уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Реституцијом уметничких дела враћа се и идентитет

Што сам више писала о темама повраћаја украдених уметничких дела, све више ми се јављало оштећених наследника, каже Кетрин Хикли
Аутор: М. Вулићевићсреда, 24.04.2019. у 20:00
(Фото Xiomara Bender/Клио)

Кетрин Хикли, британска новинарка из области уметности и културе, ауторка књиге „Минхенско скривено уметничко благо, Хитлеров трговац и његово тајно наслеђе”, јуче је била гошћа Београда, а данас ће боравити у Новом Саду, у Галерији „Матице српске”, где ће учествовати у разговору уз Тијану Палковљевић Бугарски, директорку ове галерије, Ирину Суботић, историчарку уметности, као и Зорана Хамовића, главног уредника и директора издавачке куће „Клио” која је у преводу Ксеније Тодоровић објавила ово дело.

Пре неколико месеци наш лист је у „Културном додатку” објавио ексклузивни интервју са Кетрин Хикли.

У јучерашњем разговору са новинарима, у просторијама „Клија”, Кетрин Хикли је указала на почетак свог интересовања за теме реституције у култури, оних уметничких дела која су нацисти отели од власника.

– Радећи за Блумберг њуз, из Берлина, све више су ме интересовале теме повраћаја украдених уметничких дела. У средишту једне од већих прича била је и Климтова слика која је припадала Марији Алтман. Аустрија је дуго одолевала реституцији, али Марија Алтман ипак је остварила своја права. Вероватно сте гледали филм „Жена у злату” о овом случају, са Хелен Мирен у главној улози, који је прилично упростио ток збивања, али није био толико лош као на пример филм „Тhe Monuments Men”– „Чувари наслеђа”. Што сам више писала о темама повраћаја украдених уметничких дела, све више ми се јављало оштећених наследника. Када закон закаже, остаје једино публицитет, рекла је Кетрин Хикли.

По њеним речима, оно што је било најфасцинантније јесу биографије људи који су побегли од нациста, оних који су оставили читаву имовину да би сачували свој живот, одлазећи на други крај света, почињући од нуле. Међутим, међу стварима које су оставили за собом био је и њихов идентитет. Суштина је у томе да реституцијом људи не захтевају натраг само свој посед, јер нацисти су узимали и намештај, покућство, све до чега су могли да дођу, већ потражују и своје идентитете, успомене, делове живота оних које су неповратно и трагично изгубили.

Говорећи о томе, Кетрин Хикли је подсетила на библиотеку у Берлину која се бави истрагом порекла милиона књига чије се порекло не зна. Затим је испричала причу о жени из Хаифе која је једног дана добила пошиљку управо из ове берлинске библиотеке, а то је била књига са подацима њене мајке, преминуле у Аушвицу. Захваљујући томе она је дошла до једине успомене на мајку.

Главни јунак књиге „Минхенско скривено уметничко благо” је Хилдебранд Гурлит, познавалац нарочито оне уметности коју су нацисти сматрали дегенеративном и изопаченом. Кетрин Хикли је указала на бројне контрадикторности у његовој природи. Није подржавао нацизам, а постао је главни Хитлеров трговац уметнинама, прибављајући дела за замишљени диктаторов музеј у Линцу. Такође, Гурлит је једном четвртином порекла био Јеврејин, али је куповао уметничка дела од оних Јевреја који су били принуђени да беже из Немачке. Иронично, он је после рата успео да скине љагу ратног профитера са свог имена и да поврати своју велику колекцију коју је наследио његов син Корнелијус.


Коментари2
4b8d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Od svih kriminalaca i zlocinaca najgori su oni koji kradu indentitet.Gori su od kuge.Da bi vam to docarao reci cu samo za slucajeve na Balkanu.Grupe i citava plemena beze od srpskog nacionaliteta kao da smo sugavi.Dok hoce da ponesu sa sobom nas Jezik,kulturu,pisce,istoriju....to ide dotle da Siptari hoce da se zovu ''kosovari'' zbog srpskog imena Kosovo i srpskih Kosovaca?!Hoce u UNESKO zbog srpske kulturne bastine?!Ustvari oni hoce da budu mi.Strasno,da strasnije ne moze biti.To je ta kriza indentiteta koja ce pogoditi sve imperije i imperijalni mentalitet.Jer je njima tudje sladje,lepse i vrednije.Zato je Islamska Drzava unistila ''Palmiru'' u Siriji.Jer je nije imala gde poneti.Sto ce se dogoditi i sa srpskom bastinom na KiM-ji ako Tacijeva Dzamahirija bude primljena u UNESKO!!!
Stefan Ivanović
Ti uplakani bogataši treba da prisvoje najviše izraze ljudskog duha da bismo im vratili njihov "identitet"?! Njihov identitet je uglavnom sagrađen na osnovama krvavog i znojavog dvanaestočasovnog rada muškaraca, žena i dece, i mene baš briga što oni ne mogu da imaju još jedan statusni simbol u dnevnoj sobi u koji su nerazumevajuće zurili kad su imali 2 godine pre 80 godina. To pravo ne treba da se ima, već sva ta dela treba da budu dostupna javnosti, kao nešto od opšteg značaja za kulturu, istoriju, umetnost!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља