недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Шта су нам комунисти оставили у наслеђе

Тито није трпео приговоре, поготово не критику, окружио се интелектуално, политички и морално инфериорним послушницима а партијска држава коју су патентирали југословенски комунисти и данас је болест од које болују безмало све некадашње југословенске републике
понедељак, 22.04.2019. у 14:54
Фото Иван Милутиновић

Оснивање Комунистичке партије Југославије био је почетак бурне историје организације која је доживела олимпијске висине борбе за правду, слободу, једнакост, међународно разумевање и сарадњу, али и катастрофалне стрмоглаве у каљугу рата, братоубилаштва, неправде, неслободе и идеолошке искључивости, пише данас Дојче веле у колумни поводом 100. годишњице оснивања странке.

Пре тачно сто година, на конгресу одржаном у Београду од 20. до 23. априла 1919, представници социјалдемократских странака и организација из Србије, БиХ, Хрватске и Словеније одлучили су да оснују Социјалистичку радничку партију Југославије (комуниста), касније преименовану у Комунистичка партија, односно Савез комуниста Југославије.

Тако је, свега неколико месеци од установљења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (децембра 1918) југословенска идеја добила и страначко-политичку физиономију, додуше, обојену у црвено, наводи ДВ. Успони и падови пратили су КПЈ током читаве њене историје и, на крају, довели до неславног краја натопљеног крвљу. Ратови вођени на територији бивше СФРЈ деведесетих година” пљачкашки и експанзионистички до сржи - директна су последица неспособности комунистичких властодржаца да се издигну изнад уских парохијалних интереса и земљу поведу у вековима очекивано придруживање породици слободних и демократских народа и држава, додаје се у колумни.

Аутор наводи и да су освојивши власт „аутентичним спојем ослободилачке борбе и социјалистичке револуције” југословенски комунисти после 1945, а нарочито након раскида са Стаљином 1948, отпочели опсежан модернизацијски и еманципаторски подухват који је од заостале, ратовима разорене и изнемогле направио релативно развијену земљу која је у међународним оквирима уживала својој величини несразмеран углед и поштовање.

Непорецива је, наиме, чињеница да су југословенски комунисти представљали једину снагу која је поразила два највећа зла двадесетог века: и Хитлера и Стаљина, истиче се у тексту.

Као по њему „најбитније корене пропасти југословенске идеје” аутор наводи и незреле елите, доминацију колективистичког над слободом еманципованог појединца и „мање или више свесну замена теза у којој су релативне слободе (путовање, радничко самоуправљање) сматране демократијом”.

Такозвана „партијска држава” (партитократија) коју су патентирали југословенски комунисти и данас је болест од које болују безмало све некадашње републике, оцењује се.

Колуминиста наводи да „због свега тога није било тешко направити систем у којем је власт централизована и, у личности Тита, отелотворена у једном појединцу”.

Уверен у сопствену непогрешивост, Тито није трпео приговоре, поготово не критику и окружио се интелектуално, политички и морално инфериорним послушницима који су чекали његов одлазак да би од себе начинили шерифе у својим етнички омеђеним феудима, пише колумниста ДВ-а али и додаје да је критика и отпора било и у његово доба.

Бурна историја КПЈ - СКЈ је можда најбоља потврда тезе да се у случају Југославије као заједнице сродних народа и сличне прошлости радило о епохалном пројекту који је, нарочито у последњим годинама постојања, поверен похлепним, незрелим, неспособним и властољубивим елитама, или, тачније, узурпиран од њих, у недостатку демократских механизама.

Све то је водило директно у крвави пир деведесетих година прошлог века, чији су инспиратори, креатори и коловође у многима од новонасталих државица и данас на врху пирамиде одлучивања, закључује се у колумни ДВ, преноси Бета.


Коментари84
f6a82
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miki K
Zašto se vraćate vremenu prošlom koje nije bilo tako idealno, imalo je puno svojih slabosti da nije tako ne bi otišlo sve u prah i pepeo. Daj da sagledamo to prošlo vreme realno i da se prikažu sve greške koje su dovele do propsti. Ne živi se od laži i prevara.
Zaporozec
Ostavili su sve ono sto se od 2000. rasprodaje strancima, a nemcima pogotovo. Samo svi gube iz vida da nemci ne zaboravljaju kako smo ih gonili u 2. ratu do Berlina...
Ilic Momcilo
Postovani Sale.Cenim vase misljenje iako je drugacije od moga.Za rat i propast koji su nas zadesili,potrebna je priprema od makar 10 godina,cak i zapadu koji je to smislio i sproveo.Tesko verujem da u Beogradu niste znali za,kako je ja zovem, "Sorosovu legiju stranaca"(placene borce).Ujedinjeni na nivou SFRJ su bili i jos su velika pomoc skoro svemu sto ste naveli.Ako ste premladi,raspitajte se o osobi koja je nagradjena od vodje Sorosa i jos uvek politicari za dooobre pare.Bice vam sve jasnije.
Sale Vidikovac
Šta su nam komunisti ostavili u nasleđe? Postkomunističku propast, tranziciju, jad, bedu, siromaštvo, devastiranu infrastrukturu, devastirani moral i izgubljene ljudske vrednosti, uništenu državu, gubitak kolevke naše civilizacije (KiM), ratove i gomilu izbeglica i da dalje ne nabrajam. Ali od svega toga lošeg ima i gore. Ostavili su nam svoju nesposobnu i korumpiranu decu i rodbinu da nastave da nas pljačkaju i uništavaju. Tek zadnjih godina se polako (ali vrlo polako) vadimo iz tog blata.
Ilic Momcilo
Ja nisam zaljubljenik u Tita,vec u ono sto mi je kao radniku omogucilo to vreme.Trebalo je imati malo vise realnosti u sebi,malo vise hrabrosti iskazanoj smirenoscu i postenjem,malo manje "uvlakackog"mentaliteta i td Jasno je svakome iz onog vremena o cemu pricam.U sredinama i firmama gde je navedeno postovano,bilo je i solidno i donosilo jednakost radnika,predsednika opstine,direktora firme...Kazite mi gde je jos kao u solidnom delu fabrika tako bilo.!? U kojoj jos drustvenoj oblasti.!? Nema.!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља