уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Угрожен статус српског језика

Непостојање државне језичке политике наноси озбиљну штету српским националним интересима, упозорава Одбор за стандардизацију српског језика
Аутор: К. Р.понедељак, 22.04.2019. у 11:44
(Новица Коцић)

Крајње је време да се у Србији утврди језичка политика као значајан елеменат укупне националне и државне политике, истакнуто је на 21. пленарној седници Одбора за стандардизацију српског језика, одржаној крајем марта у САНУ. Одбор је, речено је, на својим научним конференцијама елаборирао проблематику из домена утврђивања и спровођења језичке политике, која се, међутим, утврђује и спроводи искључиво у сарадњи струке и државе. Непостојање државне језичке политике наноси озбиљну штету српским националним интересима; данас је већ озбиљно угрожен статус српског језика, а и положај ћирилице је недозвољено лош.

На седници је поднесен предлог Извештаја о раду Одбора за 2018. и предложен план рада за 2019. годину, а такође именовани су потпредседник и заменик секретара Одбора. Према речима Срете Танасића, председника Одбора, на седници је закључено да је потребно подржати и подстаћи рад комисија на изради започетих или планираних библиографија, што је наведено као значајан задатак у плану рада Одбора непосредно по његовом оснивању. Констатовано је да Одбор има добру сарадњу с Министарством културе и информисања Републике Србије и да се залаже за такву сарадњу и са другим министарствима и државним институцијама на пословима који се тичу српског језика.

Одбор за стандардизацију српског језика ће се поново обратити јавности и надлежним институцијама предлогом да се српски језик уведе на све факултете према програмима примереним профилу факултета ради учења српског стандардног језика и познавања важних чињеница из историје српског језика, што је део опште културе сваког факултетски образованог човека. Такве програме урадили би представници појединих факултета с представницима катедара за српски језик и Одбора за стандардизацију српског језика.

Одбор ће наставити борбу за идентификовање српског језика и писма у међународним библиотечким стандардима и залаже се за неодложно започињање решавања проблема везаних за израду корпуса српских ијекавских говора. Одбор такође подржава захтеве Срба изван Србије и Републике Српске да користе право на употребу свог језика и писма и да им се гарантују права која Република Србија обезбеђује националним мањинама у Србији.


Коментари132
9d312
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Жељко
Срби пишу ћирилицом, хрвати, бошњаци, црногорци латиницом, али сви говоримо једним језиком и то српским са више дијалекта. Због поданичког односа власти Србији од 2001 до недавно, азбука је потиснута и индентитет нашег народа је угрожен. За све је одговорна држава и непостојање закона о обавезној употреби ћирилице са казненим одредбама. Осим програма за националне мањине сви преводи/титлови морају бити написани ћирилицом. На производима поготово недостаје српско писмо.
Коста
@Tomislav K -- "Samo bih naglasio da i bez toga srp. jezik ima kontinuitet od povelja 13. i 14. st., prekinut ruskim uplivom u 18. st., te da bi hrvatski i srpski bili ionako bliski." Били би блиски али не исти и нема потребе да буду. Не знам зашто је континуитет прекинут руским приливом. То је било понајвише из нужде, а и логично, више логично него да западне културе расту приливом латинског. Раскол српског с културолошким континуитетеом се остварује тек Вуковом реформом из Беча.
Tomislav K
Samo bih dodao. Ja kao Hrvat ne držim ničiju stranu u ovoj priči, no volim istinu. A do nje je lako doći. Postoji digitalna biblioteka Matice srpske. Tamo je sve živo, knjige, novine i ostalo kako je tiskano. I lako se vidi kako je izgledao jezik knjiga 1600, 1700, 1800 itd. Karadžić je utjecao na normu oko grafije i ortografije, no tvrditi da skoro sve počinje s njim- to je urnebesno smiješno.
Коста
Дигитална народна библиотека Србије је једна од више дигитлаих портала у којима се могу наћи факсимили оригиналних издања. Зато и чуди да и поред тога мит о Вуку и "српској" латиници наставља да живи. Иначе, Вук лично себе представља као Оца српског језика кад пише да пре њега нико није писао српским језиком. То је отприлике на истом нивоу као и оно "Срби сви и свуда". Да није жалосно, било би урнебесно смешно. Кам лепе среће да је Јован Стерија Поповић још жив, па да напише књигу о томе!
Препоручујем 4
Драгољуб Збиљић
Поштованом Кости оддговарам да није ништа чудно што је Вук узимао лексику из других језика. За разлику до „чистунаца“ Хрвата, Срби су и данас веома отворени застране речи које успешно или мање успешно посрбљују. Али је лингвистички неупоредиво важние да је костур Вуков(ск)о језика најдубље утемељен на српским говорима из Вуковог матерњег народног језика. У том смислу је лингвистички недоказиво, на подлози народних ссрпских говора да је Вук лингвистичку основицу преузео од Хрвата. То се нема чиме доказати, баш као што се нема чиме доказати оно што и Ви лепо тврдите – да се ова данашња латиница у језику Срба и Хрвата нема чиме потврдити да је то неекаква „(опшет)српска латиница“. Латиница за све Србе никада није сачињена и озваничена. То није ни било потребно јер Срби имају сачињено за њих, пре хрватске абецеде, једино оопштесрпско писмо – српску ћирилицу. Нико нема чиме да докаже да су Срби узели језик од Хрвата исто као што нема чиме да докаже да су Хрвати преузели латиницу од Срба.
Tomislav K
@Kosta-Poštovani Kosta- meni su tlapnje o nekom "preuzimanju" jezika ultrakomične, kao i što je i proglašavanje Dubrovčana- Srbima. Samo bih naglasio da i bez toga srp. jezik ima kontinuitet od povelja 13. i 14. st., prekinut ruskim uplivom u 18. st., te da bi hrvatski i srpski bili ionako bliski, no da su "smućkani" makinacijama Beča i njihova agenta Vuka, a da sam srpski književni jezik ima /h/ u visokom stilu odprije, te da je opreka narodno-književno prenaglašena kod dogmatskih vukovaca.
Препоручујем 1
Коста
@Tomislav K -- наравно, у српском /х/ се употребљавало, али у новије доба (конац 19. и почетак 18. века) као и /ф/ за стране речи (фрајла, хатишериф, херлад, Хамбург, философија, итд), али у народу га нема па је сасвим сигутно облик "ја бих" био "ја би", што је данас "нетачно". Најважније је да Срби до бечке Реформе никада нису писали дубровачкким језиком и да тај језик нико никада не назива српским.
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
Драгољуб Збиљић
Једини проблем код Косте у одбијању чињениц да су хрватски лингвисти и филолози прихватили српски вуковски штокавски за свој стандардни језик јесте у томе што он заборавља даа Вуков(ски) стандардни српски језик није преузеет од Хрвата, него јее преузет из говора српског народа. Вук јесте напустио српскословенски књижевни језик, али није увео Србима туђ језик, него народни језик, онај језик из "простога" народа који је, још углавном неописмењен, стварао свој, народни језик за споразумевање међу собом. Вук није имао никакве потребе да преузима језик од Хрвата, јер је српски народ већ имао свој народни језзик. Коста греши само у томе што српским језиком сматра само ссрпскословенски, а не народни српски језик. А што се тиче тумачења у вези са српском ћирилицом и "хрватском латиницом", Коста ни у чему не греши. Напротив, то питање саасвим тачно, објективно објашњава.
Коста
Господо Збиљићу и Тошићу, ех да имам више времена и простора да подробније с вама у чему грешите, па морам само оскудно, чињенично, а ви проверите! Српскословенски јесте српски али није једини. Вук уводи кроатизме из шокачких речника за Рјечник 1918. Није вам познато? Знате да уводи, н.п. кајкавску реч "предговор"? Кроатизовање српског се азбучно и лексички отад наставља до данас. Не "преузима" он него приближава књиж. српски хрватској штокавштини. Штокавци католици одавно пишу народним језиком јер немају други, ученији, као Срби. За разлику од Срба, католици тај народни, матерњи, језик зову наш, словински, славонски, итд. али (до половине 19. в.) никада српски. Шокци неће да их Вук уврсти међ' Србе. Нисте знали? Прва СРПСКА оптшина у "српском" Дубрвнику тек ОД 1790?!? Промислите мало о свему томе. Хвала на објави.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља