петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Увек имам план Б

Једино од свега је тачно да ко год се бавио овим послом, мора много да ради и на то не може нико да утиче, ни родитељи, нити веза. Зато сам сама изабрала ову професију, сама сам се спремала за пријемни, сама учила руски језик, сама се опробала на многим аудицијама, и посрећило ми се, каже глумица Милена Радуловић
Аутор: Исидора Масниковићпонедељак, 22.04.2019. у 18:04
(Фото: Лазар Ковачевић Јовановић)

Кишно успавано јутро није спречио глумицу Милену Радуловић да буде тачна и дође на уговорени разговор да уз кафу проћаскамо о свим лепим стварима које јој се у животу дешавају – запаженим улогама у серијама „Пет” и „Државни службеник”, као и у филму „Балканска међа”, који ових дана промовише по градовима Србије, али и ван граница наше земље. За „ТВ ревију” каже да није очекивала да ће се сва три пројекта готово у исто време наћи пред публиком и да због тога данас гледаоци имају утисак „као да из фрижидера искаче”. Међутим, сва три остварења су снимана раније, али су се у исто време нашли на тржишту.

– Једина добра ствар је што су сва три карактера која тумачим потпуно различита – истиче.

Милену Радуловић они посвећенији ТВ гледаоци памте по улози у серији „Једне летње ноћи”, коју је добила већ након прве године факултета. Иако је ова серија много пута репризирана, њена каријера није одмах кренула узлазном линијом, што је и очекивано будући да је била премлада. Врата су почела да јој се отварају тек након дипломске представе кад је на аудицији добила улоге у остварењу „Патуљци са насловних страна”, у серији „Пет”, филму „Балканска међа”, а затим и у серијама „Беса” и „Државни службеник”.

Каже да је све улоге добила на аудицијама, а да машта да једном буде и позвана за неку улогу. Без обзира на то што многи не верују у добијање ангажмана на овај начин, наша саговорница тврди да код нас постоје кастинзи који се раде по светским стандардима.

Снимање серија је постало светски тренд, па тако и код нас, примећује ова млада глумица, коју случајни пролазници фотографишу мобилним телефонима док шетамо Кнез Михаиловом улицом. Према њеном мишљењу, домаћа продукција је све квалитетнија тако да данашње серије изгледају сасвим другачије него оне од пре неколико година.

Као дете маштала је о многим занимањима, али су сва углавном била у вези с уметношћу. Занимљиво је да је у петом разреду пожелела да постане писац, а у својој дванаестој или тринаестој години схватила је да је позориште ипак нешто што је највише интригира. И заиста, у тинејџерском периоду, каже, није излазила из позоришта. У њему је стасавала и сазревала. Неке представе је у том периоду погледала чак и по десет пута.

– Када сам имала 16 или 17 година, учествовала сам у једној факултетској вежби, односно у дечјој представи у којој сам играла једину женску улогу. Реч је о Молијеровом „Мизантропу”. Нисам била сигурна да ли сам за то, али редитељка ме је замолила јер јој је било хитно и хвала јој на томе јер се све добро завршило, после чега сам добила похвале и подршку мојих пријатеља. Сви су сматрали да треба да упишем глуму. До четврте године гимназије већ сам била сигурна да хоћу да се бавим овом професијом. Сматрала сам да ако не уђем у тих десет, колико је те године примано на ФДУ, да онда и не треба да се бавим глумом – прича нам како је све почело.

Али, Милена увек, за све у животу, мора да има план Б. Размишљала је шта би то још могла да студира, ако не упише глуму. Пошто је имала афинитете према организацији, а летње распусте проводила радећи код родитеља који се баве трговином, сматрала је да би била добра у маркетингу. Одувек је била одличан ђак, са свим петицама, и није могла да прихвати да не упише факултет.

– Почела сам да размишљам: „Боже, шта ако паднем, нећу ваљда целе године да седим у кући, од срамоте, пошто сам штребер.” Прво сам хтела да упишем ФОН, како бих постала менаџер. Међутим, схватила сам да имам велике рупе у знању математике и да то никада нећу савладати. Онда сам мозгала шта бих могла да полажем, а да се не учи много, и схватим да је то новинарство, пошто ми је српски одувек добро ишао. Одем ја тако на пријемни на ФПН-у и урадим српски с максималним бројем поена. И прођем. Али, ето, ипак је победила опција А. Нисам веровала да ћу успети, сумњала сам и више веровала да нећу проћи, него да ћу успети – поверава нам своју животну причу.

Али, ако се осврнемо на прошлост, схватићемо да ипак ниша није случајно. Милена је похађала драмски студио Радио Београда, у групи Мике Алексића, где је стекла прво знање о глуми. Занимљиво је да, иако јој се нико у породици не бави уметношћу, и она и сестра имају ту уметничку црту. Сестра лепо црта и тренутно је на другој години дизајна ентеријера.

У опуштенијем разговору каже нам да већ помало осећа негативну страну овог таласа популарности, који ју је наједном запљуснуо. Таблоиди непрестано пишу, као да преписују једни од других, о имућном оцу, о скупоценој хаљини коју је носила на премијери, о вези са 11 година старијим глумцем Радованом Вујовићем, о колеги Милошу Биковићу, који јој је наводно помогао да започне каријеру у Русији...

– Једино од свега је тачно да ко год се бавио овим послом, мора много да ради, и на то не може нико да утиче, ни родитељи, ни веза. Зато сам сама изабрала ову професију, сама сам се спремала за пријемни, сама учила руски језик. Опробала се на многим аудицијама... Посрећило ми се да добијем улогу у филму „Балканска међа”, у којем су се Руси питали за све. Једине три ствари које се врте у медијима је ко ми је тата, или да ли сам преко Милоша Биковића добила улогу, што је немогуће. Милош ме јесте посаветовао, али није могао да утиче на избор. Значи, за младу жену у Србији потпуно је небитно шта је постигла, већ чија је ћерка, колегиница или девојка – огорчено прича.

Милош Биковић и Милан Марић су својим успехом доказали да је могуће остварити се и на туђем терену и да је руско тржиште отворено за странце. Истиче да је веома важно и знање руског. Овај језик је почела да учи на трећој години факултета, и то од нуле. Сада га прича течно. Своју професорку је препоручила и многим колегама, па тако тренутно часове похађа и Александар Срећковић Кубура. Месец дана је провела у Русији док је снимала „Балканску међу”, а од тога две недеље је била сасвим сама, окружена искључиво Русима и била је принуђена с њима да разговара на њиховом матерњем језику. На тамошњој конференцији за новинаре, причала је и давала интервјуе на руском. Овде свакодневно вежба читајући њихове књиге, а омиљени писац јој је Достојевски.

Када се осврне на претходни период, каже да јој је најтеже пала та неизвесност и ишчекивање следеће улоге, након успеха у серији „Једне летње ноћи”. Неко време је прошло док није добила следећи ангажман.

– Док сте на факултету, заштићени сте, радите сваки дан на себи и бавите се глумом, и у једном тренутку само осетите да је готово и да то престаје. Тада почиње нека врста панике. Ја сам заиста прошла кроз тај период размишљања: „Ето, завршила сам факултет, било је јако лепо, али нећу никад успети. Ајде сад да видимо шта могу друго да радим пошто не могу да седим беспослена” – објашњава.

Ових дана завршено је снимање „Државног службеника”, на шта је веома поносна. Из дана у дан ишчекује одговоре с кастинга у Русији. У међувремену, између промоција и давања интервјуа, иде на тренинге, чита и много размишља о ономе што је остварила, да ли је неку улогу могла боље да изнесе... Бави се анализом својих глумачких решења, кроз стручну литературу, усавршава глумачке технике и са својим дечком, такође успешним глумцем Радованом Вујовићем, прича о професији. Он је, према њеним речима, веома отворен, искрен, прецизан и аналитичан.

С пуно емоција прича о изабранику свога срца, којег је као тинејџерка гледала у позоришту, у представама „Шума” и „Швабица”, у којима и данас игра. Пратила је његов рад од почетака и био јој је омиљени глумац. А сада… Кроз стидљиви искрени осмех додаје и да се нису упознали преко заједничких пројеката, него су се кретали у истим круговима, а данас играју и заједно у серији „Државни службеник”.

– Ми смо и колеге, а имамо и неке планове за будуће пројекте, али о том потом – не жели да открива.

Воли далека путовања, попут Малдива и Занзибара. Нажалост, сада нема толико времена за неке удаљен дестинације које захтевају планирање неколико месеци унапред. Сад јој је најважнији план да иде у Москву. Радо путује и по Европи јер има ту срећу да јој најбољи пријатељи живе у иностранству.

– Свуда по свету има наших људи. Ето, на Занзибару ми се десило да на плажи чујем српски и испостави се да су то моји другари. Кућу коју су они изнајмили држи такође Србин, који ту живи већ двадесет година. Дао нам је и контакт и рекао да му се јавимо јер код њега увек можемо јефтиније да летујемо – одаје нам ову слатку тајну.


Коментари0
ed16f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља