субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59
ФИЛАТЕЛИЈА

Градови Србије – Зрењанин

Издање пуштено у оптицај 11. марта 2019. садржи две марке номиналних вредности од по 70 динара, два ФДЦ коверта, две максимум карте и жиг, а штампано је у тиражу од по 50.000 примерака
понедељак, 22.04.2019. у 20:00
(Фото: Пошта Србије)

Зрењанин је највећи град српског дела Баната и његов је политички, привредни, културни и спортски центар. По површини територије која му административно припада (1326 км2), највећи је град у Аутономној покрајини Војводини и други у Републици Србији. У граду и 22 насељена места живи око 140.000 становника и више од 20 нација. Развија се с традицијом дугом готово седам векова, јер се, као насеље под именом Бечкерек, први пут у историјским списима помиње још 1326. године.

Долазећи у Зрењанин, данас долазите у град мултикултуралности, међунационалне толеранције, у град културе, уметности, спорта, мостова, младих и у град снажног привредног замаха. Зрењанин се може препознати по хоровима светског реномеа, Народном музеју или Историјском архиву, али и по спортским именима – Дејана Бодироге, Снежане Перић, браће Грбић, Ивана Ленђера, Иване Шпановић или Маје Огњеновић. Може се препознати и по врхунским представама луткарског позоришта, сазивима ликовне колоније акварела, културним догађањима и традиционалној туристичко-привредној манифестацији „Дани пива”, која се одржава преко 30 година последње недеље августа.

На раскршћу значајних копнених и водених путева, удаљен 50 километара од Новог Сада, 75 од Београда и 50 од границе са Европском унијом (Румунија), Зрењанин је данас отворен град, спреман за прихватање нових идеја, начина пословног размишљања или развоја нових технологија. Зрењанин је и град традиционалног гостопримства и могућности за пријатан одмор у свом окружењу.

Мотив на марки и максимум карти: Градска кућа, некадашња Жупанијска палата, подигнута између 1817. и 1820. на темељима Бечкеречке тврђаве. Мотив на вињети: Мали мост са зградом суда. Мали мост је најстарији мост у граду. Подигнут је 1904, а његово окружење чини најинтересантнију архитектонску целину старог градског језгра.

Мотив на ФДЦ: Зграда суда, споменик културе од великог значаја, подигнута у периоду 1906–1908, према пројекту архитекте Шандора Ајгнера.

Стручна сарадња: Сања Петровић, помоћник директора ТО града Зрењанина. Уметничка обрада: Анамари Бањац, академски сликар.


Коментари10
6fcd3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Stručnjak Ivan Zgrozeni zaboravi da spomene da u Banatu nisu živeli samo Srbi i Mađari i da je isto tliko bilo i Nemaca i još nekolicina drugih naroda. Bilo bi dobro da malo više prouči istoriju i da onda priča o Vojvodini i Banatu. Gosn Branislav Stanojlić, takođe nema pojma zašto je Vojvodina autonomija i da treba da bude to i danas sa pravom autonomijom. On poredi Liku sa Vojvodinom, što je van pameti i krajnje neuporedivo. Preporučujem i ovom stručnjaku da više prouči istoriju i da se ne povodi današnjim dnevno-političkim interesima i stavovima vlasti!
Jovan Milanovic
Na putu od Stambola do Beca konji su se mijenjali na mjestu tog buduceg grada. Kako je preostala cetvrtina puta tj cerek, mjesto je dobilo ime Beckerek
Бранислав Станојловић
ТАЧНО: градови СРБИЈЕ! МОРА да се укине комунистички злочин против Српства, "АУТОНОМИЈЕ"! Зашто није било аутономне Лике?
Саша Микић
Није било у питању латинизовање већ потпуна мађаризација. Моја баба по мајци рођена 1908. године уписана је у матичне књиге рођених као Илона уместо српског имена Јелена. Њен брат Георг уместо Ђура. По завршетку Великог рата сва та имена су ''исправљана'', али ''не лези враже''. Моја тетка, сестра од ујака моје мајке, је тамо негде после 2000-те добила крштеницу у којој стоји да јој је име оца Георг иако је до тада стајало Ђура. Ко ''мути воду'' у српској Војводини после толико времена и враћа поново Мађарску?
Препоручујем 2
Miomir Maksimcev
Sandore, nije bio okupiran 27.11.1918. Kad se, pri kraju rata s Austrougarskom, srpska vojska primakla Dunavu i Savi u Banatu, porasle su tenzije. Mađarske vođe su imale nameru da iskoriste slom austrougarske vojske ali i zadrže mađarsku dominaciju. Srbi su ih preduhitrili i osnovali Srpski narodni odbor pod vodjstvom doktora Slavka Županskog a zatim i Srpsku narodnu gardu čije su jedinice obezbeđivale mir na ulicama. Počelo je i postepeno preuzimanje značajnih institucija. Na red su došle pošta, banka, železnica... Kad su srpske trupe u svom nadiranju s juga prešle u Banat, uznemirila se mađarska vlast i zatražila da SNO stupi u kontakt s srpskom komandom u Pančevu i da tamo dogovori da se prilikom dolaska u Bečkerek izbegne razaranje, a da im, zauzvrat, neće biti pružan otpor. Tako i bi. Srpska vojska je 17. novembra ušla u Bečkerek, do glavne železničke stanice vozom, a do centra su joj klicali razdragani građani. U međuvremenu su se ostaci nemačkih trupa povukli.
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
Ivan Zgrozeni
Zaboravili ste da pomenete Kemenj Ferenca koji je kao Kubertenov bliski saradnik bio član Međunarodnog olimpijskog komiteta 1894. a na Igrama u Atini bio je generalni sekretar Organizacionog komiteta, Branislava Simica osvajaca zlatne i bronzane olimpijske medalje u rvanju, Zvonimira Vujina osvajaca bronzane olimpijske medalje u boksu, vaterpoliste koji su bili prvaci drzave... Grad je bio jedan od najvecih industrijskih centara Jugoslavije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља