недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:42

Како су на Шекспира утицале комшије

После дугогодишњег истраживања откривена је локација пишчевог дома у Лондону где је написао бројна дела
Аутор: Ј. К.понедељак, 22.04.2019. у 19:30
Вилијам Шекспир (Фото Википедија)

Зашто је радња „Сна летње ноћи” смештена у Атину, како то да је Хамлет баш дански краљевић, откуд Розалинда у „Како вам драго” бежи у једну француску шуму? Зашто је Шајлок из Венеције, а прича о Ромеу и Јулији се одвија у Верони? Где је Шекспир боравио док је писао о завади у породицама Капулети и Монтеки или о смрти Корделије и Краља Лира?

Одговори на нека од ових питања, чини се, као да су се „указали” недавно захваљујући једном истраживању дугом више од деценије. Енглески писац, који је започео и окончао свој живот у Стратфорду на Ејвону, неколико година боравио је у Лондону. Живот у овом граду, на неколико различитих адреса, крајем 16. века, био је, испоставиће се, најплодоноснији у каријери Вилијама Шекспира током које је потписао 38 драма, 154 сонета и две поеме. Зато је историчар уметности и кустос, али и директор одељења за позориште и извођачку уметност музеја „Викторија и Алберт” Џефри Марш више од десет година трагао за тачном локацијом Шекспировог дома као и пишчевим окружењем у источном Лондону.

И открио је, како су пренели британски медији, да је живео недалеко од лондонских туристичких атракција какве су Барбикан или Вајтчепел. Од 1597. године Шекспир је, пише Би-би-си позивајући се на Маршово истраживање, живео близу железничке, али и метро станице Ливерпул стрит. Марш је, укрштајући и поредећи референце из различитих званичних извора, дошао до закључка да је драмски писац живео тик уз моћне комшије – богате трговце, докторе и уметнике у данашњој улици Грејт ст. Хелен. Дошао је и до податка да се његов дом налазио у броју 35 и то је ономад, у 16. веку, била једна од најугледнијих парохија у Лондону.

Данас су на том месту канцеларије. До њих је Црква св. Хелен, као и облакодер, један од најпрепознатљивијих „комада” савремене архитектуре у Лондону.

Црква Свете Хелене у Лондону (Фото Википедија)

Током дугогодишњег истраживања Марш је открио да је Шекспир, чији је дом гледао на црквено двориште, био станар, односно закупац куће која је била власништво удружења задуженог за организовање трговине кожом у елизабетанско доба. То новооткривено пишчево лондонско одредиште битно је за дубље разумевање његових креативних инспирација.

„Недуго након пресељења из Стратфорда у Лондон, Шекспир је живео у елитној парохији, међу богатим трговцима, докторима и признатим музичарима. Трговци су имали везе широм Европе, а доктори су боравили на прогресивним европским универзитетима. Живот на једној од најмоћнијих тачака у Лондону не само да је увећао Шекспиров статус, већ је и био пресудан за његову каријеру”, изјавио је Марш за Би-би-си.

Директор у музеју „Викторија и Алберт” тврди да је, док је живео на тој адреси у источном Лондону у својим касним двадесетим и раним тридесетим годинама, ту и написао „Сан летње ноћи”, „Млетачког трговца” и „Ромеа и Јулију”… Такође и да су пишчеве комшије послужиле као инспирација за комаде какви су „Магбет”, „Краљ Лир”, или „Како вам драго”.

Иако писац никада није крочио ван тла Енглеске, радња бројних Шекспирових комада смештена је негде у иностранству. Међу најближим комшијама енглеског књижевног великана били су политичар и земљопоседник Џон Спенсер, као и композитор, певач и оргуљаш Томас Морли. Али, и два доктора – Едвард Џорден и Питер Тарнер који су, за разлику од писца, „видели свет”. Тарнер, имућни лекар, студирао је на Универзитету Хајделберг у Немачкој и живео је малтене врата до Шекспира. Џорден, такође доктор, део школовања провео је у Италији, прецизира „Гардијан”.

Њихово медицинско искуство, али и детаљи из приватног живота могли су бити „ризница” материјала за Шекспирове комаде. Тако је инспирација за три вештице у „Магбету” можда потекла од Џорденовог учешћа у судском лову на вештице знаном као „афера Мери Гловер”.

„У граду је покушао да се домогне богатства и своје комаде морао је прилично брзо да изнедри. Из комуникације са људима из окружења упијао је идеје и информације и развијао своје драмске ликове”, закључио је Марш.


Коментари2
05a42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Baba
,,док је живео на тој адреси у источном Лондону у својим касним двадесетим и раним тридесетим годинама". Ово је велика грешка, јер ако је ,,од 1597. године живео близу железничке, али и метро станице Ливерпул стрит" у источном Лондону, тада је Шекспир имао пуне 33 године! Иначе, пуних седам година (1585-1592) се називају ,,изгубљене године" јер се, за сада, уопште не зна где је он тада боравио, где је и шта радио.
деда
Trebalo bi da se šekspirolozi i drugi intenzivnije bave otkrivanjem gde je bio i šta je radio Šekspir tokom svojih sedam ,,izgubljenih" godina. Prosto je neverovatno da do sada nije otkriven taj baš dugačak period. Postoji roman ,,Njima" (u Narodnoj biblioteci Srbije) koji na logičan, lucidan i fiktivan način to ,,razotkriva".
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља