недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:42
ИСТОЧНА СТРАНА

Повратак Стаљина

Аутор: Слободан Самарџијапонедељак, 22.04.2019. у 22:55
Млади Руси не знају за Стаљинове злочине (у позадини панорама Москве) (Фото EPA/Yuri Kochetkov)

„Хитлера није било могуће зауставити мирним протестима, Стаљина није било могуће обуздати само речима”, изјавио је пре десетак дана генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг у узалудном покушају да чланице западног војног савеза убеди у неопходност већих издатака за пројекте заједничке безбедности. Неодмерена изјава узбуркала је јавност како у Русији тако и у Столтенберговој домовини Норвешкој, која је управо захваљујући совјетским јединицама октобра 1944. избављена из канџи немачких нациста.

Генсек алијансе је можда спонтано реаговао на податак који су ових дана изнели истраживачи јавног мњења, а према којима је позитивни рејтинг Јосифа Висарионовича Џугашвилија у Русији у сталном порасту. Већ је прешао границу од 50 одсто, и то не само међу онима који подржавају Комунистичку партију РФ.

Стаљин (1878–1953) остаје историјска личност око чијег деловања се и дан-данас ломе копља. Дилема која и данас мучи многе је: да ли је, историјски гледано, важнија била његова улога у сламању Хитлерове нацистичке Немачке, или креирање репресивног система по којем је више од три деценије функционисала совјетска држава.

У првом случају дилеме нема: Совјети су, практично, на својим леђима изнели сву тежину рата у Европи. Изгубили су око 8.600.000 војника док се број страдалих цивила пење на чак 16 милиона. Европски део земље у огромној мери је девастиран…

Са друге стране, током чувених „стаљинистичких чистки”, у периоду од 1936. до 1938. године, нестало је према различитим подацима између 700.000 и 2.500.000 житеља совјетске државе. Безмало као у неком великом рату. Па ипак, истраживање „Левада центра” казује да став о неоправданости људских жртава током овог мрачног периода бива све мање заступљен. Још 2008. број Руса који су чврсто стајали иза осуде „стаљинизма” износио је 60 одсто, да би у марту ове године спао на 45 процената.

Треба поменути и да позитивна мишљења о Стаљину највише заступају млади Руси, између 18 и 24 године старости. Једно прошлогодишње истраживање показало је да скоро половина испитаника из те категорије никада није ни слушала о политичким репресијама из Стаљинових времена. Штавише, Јосиф Висарионович се доживљава као заштитник угњетаваних и неко ко симболизује праведност. Тај став представљен је као супротност свему што се дешава у данашњој Русији.

Аналитичари су склони да ово ново размишљање Руса у великој мери објасне приликама у којима евро-азијски џин функционише од почетка овог века, тачније од доласка Владимира Путина у Кремљ. Од момента распада СССР-а 1991, за земљу је почео изузетно тежак период. Главни конкурент – САД – себи је у потпуности присвојио улогу светског лидера, што се негативно одразило не само на статус Русије, на њен економски и војни потенцијал, већ и на опште друштвене прилике у земљи. Доласком Путина ствари су почеле из корена да се мењају, и у безмало две деценије успостављена је чврста државна структура, Русија се пуним капацитетом вратила на светску позорницу. Ону на којој је играла кључну улогу и у периоду Стаљинизма.

У међувремену, гроб Јосифа Стаљина и даље опстаје на Црвеном тргу у центру Москве.


Коментари65
215e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Петровић
nastavak: Хрушчов je зпочео, Горбчов тотално издао а Јелцин скоро докрајчио растурање Русије. НАТО глобализатор  je кренуо преко Југославије Либије Ирака  и опколио  Русију. Освајање Русије је предупредио Путин.  С.Ф.  су узгубили овоземаљски компас. Закупљују места на руским свемирским станицам да избегну  нуклерну катастрофу на земљи.  Недавно je преминули с.ф. Давид Рокефелер  потрошио и седмо људско срце. А плаћеник финансијера Столенбepг пушта балоне.  
Петар Петровић
Новија тeза Стаљин = Хитлер је Столенбергов пробни балон за нови НАТО напад на Русију. Стаљин је зауставио точак светских финансијера (с.ф. ) у освајању Русије.  После пада  Наполеона с.ф. су финасирали Маркса и Егелса  и измислили  комунизам нај јачу светску идеологију после хришћанске религије(створена такође од јеврејских умова). Лењин је финансиран од истих с.ф. ликвидирао је руског цара и успоставио комунизам. Стаљин је “провалио” Лењина и подигао Русију  „од плуга до атомске бомбе“ .
Паја Земунац
Јуче сам послао коментар у коме сам поредећи Стаљина и Тита указао на разлике између историјских доприноса двојице покојних диктатора: Стаљинов допринос победи савезника над фашистичком Немачком и Титов допринос распаду Јгославије (ово у контексту Титове дугогодишње активности на плану сузбијања тобожњег великосрпског шовинизма). Пошто поменути коментар није објављен, надам се да ће за моје гледиште овог пута бити више разумевања разумевања .
Игор Г.
По коментарима се види колико је бољшевизам погубан за један народ, како руски тако и српски. Стаљин је волео Русији таман толико колико и Тито Србију, значи никако. Бољшевици су се борили за идеологију и ту се мора направити разлика. Још нешто није у II Светском рату погинуло 20 милион руса, већ држављана СССР-а, а међу њима и око 5 милиона Украјинаца, као и 3 милиона Белоруса.
Povratak Hitlera
Kako su Staljin i Hitler bili proizvod srodnih ideologija i odgovorni su za milione stradalih civila, staraca, dece isl. izmedju njih uglavnom nema mnogo razlike. I sam Ribentrop je prilikom jedne posete Moskvi 1939. godine izjavio da mu je tamo bilo prijatno kao medju drugovima. I jeste. Dakle danas kada znamo o kakvim zlikovcima se radi, govotiti o povratku Staljina isto je kao kada bi neko govorio o povratku Hitlera. Nikome normalnom povratak bilo koga od ove dvojice suludih ubica ne bi trebalo da bude prihvatljiv. Izmedju njih nema razlike.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља