недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:00

Паорска буна против индустријалаца

Ратари протестују што произвођач грађевинског материјала намерава да вади глину испод пољопривредног земљишта првог квалитета, а неће да користи оно које је лоше за производњу хране
Аутор: Ђуро Ђукићпетак, 19.04.2019. у 23:00
(Фото Ђ. Ђукић)

Нови Бечеј – Земљиште је све више на цени, а и све чешће је предмет спорења. Тако се у Новом Бечеју окупила већа група грађана за коју је речено да протестује против овдашње фирме за производњу грађевинских материјала „Полет”. Они оптужују ово предузеће да жели да се шири на најплоднијем земљишту у овом крају, што би ишло на уштрб пољопривредне производње која је овде основна делатност. У „Полету” одлажу свако изјашњавање.

Грађани који су махом ратари на свом имању или су запослени на газдинствима других власника позвали су новинаре на коп на коме су до сада из поменуте фабрике експлоатисали глину и производили грађевински материјал. Они су желели да покажу у каквом стању се остављају копови кад се обустави вађење земље, а реч је о неугледним јамама и провалијама које се сада простиру на, како је речено, око 400 хектара некад плодног земљишта. Мада би земља са овог места још могла да се користи, ово место се напушта, јер би могуће дубље копање захтевало нешто веће трошкове за „Полет”, што ова фирма хоће да избегне.

Ратари се нарочито противе намери „Полета” да отвори нови коп за глину на пољопривредном земљишту прве класе, неколико километара удаљеном од старог. Осим што би наносили штету, тако што би користили најплодније земљиште за непредвиђене сврхе, а не за производњу хране, где би ратари остали без 700 парцела, произвођачи грађевинског материјала би угрозили специјални резерват природе „Слано Копово”.

– Разлог нашег окупљања је намера „Полета” да отвори рудник, то јест коп на првој класи земљишта. Банат је познат по земљишту лошијег квалитета, тако да свакако имамо мањак првокласних ораница. Већина нас живи од пољопривреде и боримо се да прва класа остане нашој деци да би је и они користили за производњу хране – рекао је времешни пољопривредник Никола Дујин.

Он је за „Политику” истакао да ратари из Новог Бечеја желе да сарађују са фабриком и да се договоре с њом да они користе земљиште лошије класе.

Мирјана Нићин из удружења пољопривредника „Средња страна”, упозорила је да су ратари свесни да се не могу такмичити са фабриком која се бави производњом грађевинске керамике и црепа. – Они су далеко солвентнији од нас и ми једино можемо да алармирамо јавност и укажемо на могућу огромну штету – рекла је она. У близини места где су раније ископавали земљу, приноси су мањи, жито остаје патуљасто. Након уређења експлоатисаног земљишта на некад најплоднијим њивама остају само вода и трска. Нажалост, то је остало од првокласне банатске земље, а сада се може десити да се потпуно поремети и водни режим, да се земљиште расуши и да се на њему више не може радити – казала је Мирјана Нићин.

Управо поремећај водног режима може да поремети опстанак флоре и фауне на „Сланом Копову”, локалитету који представља изузетну природну вредност и са геоморфолошког, хидролошког и микроклиматског аспекта и једно је од најважнијих и најособенијих станишта птица у Србији. Одавде упозоравају да се већ осећа озбиљан недостатак влаге. Копањем земљишта у близини резервата испод нивоа подземних вода она се повлачи из оближњег језера што угрожава животиње и биљке.

Драган Петровић из удружења „Сиви ждрал” које је основано ради заштите природе и стварања добрих услова за слетање ждралова који на овом месту слећу приликом сеобе са севера на југ и обратно. Сваке године Новобечејци им приређују необичан дочек на који долази велики број грађана. – Хоће ли Нови Бечеј остати без једног од својих важних обележја, пита се овај еколог.

Према незваничним информацијама, „Полет” који припада хрватској „Нексе групи”, није добио званичну дозволу надлежних за нову експлоатацију. Наводно се очекује да на терен изађе инспекција Покрајинског секретаријата за пољопривреду АП Војводине који је изразио спремност да се укључи у решавање проблема. Нажалост, без обзира на то што је више медија, међу којима је и „Политика”, захтевало став „Полета” и то затражило и мејлом, обећаног одговора нема.


Коментари2
bd9b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

go i bos
Glasam za poljoprivrednike, a ne industrijalce koji samo gledaju da nesto ucare i prevare kako bi jeftinije prosli.
Sinisa Stojcic
Kako su krenuli celu Vojvodinu ce asfaltirati, sladak je asfalt.Beton jos bolji.Ode nam zemlja

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља