понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:34
САХРАЊЕНА МИРЈАНА МАРКОВИЋ

Опело под липом

Аутор: Дарко Пејовић, Ана Вуковићнедеља, 21.04.2019. у 11:00
(Фотографије Ненад Неговановић)

Пожаревац – Благословен бог наш...

Звекет ланца на кандилу стопио се са штектањем и зујањем десетина фото-апарата и камера. Тачно у 15 часова, у дворишту породичне куће у Пожаревцу, почела је сахрана Мирјане Марковић. Иза медијског живог зида тискало се неколико стотина пријатеља, поштовалаца и партијских другова, који су дошли на последњи испраћај некадашње председнице Југословенске левице.

Председница Југословенске левице сахрањена уз „Подмосковске вечери”

У тренутку када је парох Душан Марковић започео служење опела, урна с пепелом положена је на руб гробнице у којој је 18. марта 2006. сахрањен њен супруг Слободан Милошевић, некадашњи председник Србије и Југославије. Мермерна плоча, на којој је доминирао венац од ружа с лентом на којој је писало „Мојој мами, Марко”, била је помакнута и застрта црвеним платном. Под липом, повише вечног узглавља супружника, стајао је Слободан Булатовић, бивши муж њихове ћерке Марије. Он је у петак ујутро из Москве, где је Мира преминула и кремирана, донео урну у Пожаревац.

У припрему сахране и одржавање комеморативних скупова били су укључени кадрови СПС-а и Удружења грађана „Слобода”, али је Булатовић без сумње био стожер организације: читавог дана је био на услузи новинарским екипама, али и свима који су хтели да понешто питају или пак само искажу утиске и емоције.

Након што је обављен верски обред, присутнима се први обратио Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” и некадашњи истакнути члан ЈУЛ-а, партије Мирјане Марковић. Његов говор је био не само опроштај од партијске другарице, већ и својеврсни помен њеном супругу.

– Драга Миро, ти си преко своје главе претурила готово све, ништа те није заобишло. Ни тебе, ни твог мужа, ни вашу децу. Живели сте у времену када је Србија проносила своју слободу кроз неслободу историје настојећи да остане усправна и часна. И остала је усправна и часна јер сте ви били непоколебљиви у ставу и тврдњи да се част не може одузети. Може се једино изгубити. Ви је нисте изгубили. Србија то мора и треба да памти и да буде захвална. Слободан Милошевић био велики српски вођа, симбол слободе и одбране, хашки сужањ који је величанствено бранио Србију и Српство – био је српски великомученик – рекао је између осталог Бојић.

Микрофону је потом пришао Момир Булатовић, председник Удружења „Слобода”, које је својевремено основала Мира Марковић са задатком да помогне Милошевићеву одбрану у Хагу.

– Била је част живети у истом времену с Миром Марковић. Пре две године смо имали прилику да разговарамо у Москви. Била је изложена свим могућим неправдама, своју ћерку није видела 14 година, али није покушавала да уради било шта што ће отклонити и смањити њену унутрашњу неправду – рекао је Булатовић, закључивши да је „Мира била срећна жена, јер је век провела с човеком кога је волела и који је њу волео”.

Писмо Међународног комитета „Слободан Милошевић”, које су потписали копредседници Клаус Хартман, Ремзи Кларк и Сергеј Бабурин, прочитао је секретар удружења Владимир Кршљанин.

Пре него што ће урна с пепелом бити положена у гробницу крај Слободана Милошевића, Слободан Булатовић је прочитао поруку њихове ћерке Марије, која живи на Цетињу и која због административних проблема с добијањем пасоша није могла да отпутује у Москву, нити да јуче дође у Пожаревац. Она се заветовала да ће припремити за издавање књигу чије је писање њена мајка није успела да заврши.

„Написаћу предговор овога пута ја, уместо тебе. И биће црвена... Биће такве боје као из наше омиљене песме кад смо били мали, за празник, 29. новембар. Али, сада, душо, те наше земље више нема и много ми је жао што си одлучила да будеш овде, да ти и тата будете овде сами. Овде где ја и Марко никада нећемо доћи... Али, ја разумем да ти желиш да будеш близу својим коренима баш као и ја. Сада те више нема и ништа не боли. Остало је да боли мене, што те нема.”

У муклој тишини после ових речи, двојица погребника у оделима и с белим рукавицама приступило је полагању урне. Један од њих је мердевинама сишао у гробницу, а посмртне остатке му је предао Слободан Булатовић.

Са озвучења се зачула мелодија песме „Подмосковске вечери”, баш као и пре 13 година, када је на овом истом месту сахрањен Слободан Милошевић. Први венац положила је делегција СПС-а, у којој су били Жарко Обрадовић, Славица Ђукић Дејановић, Никола Шаиновић, Горан Триван и Милутин Мркоњић.

Без гурања и достојанствено, потом су мимоходили и остали који су присуствовали сахрани. У складу с обичајима, капија дворишта била је отворена, а на улазу у двориште је отворена књига жалости.

Комеморација у Центру за културу

Слободан Булатовић са урном

Комеморацији Мирјани Марковић, у пожаревачком Центру за културу, присуствовало је јуче око 250 њених поштовалаца и некадашњих партијских сабораца из редова ЈУЛ-а, СПС-а и сродних странака. Међу присутнима били су Никола Шаиновић, Живадин Јовановић, Горан Триван и Момир Булатовић.

Активисти СПС-а су у првом реду развили заставу своје партије и истакли велики урамљен портрет Слободана Милошевића.

О Мирјани Марковић, њеном животном и политичком путу, везаности за породицу и Пожаревац, говорили су Урош Шуваковић, један од оснивача и први председник удружења „Слобода”, проф. др Драган Костић, један од оснивача ЈУЛ-а и некадашњи министар енергетике.

На крају комеморације, емитован је снимак њеног обраћања из Москве присутнима на промоцији њене мемоарске књиге „Овако је било” 2015. у Београду. 

Поруке у књизи жалости

*За мене сте увек били добри људи

*Чуваћемо слободу

*Ни 20 година после промене власти не сме да се каже да Слоба и Мира нису никог убили, већ да су убиства обавиле стране обавештајне службе

*Другарице Миро, почивај у миру и хвала ти за несебичан допринос у левичарској борби


*Левица – те идеје не смеју умрети и нестати јер би човечанство нестало. Чувајмо идеју

Верски обред

Опело које је јуче служено пре сахране организовао је Војислав Шешељ, кога је за тај део церемоније овластио Мирјанин и Слободанов син Марко Милошевић. Део јавности је био изненађен вешћу да ће бити уприличен црквени обред, с обзиром на то да је Мирјана Марковић била левичар и декларисани атеиста. Како је објаснио Драгољуб Кочовић, потпредседник Удружења „Слобода”, чуђењу нема места, јер је Мира је одрасла у кући свог деде по мајци, који је био солунски добровољац. А у породици Милетић су се поштовали сви православни обичаји.

Одсутни и присутни

Упитан зашто није присуствовао сахрани Мире Марковић, председник СПС-а Ивица Дачић је оценио је да није коректно да иде на сахрану јер му Мира Марковић није дозволила да иде на сахрану Слободана Милошевића.

„Ја сам послао венац који је положила делегација високих функционера наше партије. Као странка смо упутили саучешће, помогли организацију сахране. Остало је ствар историјских оцена, а мислим да је још рано за њих”, рекао је Дачић за ТВ Прва а преноси Бета.

Од некадашњих истакнутих чланова Југословенске левице, у Пожаревац су дошли председник странке Љубиша Ристић, Зорица Брунцлик и њен супруг Мирослав Аранђеловић Кемиш, као и секретар партије Драгана Кузмановић и генерални секретар Дирекције ЈУЛ-а Ратко Крсмановић.


Коментари27
bd30b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар,Загреб.
Игор Г. Прво сте морали прочитати што је написао г.Лазаревић. Мени Србину предбацује усташке злочине. Мене је подвео под географски појам,па сам и ја њега подвео под географски појам. Мој ђед под заставом Краља Николе јуришао је као српски добровољац на Скадар.У униформи коју је сам платио. И робијао када се вратио и био интерниран од КУК монархије,као српски национални борац.И огорчен сам на увредљив коментар г.Лазаревића. И ми Срби у Хрватској смо издани од ових под липом. И дајем извињење!
шоупрограм
"Опело које је јуче служено пре сахране организовао је Војислав Шешељ, кога је за тај део церемоније овластио Мирјанин и Слободанов син Марко Милошевић." Онај "четнички војвода"? ХА ХА ХА!
Петар,Загреб.
Лазар С.Поповић. Подмукло мучко подбацивање иза леђа. За моје породично презиме зна се петсто година. У тих петсто година саградили су три православне цркве.Били вавијек Срби.Никад нису продали вјеру за вечеру. И чудиле су ме ријечи мог разочараног покојног ђеда Пеке,далматинског борца за национално ослобођење који је јуришао са седамнајст година на Тарабош при опсади Скадра. Ми смо прави Срби,а не Србијанци. Зашто ђедо? Па није им тврда вјера,пуно причају,не држе до ријечи,лажу и варају.
Игор Г.
Све ратник до ратника, само Петре не рекосте чију унигформу је носио ђед. Србијанци су добри када прихвате од 1941 до данас милион Хрватских Срба, када им омогуће посао, станове, школовање, иначе су Србијанци лажови и варалице. Надам се да ће овај коментар објавити како би ви Петре барем мало поцрвенели.
Препоручујем 4
islam hajrudin
Zar je dozvoljeno kremiranje kod hriscana.Odrastao sam sa hriscanima i secam se de se to u ono doba nije radilo?Molim nekog ko zna vise da pojasni.
Beogradjanin Schwabenländle
Став и мишљењњ СПЦ ми нису познати, дуго живим изван Југославије и Србије. Виђам на гробљима по Београду да има гробова спаљених покојника. На западу је то одавно постало нормално. Уосталом за 30-50 година ћемо сви бити спаљивани због простора на кугли земаљској. Али овде се ради о нечем другом, покојници или покојнице се сахрањују на званичном гробљу, такви су закони у свим земљама које ја познајем, са веома малим изузетцима. Ту се поставља и питање хигијене, не само жеље неког појединца. Знали су они добро зашто се не сахрањују на обичном гробљу које је ту за све смртнике . Постоји још једна изнимка, то су особе које су умрле на мору, они се сахрањују у мору уколико брод не стиже у року од 24 у луку.
Препоручујем 5
Teolog Dragan
Pravoslavna crkva NE odobrava kremiranje. Ali snishodi. Snishodi znači da ne može i ne sme da ne opeva i izmoli za dušu pokojnog tj. sve radi da duša gore dobije mir od Boga. Obično se opelo nad pokojnikom radi pre kremacije. Posle kremacije sveštenik ne činodejstvuje. Ovde je jedino urađen presedan što je opelo urađeno nad urnom. Još gore što je postavljena "piramida" od drveta sa petokrakom a na urni je krst. Jasno je da je sin Marko posle ateističkog nasleđa u porodici okrenuo se veri odatle i krst nad Slobinim grobom i opelo urađeno nad Mirom koja je bila ubeđeni ateista ali i antiteista. Kao i Slobodan.
Препоручујем 11
Милован Судимац
Све је урађено достојанствено жао ми је што нисам био у могућности да присуствујм.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља