понедељак, 20.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:56

Шта су нам комунисти оставили у наслеђе

Тито није трпео приговоре, поготово не критику, окружио се интелектуално, политички и морално инфериорним послушницима а партијска држава коју су патентирали југословенски комунисти и данас је болест од које болују безмало све некадашње југословенске републике
понедељак, 22.04.2019. у 14:54
Фото Иван Милутиновић

Оснивање Комунистичке партије Југославије био је почетак бурне историје организације која је доживела олимпијске висине борбе за правду, слободу, једнакост, међународно разумевање и сарадњу, али и катастрофалне стрмоглаве у каљугу рата, братоубилаштва, неправде, неслободе и идеолошке искључивости, пише данас Дојче веле у колумни поводом 100. годишњице оснивања странке.

Пре тачно сто година, на конгресу одржаном у Београду од 20. до 23. априла 1919, представници социјалдемократских странака и организација из Србије, БиХ, Хрватске и Словеније одлучили су да оснују Социјалистичку радничку партију Југославије (комуниста), касније преименовану у Комунистичка партија, односно Савез комуниста Југославије.

Тако је, свега неколико месеци од установљења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (децембра 1918) југословенска идеја добила и страначко-политичку физиономију, додуше, обојену у црвено, наводи ДВ. Успони и падови пратили су КПЈ током читаве њене историје и, на крају, довели до неславног краја натопљеног крвљу. Ратови вођени на територији бивше СФРЈ деведесетих година” пљачкашки и експанзионистички до сржи - директна су последица неспособности комунистичких властодржаца да се издигну изнад уских парохијалних интереса и земљу поведу у вековима очекивано придруживање породици слободних и демократских народа и држава, додаје се у колумни.

Аутор наводи и да су освојивши власт „аутентичним спојем ослободилачке борбе и социјалистичке револуције” југословенски комунисти после 1945, а нарочито након раскида са Стаљином 1948, отпочели опсежан модернизацијски и еманципаторски подухват који је од заостале, ратовима разорене и изнемогле направио релативно развијену земљу која је у међународним оквирима уживала својој величини несразмеран углед и поштовање.

Непорецива је, наиме, чињеница да су југословенски комунисти представљали једину снагу која је поразила два највећа зла двадесетог века: и Хитлера и Стаљина, истиче се у тексту.

Као по њему „најбитније корене пропасти југословенске идеје” аутор наводи и незреле елите, доминацију колективистичког над слободом еманципованог појединца и „мање или више свесну замена теза у којој су релативне слободе (путовање, радничко самоуправљање) сматране демократијом”.

Такозвана „партијска држава” (партитократија) коју су патентирали југословенски комунисти и данас је болест од које болују безмало све некадашње републике, оцењује се.

Колуминиста наводи да „због свега тога није било тешко направити систем у којем је власт централизована и, у личности Тита, отелотворена у једном појединцу”.

Уверен у сопствену непогрешивост, Тито није трпео приговоре, поготово не критику и окружио се интелектуално, политички и морално инфериорним послушницима који су чекали његов одлазак да би од себе начинили шерифе у својим етнички омеђеним феудима, пише колумниста ДВ-а али и додаје да је критика и отпора било и у његово доба.

Бурна историја КПЈ - СКЈ је можда најбоља потврда тезе да се у случају Југославије као заједнице сродних народа и сличне прошлости радило о епохалном пројекту који је, нарочито у последњим годинама постојања, поверен похлепним, незрелим, неспособним и властољубивим елитама, или, тачније, узурпиран од њих, у недостатку демократских механизама.

Све то је водило директно у крвави пир деведесетих година прошлог века, чији су инспиратори, креатори и коловође у многима од новонасталих државица и данас на врху пирамиде одлучивања, закључује се у колумни ДВ, преноси Бета.


Коментари75
bf5af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoznala
Kako je dobro što je postojao Tito i komunizam, koga bismo sada krivili za sve što nismo uspeli i što smo uneredili da nije bilo njih?!
Miloš
Inače, ako je bilo sve tako dobro pod komunistima, kako onda objasniti uticaj filmova crnog talasa?
stanimir
Komunisti su nam ostavili način razmišljanja. Ako nismo mogli podnijeti stvarnost i istinu kuda ona vodi-problem se riješio proizvodnjom prihvatljive stvarnosti. Slovenci i Hrvati su imali distancu u odnosu na ovakav način razmišljanja, zato su oni u bivšoj državi bili superiorni. Pa i Muslimani. I danas toga ima u kolektivnoj psihologiji Srba . Kao posljedica toga imamo ogromne izljeve autošovinjizma , opšte pljuckanje na sebe i oko sebe , pošto poto proglašavanje sebe žrtvom... U komunikaciji sa Hrvatima promoviše se neka šuplja konstruktivnost , koja proizilazi iz 0sjećaja manje vrijednosti i nesposobnosti da kao identitet definišemo svoje interese
Kostadin
Vrlo je zanimljivo pratiti pametne ljude koji dve do tri generacije obitavaju na brodu ludaka i onda im se posle 74 godine (posle rata) sve razbistri. Većini je na tom ukletom brodu bilo vrlo dobro i to dugo vremena. Živelo se lepo i lako. Dobijala su se zaposlenja a ne poslovi, dobijali su se stanovi ali ne i rate za otplatu, dobijala se letovanja, školovanja i skoro sve bez obaveza i to na partijsku knjižicu, obraz i na kredit. Sve je stornirala devalvacija i denominacija. Ljudi su bili sretni jer sim je sve padalo sa neba. Naravno da su i onda neki (bez kompasa) ljudi noću gledali u zvezdano nebo i primećivali da se brod nesretnika kreće u suprotnom pravcu od pravog kursa. To su videli jer su znali da vide severnjaču i ostale zvezde i da ukapiraju kretanje u pogrešnom smeru. I onda su ti ljudi imali samo dva izbora. Prvi je bio da SAMO kažu da se ukleti brod kreće pogrešnim kursom i da budu bačeni preko ograde u vodu. A drugi je bio da da pokušaju da preotmu od kapetana upravljanje
Miloš
Srpska greška je što smo tražili uzore na pogrešnim poljima unazad sto godina, od ubistva Aleksandra Obrenovića, zbog šačice nezadovoljnih ljudi. Potom i stradanja u prvom svetskom ratu, zamenjenog novostvorenim jugoslovenstvom, koje je nakon drugog svetskog rata mutiralo u podaništvo i ulizištvo. Mnogi govore da su Tito i komunisti krivi za ratove 90-tih i raspad SFRJ, a šta je tu sa običnim građanima?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља