среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:46

Усвајање закона о агенцијском запошљавању на дугачком штапу

Спорна одредба се односи на ограничавање броја уговора о уступању запослених на 10 одсто од укупног броја радника
Аутор: М. Бракочевићуторак, 23.04.2019. у 19:34
Огра­ни­че­ње по­др­жа­ва­ју син­ди­ка­ти и др­жа­ва, док по­сло­дав­ци ве­ру­ју да ће уве­де­не кво­те цео за­кон учи­ни­ти бе­сми­сле­ним (Фото А. Васиљевић)

Послодавци, синдикати и држава још нису постигли консензус по питању садржине текста закона о агенцијском запошљавању радника због чега овај документ још није ушао у скупштинску процедуру. И даље су спорне две одредбе, од који се једна односи на ограничење броја закључивања уговора о уступању запослених. Синдикати и држава се залажу за то да се ограничење сведе на десет одсто радника на „лизинг” од укупног броја запослених, под условом да се у тај проценат урачунавају уступљени запослени који су код агенције закључили уговор само на одређено време. Послодавци верују да ће уведене квоте цео закон учинити бесмисленим јер ће то утицати на слободно тржиште.

Како у име синдиката „Независност” истиче Зоран Ристић, уједно и члан радне групе за израду Закона о раду преко агенција за привремено запошљавање, на недавно одржаном састанку у Министарству за рад држава је предложила да се правним лицима која запошљавају више од 50 радника омогући да практично у односу на број запослених ангажују и више од десет процената радника преко агенција.

– Али, ако имају мање од 50 запослених, рецимо између 40 и 49, онда би могли да ангажују највише до пет таквих радника. На састанку се разговарало и о томе да ли ће се ова ограничења односити на запослене у јавном сектору, па је министарство дало формулацију која може да буде различито представљена. Предлог је да се код послодаваца који су корисници јавних средстава примењује ограничење броја запослених на основу прописа који су на снази, а то значи да у јавном сектору не би смело да се дозволи запошљавање радника преко агенција. Синдикат то може да подржи, али је питање колико је то реално, посебно ако се зна да држава није дала решење за тај проблем – открива Ристић.

Друга спорна тачка текста закона односи се на упоредне раднике. Министарство за рад је дало, додаје Ристић, задовољавају дефиницију с аспекта Синдиката „Независност”, по којој се упоредни радник дефинише као онај који обавља исте послове код послодавца и има исту плату као и онај који је ангажован на истом радном месту.

– Тиме ће се спречити могућност да послодавци укидају поједине послове и да за исте те послове ангажују раднике упослене преко агенције којима би зараду уређивали по свом нахођењу. С новим предлогом, ако нема такав посао, онда је послодавац у обавези да одреди зараду запосленом преко агенције као што одређује зараду код свог запосленог у истом степену стручне спреме – објашњава Ристић.

Текст дела Нацрта закона о агенцијском запошљавању, којим је предвиђено да предузеће на такав начин може да запосли до 10 процената радника од укупног броја запослених у њему, није наишао на подршку Уније послодаваца Србије. За представнике послодаваца највише је спорно то што су у нацрту промењене одредбе које су дефинисале ограничења у смислу процента оних који би могли да буду ангажовани преко агенција, поготово онај део где је истакнуто и то да такав рад с истим запосленим код истог послодавца може да траје до 24 месеца. У унији истичу да свакако подржавају доношење овог закона, као и важећу директиву ЕУ који прописи се односе на агенцијско запошљавање, а предвиђају да запослени преко агенције морају да имају исти ниво права с упоредним запосленим код послодаваца на истој или сличној позицији. Ипак, увођењем ових квота закон, како додају, неће испунити своју мисију јер ће ограничења око броја ангажованих радника преко агенција обесмислити овај пропис.

– Ако предложено решење буде остало на снази, закон неће остварити своју сврху јер ће бити остављена могућност за злоупотребу и сиву економију. Треба знати да је основно право послодавца да самостално организује свој рад јер он сноси ризик посла, тако да не знам због чега би се ограничавао број запослених на такав начин. Такве квоте не постоје нигде у окружењу, нити у развијеним земљама ЕУ – истиче Небојша Милетић, члан председништва УПС, уз подсећање на то да је садашњим Законом о раду већ дефинисан рад на одређено време, и то на 24 месеца, па у новом закону о агенцијском запошљавању такву исту причу не треба понављати.

– Дакле, то није никаква новина. А иначе, управо тржишту треба препустити да само регулише ове ситуације, напрам стварних потреба послодаваца у датом моменту – уверени су УПС. 


Коментари5
c886a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rad na Crno
Opet ista priča jer će odredjeni kadar će izvisiti kao higijeničari,serviri,bolničari.Jer na neku USTANOVU"""računaju ukupno .TO SE TREBA RAZGRANIČITI.
radmila
Uvođenje pojma agencijski radnik je totalni promašaj i veliki korak unazad u zaštiti radničkih prava. Oni postaju najobičniji najamnici sa smanjenim pravima, bez perspektive i bez mogućnosti da imaju stabilan i uređen status. Jedini ko u tome profitira su Agencije, koje žive na račun tuđeg rada i ostvaruju profite, a svi su mahom bivši velmoži i ljudi bliski vlastima. Zato mladi koji nemaju sigurnost sa takvim radnim mestima, ne mogu imati porodice i masovno odlaze iz zemlje. Tužno mi deluju priče da će neko vratiti mlade stručnjake iz inostranstva a zapravo su ih oni sami najurili sa ovako slabim zakonima i rešenjima.
Telekom
Sta ćemo za angažovane u Telekomu preko lizinga kojih je preko 1500 i koji tumaraju godinama bez ikakve perspektive. Rešiti problem, ako je radnik potreban dati mu ugovor, ako ne diviđenja. Da se zna na čemu je. Godine prolaze..
Alex
Rad preko agencije nija nista drugo nego nadnicenje. "Fleksibilni zakon o radu" je kamen temeljac propasti, drustva i drzave. Bez sigurnog radnog mesta i izvesne egzistencije, drustvo ne moze da napreduje. Zato nam ljudi odlaze i to po pravilu oni najobrazovaniji i naj sposobniji. Prica drzave o ostanku, natalitetu, i svim ostalim pravima raznih grupa (zena, dece , LGBT itd.) pada u vodu na ovom "fleksibilnom" zakonu !
ljube
e svaka vam cast... upredni radnik, radnik na lizing, trzisni radnik, agencijski radnik, pozicioni radnik, angazovani radnik, ma divota! Dajte jos malo stucne terminologije I po mogucstvu neki strani naziv da ga jos vise lajkujemo, ili mozda hejtujemo, pa sve to vrtite do besvesti, vazno je da ste placeni da sedite I usaglasavate stavove, nema zurbe, plata ide...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља