понедељак, 20.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:16

Пребројати жртве ратова деведесетих

Музеј жртава геноцида покренуо је иницијативу да се у склопу предстојећег пописа становништва прикупе и подаци о погинулим, рањеним и несталим грађанима Србије у оружаним сукобима на тлу бивше Југославије
Аутор: Димитрије Буквићпонедељак, 22.04.2019. у 19:30
Борово Село, 1991. (Фотодокументација „Политике”)

Како би се утврдио барем приближан број грађана Србије страдалих у ратовима деведесетих, београдски Музеј жртава геноцида покренуо је иницијативу да се у склопу предстојећег пописа становништва у априлу 2021. попишу и ратне жртве. У допису који је недавно упућен Влади Србије, ова институција је поднела и предлог формулара уз помоћ којег би пописивачи долазили до података, као и спецификацију трошкова за спровођење овог подухвата. Они би, како се наводи, износили највише „2,7 милиона динара, односно 0,08 одсто” у односу на укупне издатке предвиђене за попис становништва.

Пописом жртава од 1990. до 2000. године били би обухваћени сви оружани сукоби на подручју бивше Југославије закључно с НАТО агресијом, као и сви страдали, али и рањени и нестали грађани Србије, било да су цивили, било војници, полицајци, припадници паравојних формација... Информације о њима давали би пописивачима њихови сродници.

У предлогу се наводи да ниједна републичка институција не располаже прецизним подацима о жртвама ратова деведесетих. Како за наш лист каже др Вељко Ђурић Мишина, директор музеја, њихово пописивање на предложени начин би стога могло да резултира добром основом за будућа истраживања.

„На крају би се дошло до најприближнијих података о рођацима држављана Србије страдалим у ратовима. Свесни смо да се известан број житеља Србије у протеклим деценијама одселио, па је готово немогуће утврдити тачан број. Али, пример који упозорава на наш однос према прошлости јесте то што се данас, двадесет година после НАТО агресије, истиче да је у том сукобу страдало између 1.008 и 3.500 људи”, напомиње он, сугеришући да би се пописивањем смањиле тако широке процене.

Грделица, 1999.  (Фото Танјуг)

Музеј жртава геноцида, како се наводи у предлогу, нема финансијске и кадровске услове за самостална теренска истраживања, а наш саговорник наводи да та институција од националног значаја треба да иницира овакве пројекте. Зато су и пре десетак година, уочи пописа из 2011, поднели исту иницијативу.

„Још нисмо добили никакав одговор. Бојимо се да се не понови 2011, када је прећутан сличан предлог”, наводи др Вељко Ђурић Мишина.

Ипак, овакво пописивање жртава битно одступа од статистичког истраживања, каже за „Политику” Снежана Лакчевић, помоћник директора Сектора друштвених статистика у Републичком заводу за статистику Србије. Она додаје да су инструменти за предстојећи попис становништва већ припремљени.

„Попис становништва, домаћинстава и станова је изузетно сложена и, у методолошко-организационом смислу, најзахтевнија статистичка акција за коју припреме трају неколико година. Иако ће наредни попис становништва у нашој земљи бити спроведен 2021. године, методолошка упутства, упитници, детаљан буџет, процена потребног броја пописивача, апликације, нацрт Закона о попису становништва и други инструменти су већ припремљени. Управо је у току Пробни попис становништва, чија је основна сврха тестирање припремљених инструмената како би евентуални недостаци били благовремено отклоњени”, каже Снежана Лакчевић.

Она подсећа да је, по закону, основни задатак статистике да обезбеди податке и информације о масовним појавама, па се тако и подаци с пописа становништва користе искључиво у статистичке сврхе, а објављују се збирно, уз заштиту индивидуалних података о појединачним грађанима. С друге стране, додаје, предложена иницијатива о попису жртава одступа од таквог приступа, јер је „јасно да подразумева прикупљање и евидентирање индивидуалних података, а затим и формирање базе индивидуалних података с именима и презименима, датумом рођења и другим личним подацима страдалих, која би вероватно требало да буде и јавно доступна”.

Непознаница Другог светског рата

Кад је реч о жртвама Другог светског рата, према речима др Вељка Ђурића Мишине, Музеј жртава геноцида годинама ради на ревизији пописа спроведеног 1964. и 1965. у бившој Југославији.

„У преговорима Југославије и Немачке о ратној штети, друга страна је тражила егзактне податке, па је организован тај попис. Будући да није дао унапред одређене резултате, на пописни материјал је стављена забрана коришћења. Сматрамо да је тај попис добра основа за велики научно-истраживачки пројекат који би могао да доведе до реалних процена”, каже он.

Од некадашњих југословенских република, додаје наш саговорник, једино је Словенија спровела комплетну ревизију досадашњих података и процена ратних жртава на својој територији из Другог светског рата је обзнанила број од око 97.500 жртава различитих узраста, националне, верске, политичке и војне припадности.


Коментари6
b426c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nesa
Komisije, radne grupe i tela sluze da posao ne bude uradjen.
vitabrevis
Odlična ideja! Na ime materijalne odštete, zapleniti svu imovinu srpskih političara (koji su od tada na vlasti) i delimično obeštetiti preživele nesrećnike!
Felipe
a ko su ti "preživeli nesrećnici" kojima bi se plaćala odšteta? Saradnici prozapadnih NVO? Sreća je da postoje organizacije kao što su Žene u crnom, pa ljudi u Srbiji iz prve ruke mogu da vide kako funkcionišu elementi specijalnog rata protiv njihove države.
Препоручујем 3
Cicka 22.04.2019 u 21:42
Onim ljudima koji to nisu uradili u proteklim godinama a bili su na tim radnim mestima podneti krivicne prijave .
Bata Valjevo
Neverovatno šta nam se dešava da ni mrtve nismo zapisali, ili pak jesmo.
Raca Milosavljevic
....mnogo posla ima ali uz dobru volju drzave i naravno organizaciju sve se to moze savladati ... izgleda da neko to namerno koci iz nekih razloga,a sve krijuci se iza nekih izlizanih formulacija ... zasto to? ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља