би се грађани снашли у тренутку избијања нове глобалне кризе.

Говорници на промоцији су се сложили да би Србија морала да се више бави припремом и евентуалним превентивним мерама које треба предузети како би се амортизовали могући негативни ефекти следеће велике економске кризе.


Коментари3
78756
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан.Р.Тошић
Суштина светског финансијског система није више у томе да ли Америка дугије више од свог БДП јер је спољни дуг свих најразвијенијих држава у границама од 100 % до 140% колико Јапан дугује у односу на свој БДП. Долар и Еуро су постали монополна роба којом искључиво тргују Америка и Е.У. а принос од свог новца добијају кроз камате и ресурсе од задужених држава у развоју,на такав начин најразвијеније државе постају још богатије а државе у развоју постају још сиромашније.Светска економска криза је почела од 1974 године али само за државе у развоју за развијене државе не постоји светска економска криза јер кризе се дешавају у државама у развоју.Суштина Европске уније и јесте заједничка валута која се пласира државама кроз кредитне пројекте за инфраструктуру укључујући и својим сиромашним чланицама.Е.У.је остварила у Европи оно што је од 1974 године почела Америка са доларом у свету. Е.У. је остварила са еуром финансијски монопол у Европи за најразвијеније државе Е.У. и за њих кризе нема.
Дејан.Р.Тошић
"Амерички спољни дуг већи је од укупног БДП, а спољни дуг свих земаља света већи је два и по пута од свих њихових БДП".Таква финансијска шема није никада постојала од постанка новца.Не ради се више о финансијама кованог новца односно папирног,овде се ради о дериватима новца који више нема благе везе са новцем,већ са КАМАТОМ која се изражава кроз математичке бројке.Један Јапан који је нај задуженија држава на свету,са обзиром да дугује 140 % БДП је пример економског виртуелног финансијског света у коме се данашња цивилизација налази. ФЕД је укупно одштампао долара који су у оптицају у износу од 600 милијарди долара ! Значи сви одштампани долари који се налазе у Америци и по целом свету износе укупан број новчаница од 600 милијарди долара ! Да ли је то истина ?Истина се крије,о стварној количини долара кроз финансијске санкције преко SFIFT система према свим другим државама изван С.А.Д из разлога да се"вишкови"долара из света не би вратили у границе С.А.Д.и изазвали светску катастрофу.
slavko
Nije pitanje koliko si dužan nego kome si dužan. Nije istina kako je američki SPOLJNI dug veči od njihovog bdp. Ukupan dug Amerike je veči od njihovog BDP a od tog duga preko 90% otpada na dug države Amerike prema amerilčkim bankama, fondovima i domačim vlasnicima dužničkih papira, Dakle Amerika i ostatak zapada veliku večinu svog duga zapravo duguje samom sebi.
Препоручујем 12

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Економија

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља