среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Учимо правилно да пишемо, али не и да говоримо

понедељак, 22.04.2019. у 12:39
(Новица Коцић)

Од три говорна нивоа, огромна већина наших грађана је на ниском, њихов говор је урођен или стихијски, онај који смо понели из детињства, са свим неправилностима краја и социјалне средине из које потичемо. Други, виши, нормални или књижевни говорни ниво, неопходан је културним људима уопште: наставницима у школама и на факултетима, новинарима, спикерима на радију и телевизији, политичарима у јавним наступима. Колико људи је достигло тај ниво говора? Трећи, највиши, идеални или уметнички ниво говора достиже изузетно мали број људи.

Зашто је то тако? Једноставно зато што нема ко да научи децу лепом, изражајном (уметничком) говорењу, јер ни ми старији нисмо за то оспособљени. Зашто смо народ без говорне културе? Зато што се у нашем школском систему не помиње реч ортологија (наука о говору). У нашим школама и на одговарајућим факултетима учи се како се некад писало, како се данас пише, али се не учи како треба говорити. Хитно треба увести предмет дикција, која је други, централни, део ортологије. Дикција се не може научити без технике говора, што је темељ ортологије, а ко савлада дикцију досегнуће и до уметничког говора и говорништва, као највишег стадијума ортологије. Тек са увођењем дикције могло би се рећи да смо реформисали наше школство и приближили га европским и ваневропским напредним земљама у којима се дикција учи од првог разреда средње школе, па и у нашем суседству, Мађарској и Румунији. Да не будемо земља апсурда, да не сакатимо и не чинимо злочин према будућим наставницима српског језика и према нашој култури уопште. А наставници матерњег језика су свуда у свету прва и најважнија карика у ланцу ширења доброг језика и културе говора.

Дикцију би за почетак требало да предају они који су овај предмет изучавали на Факултету драмских уметности. Али, пошто је њих мало и концентрисани су само у великим градовима, спас би се могао наћи у срећницима који од 1996. имају, проучавају и раде по чудесном „делу за сва времена” „Лепота казане речи”, Миливоја Поповића Мавида, професора, уметника и најистакнутијег стручњака за лепоту говора, који се овим послом бавио 45 година. У тој рукописној књизи из четири дела (техника говора, дикција, уметнички говор прозе и поезије, говорништво) налази се све што је заинтересованом појединцу потребно да научи и своју културу говора подигне на највиши ниво. Тек тада би се реафирмисала манифестација „Песниче народа мог”, јер она то због свог педесетједногодишњег трајања и те како заслужује. Зато преклињем Министарство просвете да хитно доштампа овај уџбеник и проследи га свим школама у неколико примерака (будући да је прво издање штампано у само хиљаду примерака), а директори школа да обавежу наставнике српског (матерњег) језика да добро проуче ову књигу. Јер, наш језик је у опасности. Степен његовог загађења прешао је сваку допуштену меру. Спасавајмо га!

Радомир Јовановић,
професор у пензији, Жича


Коментари12
1fd8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan rancic
bravo
Boeing I AH
Lijep govor nastaje tek onda kada nekog volite i drag vam je_sve ostalo je_surogat govora ali pokušaj da se se lijepo izražavate zbog diplomatije ili obazrivosti
nikola andric
Jos je de Saussure razlikovao izmedju ''langue'' (jezika) i ''parole'' (govora). Takozvani ''knjizevni jezik'' kod nas, ''visoki nemacki'' kod Nemaca te ''pristojni holandski'' kod Holandjana su u stvari od nacionalne elite propisani sopstveni dijalekti. Govor kao socijalna institucija ima sopsvena ''drustvena pravila''. Ko god, recimo, u Nisu pokusava da imitira ''beogradski izgovor'' ce biti ismejavan. U Nisu ljudi namerno prave gramaticke greske. Dakle pravilo je : govori kao sto drugi govore. Ti drugi su iz istog socijalnog okruzenja. ''Pisani jezik'' je narvano opsti odnosno formalno drzavni jezik. Tom jeziku nas uce profesori srpskog jezika ili bi tako trebalo da bude.
Bliski Istok
Ево како ја као инжењер посматрам целу ствар. Правилан, књижевни говор је потребан сваком народу. Али, шта значи "правилан"? Ваљда то значи да се врши по одређеним правилима. Па извините, и наш лесковачки говор се врши по својим правилима. И ја сам на њега поносан. Иако могу за себе да кажем да прилично добро познајем "званична" правила српског језика, нпр. "званични" акценат користим само у официјелним приликама. Свог лесковачког говора се не стидим. Неправда је то што људи који су рођени на подручјима на којима се говори слично правилима стандардног језика, себе сматрају узвишеним због тога. Тако да нпр. мој отац, који је прочитао целу лесковачку библиотеку, ако у Београду у аутобусу пита на вратима: "Је л' силАзите?", биће посматран као неписмен, зато што није рекао: "Је л' сИлазите?". Коначно, да је Вук Караџић био родом из Лесковца, можда би баш наша правила постала стандард, а остали били прозивани да говоре "неправилно".
Коста
Копитар је добро знао кад је Вуку продао ону крилатицу "пиши као што говориш..." (коју нико у Евриопи није прихватио сем нас!). Дотад је Србија имала службени језик који је имао велику "ману" што није, бре, био народни. У свакој цивлизованој земљи, службени јези никје народни, већ је по потреби наддијалекатски. Типично за све, сем Срба, службени језик не познаје регионалне разлике, па се пише на исти начин без обзира одакле сте. То вреди за швајцарске Немце исто колико и за војвођанске Хрвате. Али Срби увек морају да буду нешто специјлано, па узели наронди језик за књижевни -- и то на два изговора и две забуке! Шта ћемо, кад смо беле вране које су вечито у раскораку са светом.
Препоручујем 1
Ante Suklepina
Možda je bolje da ništa ne rade nego da nepravilno rade. RTS je čuven po svojoj nepravilnoj dikciji pošto se pridržava pravila iz 19.veka, pa reči stranog porekla akcentuje na prvom slogu.Ovi što su nedavno upali na RTS, mogli su barem tog njihovog lektora da nađu i da ga nauče kako se akcentuje, da više ne nerviraju narod.
Зоран Маторац
РТС предњачи у накарадним акцентима, а тврди (у емисији "Српски на српском") да су по норми. Ружно је чути: праВОвремено, исТОвремено, ватРОгасаца, у меЂУвремену, маМОграф... Посебно су лоши кад су у питању сложенице, изгуби се смисао: мамо-граф, право-времено... Примера има много.
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља