уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:13
У ЗООЛОШКОМ ВРТУ

Април – време за „беби бум” и дочек пингвина

Сезону принова отвориле су италијанске патуљасте козице, а наследнике су добиле и доркас газеле, маре, видрице, велики црвени кенгури, валаби кенгури, црни лабудови, папагаји...
Аутор: Ана Вуковићнедеља, 21.04.2019. у 21:30
(Фотографије Драгослав Жарковић)

У„Врту добре наде” се слави живот. Тамо је, као и сваког пролећа, прави „беби бум”. Велики број станара овог животињског царства на Калемегдану добио је подмладак. Сезону рађања отвориле су италијанске патуљасте козице, а наследнике имају и доркас газеле, маре, видрице, велики црвени кенгури, валаби кенгури, црни лабудови, папагаји...

– Недавно сам морао мало да помогнем једној мајци првороткињи женки јака. То је врста дивљег говечета пореклом са Хималаја, коју је човек већ припитомио. Млада мајка је имала мало муке у току порођаја па смо заједничким снагама колеге и ја успели да је отелимо. Добили смо једног прелепог бикчића – објашњава др Јожеф Езвеђ, ветеринар у Зоолошком врту, и додаје да се ојагњила и сомалијска овца, а да су принове добили и кунићи у Зоо врту. Бебе које би требало да стигну на свет, како се очекује, јесу бебе ракуна.

– Значи нам рађање сваког живота. Када се животиње размножавају, то нам је признање од њих да сви добро радимо свој посао, да их квалитетно хранимо, негујемо, одржавамо добре зоохигијенске услове... – прича Езвеђ који је младе појединих животиња носио чак и кући, како би могао да се непрестано, и ван радног времена, брине о њима. Такав „бебиситинг” програм прошли су ракуни Живка и Мирка, и кенгурица Кукица.

Пингвинаријум ће имати отворени и затворени део

– Кукичина мајка ју је одбацила јер је била млада и није имала искуства па није знала како се одгаја младунче. То се ипак ређе дешава, а код дивљих животиња је родитељски инстинкт изузетно развијен. Прошле године смо добили Душанку, девојчицу бизона, а њени отац и мајка су били тако заштитнички настројени да дуго нисмо могли да јој се приближимо и одредимо пол – објашњава ветеринар у „Врту добре наде”.

Колико год Езвеђ добро познаје звери и колико год да му оне верују и навикнуте су на њега, никад не заборавља да је реч о дивљим животињама. Опрез увек мора да постоји, упозорава он.

– Код лавова имамо прво ограду од конопца која је постављена као баријера докле сме да се приђе. Онда иде мрежаста ограда, а са унутрашње стране је и електрична „чобаница”. Све је то да се посетиоци не би превише приближавали и узнемирили животињу и тако себе довели у опасност. Лав има око 250 килограма, то је огромна мачка, огромне снаге. Зато посетиоци морају бити пажљиви – истиче Езвеђ и додаје да је, пошто гости Зоо врта обожавају да сликају селфије, код лавова и још неколико животиња постављено стакло где људи безбедно могу да се фотографишу а да не угрозе себе и не изнервирају звер.

Осим што воле да пипају животиње и покушавају да им се приближе више него што би смели, посетиоци и на друге начине крше кодекс понашања у овој оази на Калемегдану.

– Пре десетак година изгубили смо жирафу зато што је од људи узела једну џамбо кесу са грицкалицама и прогутала је. Наравно, то се заглавило у њеном једњаку и она је угинула. Животиње се тим грицкалицама радују, али то никако није добро за њихов пробавни тракт. Зато, апелујемо на наше госте да животиње не хране, јер оне од нас добијају сасвим довољне количине хране – наглашава Езвеђ и наводи да жирафе дневно поједу око 40 килограма, а слоница 120 килограма зелене масе.

А посетиоци стварно знају да претерају. Фоку су, каже Езвеђ, умало изгубили јер је у њеном простору завршило пуно пластичних играчака, наочара, најлонских кеса, па чак и дечјих ципелица. Са сличним, непотребним инвентаром у свом дому сусрео се и алигатор Муја.

– Свака од ових животиња нам је драга. Оне су нам поверене и дивно је што можемо да их покажемо најмлађима и оним мало старијим гостима. Али, морамо их чувати заједнички. Од посетилаца само очекујемо да станаре Зоо врта не хране, не узнемиравају и не остварују контакт с њима – наглашава Езвеђ.

Младунче јака – говечета са Хималаја

Колико се у овој животињској оази старају о животињама сведоче и планови управе за будући период.

Пингвинаријум се приводи крају. Он ће имати отворени и затворени део, ту ће бити текућа вода, а становници овог дела врта биће Хумболтови пингвини пореклом из Јужне Америке који одлично подносе наше поднебље.

– Потпуно је реконструисан беби зоо врт, а урадили смо и нове просторе за лемуре и бинтуронге. Уређен је и „дом” за вукове, а стари кавези испод бедема су такође обновљени и у тај део врта су проведени канализација, вода и струја. Ове године планирамо другу фазу преуређења простора за медведе, који ће добити нове пећине, базен и један природнији и бољи амбијент – набраја Србољуб Алексић, директор „Врта добре наде”.

На критике да је наше животињско царство мало, он истиче да уз још мало дорада, преправки и више планирања, то ускоро неће бити проблем. Онима који критикују држање животиња у заточеништву, Алексић поручује да ниједна од њих није узета из природе.

– Нико није отишао у Африку и узео лава, реч је о јединкама које су генерацијама у зоолошким вртовима у целом свету – истиче директор Београдског зоо врта.

Он додаје да су на рачун ове животињске оазе стигли и добри коментари Европске асоцијације за зоо вртове, код којих смо аплицирали за чланство. Реч је о кровној организацији која прописује стандарде и услове за чување животиња, као и опхођење према њима. 

Тигар – стар и болестан

Поједини медији недавно су објавили фотографију сибирског тигра Бајкала који је, како су рекли, у очајном стању. Како објашњава др Јожеф Езвеђ, реч је о животињи старој више од 20 година, односно „правом метузалему своје врсте”.

– Код њега се појавила старачка патологија. Апетит му је очуван, али је смршао упркос томе што свакодневно поједе седам до девет килограма хране. Има шећер у крви, поремећај функција јетре и бубрега... Није изложбени примерак, али иако су нам препоручивали да га еутаназирамо, ми нисмо то прихватили јер нас за њега вежу сентименталне везе.

Трансплантација кљуна

Мало је познато да је Зоо врт и „стационар” за животиње заплењене на царини или од људи који немају услове за њихово држање. Уз то, овде се опорављају и јединке пронађене у природи. Таква је и једна сова, велика ушара која је пронађена прошле године.

– Донета је без кљуна и свакодневно је хранимо јер не може да једе сама. Зато смо дошли на идеју да јој направимо вештачки кљун у сарадњи са ветеринарима и стоматолозима који се баве израдом костију вилице, односно зуба. Покушали смо да га спојимо стоматолошким лепком, али ипак ћемо морати да пронађемо неки други начин да га причврстимо. Вероватно никада нећемо моћи да је вратимо у природу, али са новим кљуном бисмо јој помогли да се сама храни и сама кљуца – објашњава Србољуб Алексић.


Коментари2
b4b0a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovana Pesic
Jos kada bi veterinar govorio istinu i malo se vise trudio da mu se zivotinje ne razboljevaju i tako ne lecene ne uginjavaju.
Milan Rakic
Lepo...još kad bi ovako brinuli i o ljudima...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља