недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Марјановић ми је помогао да се вратим глуми

Мени су понудили ту улогу и ја сам је прихватио безусловно, одмах, и много сам се обрадовао. Онда су ме позвали на кастинг јер је то обичај, и то добар обичај, на којем Гага Антонијевић инсистира. Али, ја нисам могао да идем. Никада нисам отишао на кастинг. Играо сам само оно за шта ме убеде да само ја то могу или ако сам имао осећај да сам некоме потребан...
Аутор: Снежана Чикарићпонедељак, 22.04.2019. у 14:46
Тихомир Станић (Фото: Промотивна фотографија)

Улогом инспектора Предрага Марјановића у серији „Убице мог оца” наш прослављени глумац Тихомир Станић вратио се својој основној професији, и то, како каже, на најбољи могући начин. И професионално и интелектуално, па и емотивно, можда је управо сада у најбољој фази живота. Ради много, и то с радошћу и лакоћом. Лик Марјановића, којем је на маестралан начин удахнуо живот, однедавно се појављује и у новој серији Предрага Гаге Антонијевића „Државни службеник”.

Исти јунак појављује се у две различите серије. То је новина код нас?

Јесте. То је осмислио Предраг Антонијевић, креатор те серије, и то му је доста отежало посао око кастинга у „Државном службенику” јер нико ко се појавио у „Убицама” не може да игра у „Државном службенику”. То је његова идеја која је мене изузетно обрадовала, казала ми још једном да је тај лик Марјановића, који је очигледно прихваћен код шире публике, нешто што је јако значајно у мојој досадашњој каријери. Ја сам до сада имао тај елитистички приступ, веровао да је некако важно како наша стручна позоришна елита доживљава неку улогу или неко дело. И нисам се много узбуђивао да ли је то прихватио народ или не. Сада видим да је јако важно када се те две ствари поклопе. Давно сам негде прочитао да је Јиржи Менцел изјавио: „Мој отац је врхунски интелектуалац, а мајка ми је домаћица. И ја се увек трудим да мој филм мама разуме, а да ме се отац не постиди.” То ми се допало. Почео сам и у позоришту то да примењујем. Увек некако мислим да ваш рад не вреди ништа ако нису сви то бар разумели или ако било ко у сали мора да гледа у под од стида због онога што ви радите. А дешава се.

Нисте били на кастингу за „Убице”. Како сте добили улогу Марјановића?

Мени су понудили ту улогу и ја сам је прихватио безусловно, одмах, и много сам се обрадовао. Онда су ме позвали на кастинг јер је то обичај, и то добар обичај, на којем Гага инсистира. Али, ја нисам могао да идем. Никада нисам отишао на кастинг. Играо сам само оно за шта ме убеде да само ја то могу или ако сам имао осећај да сам некоме потребан. Никада нисам тражио посао, никада се нисам нудио и некако сам у годинама када мислим да бих на кастингу имао трему. Ваљда ону коју сам имао на пријемном. Тако да нисам отишао на кастинг. Узели су ми улогу и ја сам због тога био јако несрећан. Али, после десетак дана смо се Гага и ја нашли да попричамо. Он ме је питао да ли могу да ослабим, рекао сам да могу. Пет килограма за десет дана. Сваки дан сам ишао да се вагам и директору филма сам доносио онај исечак из апотекарске ваге иако су они рекли да не треба. Схватио сам да је то једна добра прилика. Том улогом сам се, после искуства с продукцијом, вратио на добар начин у своју основну професију. И од тада ми иде у свим сегментима. Од тада сам и професионално и интелектуално, чак и емотивно, можда у најбољој фази у животу. Радим много, радим с радошћу и лакоћом.

Пре тога сте били у једној потпуно другачијој серији, „Пси лају, ветар носи”.

Јесте, па је у време када су ове две серије емитоване била и реприза серије „Крај династије Обреновић”. Одједном су људи видели оно што нико није видео раније: да сам се у свим улогама потрудио, а често и успео да будем потпуно различит. Успевао сам да играм различите карактере, а да то буде уверљиво. Ја сам то цео живот радио, а многи то нису видели и то ме је болео. Просто, нису обраћали пажњу на то. А дешавало се да ме људи не препознају на улици, да ме не повезују с тим ликовима. Сада, када ми то више није ни битно, напокон су ми то признали. Тако да ми је најзад пао велики камен са срца. Знате за онај велики страх да ли ће неко видети, приметити оне квалитете за које мислимо да их имамо. Да ли ће то неко препознати?

Марјановић је крив за то?

Марјановић ми је помогао. Мислим да без те улоге и тог самопоуздања, које ми се вратило, вероватно не бих могао да одиграм улогу у „Делиријум тременсу” на начин на који сам то урадио.

Било вам је тешко када сте ту улогу прихватили. Предраг Ејдус је већ био болестан.

Није било лако. Пеца је рекао да је претпостављао како ће то Горан Марковић мени понудити и набројао је неколико аргумената због којих и он мисли да је добро да ја то играм. И на крају тог филма пише да је то посвећено Предрагу Ејдусу. Ја не играм на исти начин на који он игра у представи и тај лик је другачији од оног који је он тумачио. Велика је срећа да сам ја с Гораном Марковићем радио већ пет-шест филмова и неколико позоришних представа и то поверење које ми као глумцу указују и које ја осећам, то човека ослободи и омогући му да уради и више него што је намеравао. Биће да је управо тајна у томе да нам је за оно најлепше што нам се може десити у животу, у било ком сегменту, потребно само мало више поверења. И нашег и туђег.

Учите то студенте на Академији уметности, где предајете?

Учим децу нешто што је мене некада давно научио Стеван Шалајић, велики глумац из Новог Сада. А то је да је партнер увек у праву. И када то правило примените у игри, када поверујете да је партнер увек у праву и реагујете на то што партнер игра, онда не можете погрешити. Када не очекујете од партнера да он игра онако како ви мислите да би требало већ када прихватите да је увек у праву и да је то тачно, онда ћете ви вратити.

Лик Марјановића сте градили по узора на једног правог инспектора?

Да. Упознао сам једног правог инспектора и он ми је увек био пред очима. Човека сам видео само једном, два пута и ничим га нисам имитирао. Али, како су прошле године, изгледа да се и он препознао. Па смо постали велики пријатељи. Сада се редовно виђамо и он ме зове „директоре”. Ја му кажем: „Нисам ја директор, ја сам само глумац.” „Не, не, ти си директор”, упоран је он.

Нисам успела да схватим јесте ли ви позитиван или негативан лик?

Објаснио сам једном угледном лекару тајну успеха те улоге. Рекао сам му: „То је јако негативан лик по свему ономе што ради. А ја сам приватно јако добар и онда се у том судару његових поступака и моје приватне, личне доброте родио тај квалитет.” Мало се шалим, наравно.

У „Државном службенику” тек делујете мрачно.

Ту се суочавам с овима из БИА, који ме оговарају и кажу „онај криминалац” и потцењивачки се односе према Служби јавне безбедности. Видећемо на крају коме ће се осмех на лицу заледити, видећемо чија мама црну вуну преде.

У чему је разлика у тумачењу једног Марјановића и ликова из наше литературе? Шта је теже?

Ништа није тешко. Ако не играте споменике који су тим ликовима подигнути, ако играте живог човека с проблемима које има и које можете да схватите, није тешко. Тешко је ако људи поверују и за себе да су институције и да је оно што раде споменик, задужбина. Од тога онда не остане ништа. Таквих примера имамо онолико.

Да ли сте још увек ангажовани у оним многобројним позоришним представама?

Мање је представа. Играм у Мадленијануму у „Ани Карењиној” и „Милошу Црњанском”, у Атељеу глумим у „Петријином венцу” и „Кафи и цигаретама”, представама „Љубав, љубав, љубав” и „Казимир и Каролина”, у Звездара театру играм „Бајку о позоришту”, али те представе иду ретко. Већ 18 година говорим „На Дрини ћуприја”, и то с радошћу говорим у свакој прилици. То што говорим Андрића или Црњанског, оплемени ме. Тесла је причао да је до једног проналаска дошао док је шетао парком у Будимпешти и рецитовао Гетеовог „Фауста”. У поезији нешто сигурно постоји, та нека магичка моћ и космичка тајна. Ја сам играо Мефиста у „Фаусту” и онда ми је јако лако било да одиграм ђавола у филму. Одатле се то извуче, из велике литературе, из античких драма. Из тог бунара може свашта да се црпи.

У мају вас чека снимање четврте сезоне „Убица”.

Снимам и с Радошем Бајићем серију „Пси лају, ветар носи” и јако се радујем јер ме сачекао тај Ставра, којег сам добро упознао и заволео у току прве сезоне. И сада као да сам се срео сам са собом, са својим алтер егом. У тим серијама, које имају другу сезону, деси се нешто узбудљиво. То се дешава и нама у позоришту када поново оживимо лик који тумачимо кроз месец или годину дана. Много тога се нама дешава приватно и професионално између те две представе па тај исти лик добије још нешто што смо покупили кроз живот ми сами који их играмо.

Надограђујете их.

Управо. И то ме баш чини радосним. Имам посла, али имам и почетничку радост. Једино што ми тешко пада то су стална пресвлачења. Ма, ни то ми не пада тешко. Некако се баш радујем свим пословима које радим и схватио сам да сам успео ако ми то што радим обезбеђује следећи посао. Да не морам да потежем неке друге механизме осим самог рада и квалитета. Знам да то не може да траје дуго и да ће то проћи али, ево, сада уживам у томе.

Имате још неке планове ?

Немам. Већ дуго покушавам да дођем до сценарија о Иви Андрићу, а да то не буде само биографски документарни филм. Мислим да сам на добром трагу. И чекам добру понуду.


Коментари1
413fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marina Andjelkovic
Ovaj gospodin je odličan glumac, a to sam shvatila nažalost tek kada sam odgledala film Dejana Zečevića, Neprijatelj. Preporučujem.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља