уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:38

Хришћани на мети у јужној Азији

За напад у Шри Ланки окривљена је група екстремних исламиста, али у овом региону хришћански верници су све више изложени и притиску радикалних будиста и хиндуиста
Аутор: Владимир Вукасовићуторак, 23.04.2019. у 17:57
Стра­жа пред Цр­квом Све­тог Ан­то­ни­ја у Ко­лом­бу у Шри Лан­ки (Фо­то EPA-EFE/M.A. Pus­hpa Ku­ma­ra)

Локална група екстремних исламиста по имену Нешенел товит џамат означена је као кривац за координисане терористичке нападе на цркве и хотеле у Шри Ланки у којима је страдало око 300 и повређено око 500 особа. Лоше по хришћане, али и поклонике других вера у Шри Ланки и, уопште, у јужној и југоисточној Азији, јесте то што се подједнако лако могло испоставити да је за овај масакр одговорна и група са сасвим другачијом идеологијом. Идући пут можда ће и бити.

У Индонезији, најмногољуднијој муслиманској земљи на свету, или у Пакистану, на пример, хришћани јесу све чешће на удару радикалних исламиста, који, уз подозрење према немуслиманским политичарима, захтевају строго придржавање прописа против вређања пророка и ширење шеријатског закона.

Међутим, у Шри Ланки хришћани су на мети екстремних будиста, као што су у Индији под притиском најтврдокорнијих хиндуиста. Истовремено, та сорта будиста и хиндуиста радо се острвљује и на муслимане, затварајући у овом делу света бесконачни круг насиља у којем је повезивање домаћих исламиста с Исламском државом (ИД) или Ал Каидом тек један од лигамената.

Ово је регион од којег би, с обзиром на његов очекивани привредни успон и укупно ширење те вере у Азији и Африци, хришћанство требало да очекује много нових верника и нови процват ван Европе и обе Америке. Али у Шри Ланки, земљи где живи око 1,5 милиона хришћана, национални савез хришћанских евангелиста лане је пријавио 86 инцидената усмерених против припадника њихових пастви, као и још 26 ове године. Стејт департмент је у свом извештају о људским правима за прошлу годину објавио да се хришћански лидери из Шри Ланке жале да их власти терају да прекидају службе, под изговором да су то „незаконита окупљања”, пренео је „Гардијан”. Хришћанска добротворна мрежа „Опен дорс” рангирала је Шри Ланку као 46. међу 50 земаља у којима се хришћани суочавају с „најекстремнијим прогоном”. Индија, сила у успону, која утицај из овог региона покушава да издигне на глобални ниво, на десетој је позицији те листе.

Но, у обе те земље заправо су први на удару муслимани, који не приговарају само због тога што су редовно дискриминисани, него и да их често нападају групе за које је тешко рећи да ли су обичне банде радикализованих беспризорника или уличне паравојске повезане с неким деловима државног апарата. У централном делу Шри Ланке екстремни будисти су прошле године спаљивали радње и домове муслимана. Леци су, у другој прилици, позивали на бојкот њихових продавница, као и оних чији су власници хришћани. Изгледа да је један од одговора на то појачано удруживање исламиста у међународним оквирима. Једна група повезана с ИД на Филипинима 2017. године пет месеци се тукла с војском око града Маравија. Друга је у Бангладешу 2016. напала странце у кафићу. Напад на Шри Ланки највише подсећа на онај који су пакистански екстремисти извели у Мумбају 2008. године, симултано на 12 локација, укључујући и оне луксузне, за које се знало да су препуне странаца са Запада. Из Шри Ланке су се, пак, до 2016. године 32 особе придружиле редовима ИД у Сирији и Ираку. Министар здравља те државе Раџита Сенаратне, како је пренела Ал Џазира, наговестио је да је и организација Нешенал товит џамат можда била укључена у неку интернационалну терористичку мрежу.

Поврх свега, Шри Ланка има још један проблем карактеристичан за овај део Азије: неразрешене етничке размирице. Наредног месеца биће десет година откако је, након три деценије, угушена побуна „Тамилских тигрова”, устаничке групе националне мањине чији су припадници махом хиндуисти, наспрам већинских будиста. „Тигрови” су једно време важили за најопаснију терористичку групу на свету – у борбама с њом страдало је више од 40.000 цивила – као и за прве који су у тактику увели бомбаше самоубице. И деценију после краја тог сукоба, према извештају УН из јула прошле године, безбедносне снаге настављају да муче „небројене особе”, тврдећи да је то нужно ради заштите од новог таласа тероризма, због чега се тамилска заједница осећа „стигматизованом и обесправљеном”.

Напокон, Шри Ланка пати и од раздора између два огранка власти, окупљена око председника Маитрипала Сирисена и премијера Ранила Викремесинге. Некадашњи савезници, Сирисена и Викремесинге су се посвађали прошле године, након чега је председник покушао да премијера смени. У томе га је спречила интервенција Врховног суда, након чега се односи двојице најснажнијих политичара у земљи, како констатује „Форин полиси”, нису опоравили. Викремесинге је одмах након напада у недељу потврдио да је полиција почетком априла имала информацију да је могућ некакав удар терориста, али да додатне мере предострожности нису предузете. Он је нагласио да се мора испитати зашто је било тако, да би дан касније министар здравља Сенаратне такође поручио да је тај подбачај обавештајних служби имао „разорне последице по целу земљу”. То се тумачи као прозивка Сирисене, будући да је безбедносни апарат под његовом контролом.


Коментари1
3e96f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nik
Za one koji znaju engleski nadjite David Wood

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља