среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 22.04.2019. у 14:54

Шта су нам комунисти оставили у наслеђе

Тито није трпео приговоре, поготово не критику, окружио се интелектуално, политички и морално инфериорним послушницима а партијска држава коју су патентирали југословенски комунисти и данас је болест од које болују безмало све некадашње југословенске републике
Фото Иван Милутиновић

Оснивање Комунистичке партије Југославије био је почетак бурне историје организације која је доживела олимпијске висине борбе за правду, слободу, једнакост, међународно разумевање и сарадњу, али и катастрофалне стрмоглаве у каљугу рата, братоубилаштва, неправде, неслободе и идеолошке искључивости, пише данас Дојче веле у колумни поводом 100. годишњице оснивања странке.

Пре тачно сто година, на конгресу одржаном у Београду од 20. до 23. априла 1919, представници социјалдемократских странака и организација из Србије, БиХ, Хрватске и Словеније одлучили су да оснују Социјалистичку радничку партију Југославије (комуниста), касније преименовану у Комунистичка партија, односно Савез комуниста Југославије.

Тако је, свега неколико месеци од установљења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (децембра 1918) југословенска идеја добила и страначко-политичку физиономију, додуше, обојену у црвено, наводи ДВ. Успони и падови пратили су КПЈ током читаве њене историје и, на крају, довели до неславног краја натопљеног крвљу. Ратови вођени на територији бивше СФРЈ деведесетих година” пљачкашки и експанзионистички до сржи - директна су последица неспособности комунистичких властодржаца да се издигну изнад уских парохијалних интереса и земљу поведу у вековима очекивано придруживање породици слободних и демократских народа и држава, додаје се у колумни.

Аутор наводи и да су освојивши власт „аутентичним спојем ослободилачке борбе и социјалистичке револуције” југословенски комунисти после 1945, а нарочито након раскида са Стаљином 1948, отпочели опсежан модернизацијски и еманципаторски подухват који је од заостале, ратовима разорене и изнемогле направио релативно развијену земљу која је у међународним оквирима уживала својој величини несразмеран углед и поштовање.

Непорецива је, наиме, чињеница да су југословенски комунисти представљали једину снагу која је поразила два највећа зла двадесетог века: и Хитлера и Стаљина, истиче се у тексту.

Као по њему „најбитније корене пропасти југословенске идеје” аутор наводи и незреле елите, доминацију колективистичког над слободом еманципованог појединца и „мање или више свесну замена теза у којој су релативне слободе (путовање, радничко самоуправљање) сматране демократијом”.

Такозвана „партијска држава” (партитократија) коју су патентирали југословенски комунисти и данас је болест од које болују безмало све некадашње републике, оцењује се.

Колуминиста наводи да „због свега тога није било тешко направити систем у којем је власт централизована и, у личности Тита, отелотворена у једном појединцу”.

Уверен у сопствену непогрешивост, Тито није трпео приговоре, поготово не критику и окружио се интелектуално, политички и морално инфериорним послушницима који су чекали његов одлазак да би од себе начинили шерифе у својим етнички омеђеним феудима, пише колумниста ДВ-а али и додаје да је критика и отпора било и у његово доба.

Бурна историја КПЈ - СКЈ је можда најбоља потврда тезе да се у случају Југославије као заједнице сродних народа и сличне прошлости радило о епохалном пројекту који је, нарочито у последњим годинама постојања, поверен похлепним, незрелим, неспособним и властољубивим елитама, или, тачније, узурпиран од њих, у недостатку демократских механизама.

Све то је водило директно у крвави пир деведесетих година прошлог века, чији су инспиратори, креатори и коловође у многима од новонасталих државица и данас на врху пирамиде одлучивања, закључује се у колумни ДВ, преноси Бета.

Коментари84
f897a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miki K
Zašto se vraćate vremenu prošlom koje nije bilo tako idealno, imalo je puno svojih slabosti da nije tako ne bi otišlo sve u prah i pepeo. Daj da sagledamo to prošlo vreme realno i da se prikažu sve greške koje su dovele do propsti. Ne živi se od laži i prevara.
Zaporozec
Ostavili su sve ono sto se od 2000. rasprodaje strancima, a nemcima pogotovo. Samo svi gube iz vida da nemci ne zaboravljaju kako smo ih gonili u 2. ratu do Berlina...
Ilic Momcilo
Postovani Sale.Cenim vase misljenje iako je drugacije od moga.Za rat i propast koji su nas zadesili,potrebna je priprema od makar 10 godina,cak i zapadu koji je to smislio i sproveo.Tesko verujem da u Beogradu niste znali za,kako je ja zovem, "Sorosovu legiju stranaca"(placene borce).Ujedinjeni na nivou SFRJ su bili i jos su velika pomoc skoro svemu sto ste naveli.Ako ste premladi,raspitajte se o osobi koja je nagradjena od vodje Sorosa i jos uvek politicari za dooobre pare.Bice vam sve jasnije.
Sale Vidikovac
Šta su nam komunisti ostavili u nasleđe? Postkomunističku propast, tranziciju, jad, bedu, siromaštvo, devastiranu infrastrukturu, devastirani moral i izgubljene ljudske vrednosti, uništenu državu, gubitak kolevke naše civilizacije (KiM), ratove i gomilu izbeglica i da dalje ne nabrajam. Ali od svega toga lošeg ima i gore. Ostavili su nam svoju nesposobnu i korumpiranu decu i rodbinu da nastave da nas pljačkaju i uništavaju. Tek zadnjih godina se polako (ali vrlo polako) vadimo iz tog blata.
Ilic Momcilo
Ja nisam zaljubljenik u Tita,vec u ono sto mi je kao radniku omogucilo to vreme.Trebalo je imati malo vise realnosti u sebi,malo vise hrabrosti iskazanoj smirenoscu i postenjem,malo manje "uvlakackog"mentaliteta i td Jasno je svakome iz onog vremena o cemu pricam.U sredinama i firmama gde je navedeno postovano,bilo je i solidno i donosilo jednakost radnika,predsednika opstine,direktora firme...Kazite mi gde je jos kao u solidnom delu fabrika tako bilo.!? U kojoj jos drustvenoj oblasti.!? Nema.!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља