уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:54
ПОГЛЕДИ

Демократија као фарса

​Колоквијални израз „шатро” најбоље описује домаћу политичку сцену и може се ставити уз сваку идеолошку опцију – шатро десница, шатро левица, шатро либерали, шатро националисти. Праве демократије нема, постоји само шатро демократија
Аутор: Небојша Катићпонедељак, 29.04.2019. у 18:00

Ако је тачно, како је то Черчил рекао, да је демократски систем најмање лош од свих испробаних система, зашто се то у Србији не види? Зашто је у Србији немогуће водити озбиљну дебату о било којој великој политичкој, економској или социјалној теми? Зашто је нација изложена бесомучној тортури најпримитивнијих медија у модерној историји? Зашто се на политичкој сцени смењују све бахатије власти које никоме не полажу рачуне, нити подлежу демократској контроли? Или провокативније – како је могуће да је демократска Србија велика регресија у односу на ону недемократску, из социјалистичког времена?

Један одговор могао би бити да су све претходне оцене нетачне и малициозне, као и да су производ тоталитарног погледа на свет. Демократија цвета, скупштина је храм мудрости, одговорности и политичке културе, а Србија управо доживљава економски и културни процват невиђен још од доласка Словена на Балкан.

Друго објашњење могло би бити да демократија у Србији тек узима залет. Ово што је на сцени само је рана фаза демократије, којој је потребно време да еволуира и већ за 30, 50, најкасније 100 година, Србија ће постати функционална демократија.

Овако благо карикирана објашњења могу бити охрабрујућа, али су у нескладу са досадашњим искуством. Србија је у лошем стању, демократија не еволуира нити стоји у месту – она иде уназад. (Мала је утеха да ни развијеним европским демократијама не цветају руже, али то је нека друга тема.)

Српско демократско посртање само је део ширег феномена који се може видети у готово свим источноевропским друштвима. У чему је проблем са транзиционим демократијама?

За функционалну демократију је потребно да се процес друштвене и економске модернизације заврши, да се систем консолидује, да се образовни ниво нације подигне, и да се приходи већине грађана стабилизују на нивоу који је изнад пуког преживљавања.

Ко верује у демократију у сиромаштву, верује у бајке. Темељи функционалне демократије могу се поставити једино на тлу солидног економског успона који развоју демократије мора претходити. Процесом модернизације настају друштвене структуре које ће обликовати и усмеравати демократски развој.

Функционална демократија никада није спонтана, она је контролисана, има задате оквире и ограничења. Организоване друштвене групе и елите (предузетници, синдикати, удружени пољопривредници, академска елита, војска, медији…) контролишу систем и контролишу се међусобно. У таквом амбијенту формирају се политичке партије јасног профила, вредности, циљева и етике. То нису структуре које настају преко ноћи.

Транзиционе државе су у политичке промене ушле на исти начин као и у економске – вишепартијском шок терапијом, срљајући у срећну будућност на крилима милозвучних либералних фраза. Недовољно развијене, оне нису у могућности да брзо изграде друштвену структуру која је потребна да би демократија могла да функционише.

У транзиционим државама политика је пре свега бизнис, најбржи и најмање ризичан пут ка богаћењу. То је једина активност у којој неуки, неспособни и неморални могу постати богати и важни. На политичкој сцени се зато појављује велики број партија и лидера без јасног програма и без икаквих идеолошких уверења. Партије се непрекидно стварају, цепају и нестају јер немају ни чврсто друштвено упориште нити стабилну гласачку базу.

У Србији, на пример, свака партија има неограничен коалициони потенцијал, јер за формирање политичких савеза нема идеолошких препрека. Колач који се дели је ефикасно везивно ткиво сваке коалиције. Није никав проблем да левица буде у коалицији са десницом, националисти са мондијалистима, марсовци са јупитеријанцима. Колоквијални израз „шатро” најбоље описује домаћу политичку сцену и може се ставити уз сваку идеолошку опцију – шатро десница, шатро левица, шатро либерали, шатро националисти. Праве демократије нема, постоји само шатро демократија као форма лишена садржаја.

Да ли ће се у Србији успоставити суштинска демократија не зависи од уређивања бирачких спискова, од фер изборних услова, или од равноправне заступљености партија у медијима. Захтеви те врсте могу помоћи да Србија изгледа мало пристојније, да јавност буде мање иритирана, да се демократија боље симулира, али ништа од тога неће променити суштину српске демократије.

Све док је огроман део привреде у страним рукама и под страном контролом, све док се такви процеси подстичу и добијају на убрзању, нема никакве наде за демократски преображај друштва. По логици социјалних процеса, колонијална економска структура ствара управо онакву политичку структуру каква њој одговара. Српска демократија, у форми у којој сада функционише, не служи својим грађанима. Њен смисао је да успешно обезбеђује само заштиту колонијалних интереса и интереса компрадорских економских и политичких елита.

Пословни консултант

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари63
ed4d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cicka
Evo uspeh posle vise dana i vise javljanja i vise slanja komeNtara da kazem sada samo BRAVO GOSPODINE KATICU .
Zorka Papadopolos
Demokratija ima smisla u drustvu koje je samo stvorilo privrednu, ekonomsku osnovu da bude slobodno. Naravno da oni koji vise stvore imaju i vise mogucnosti i uticaja. Za prava moraju svi da se trude, kojima su potrebna, a ne da ih ocekuju kao poklon. Demokratija nije utopija, to je ravnoteza sila, receno prostim recnikom fizike. I u razvijenom svetu se polako gubi demokratija, jer su u savremenoj proizvodnji radnici zamenljivi, nestaju `zanati', vrlo lako se izvozi proizvodnja, bilo kuda. Cak i seljaci gube konce iz svojih ruku, seju kupljeno seme, kopiraju tudje recepte za proizvodnju hrane, umesto da razvijaju sopstvene... I svi se pozivaju na nepostojeca `prava coveka' da pristojno zive. Niko nije rekao ko treba da svima obezbedi taj pristojan zivot, kad su oni sami nemocni, jer od njih nista ne zavisi. Politicari su prava slika drustva. Drzava se sve manje brine za privredu drustva, jer ce to drustvo, `satro' samo, spontano... Spontano ljudi samo odlaze, nadaju se cudu.
Рђосав
- капиталистичка демократиiа iе увек била фарса. Само социiализам iе систем за народ - значи: права демократиiа. "Интелектуалци" (сик!) су одиграли улогу троiанских коња, посисали (и пресисали!) америчку пропаганду и донели нам ову гадост од "демократиiе"...
Ovdasnja
Dugo sam verovala u bajku s početka ovog teksta: demokratija ima svojih mana, ali ne postoji bolji sistem od nje. Onda sam upoznala profesora sociologije iz Irske koji mi je rekao mnogo pametnih stvari na tu temu, kao i da on smatra da je demokratija najbolji sistem koji se može kupiti novcem. (Democracy is the best system that money can buy). I time je sve rečeno. Ko ima para, može da kupi sebi mesto na vlasti. Onaj ko ih ima više, može da priušti i bolje mesto. I sve je u redu i demokratski. Nije u redu i nije demokratski dati nekoliko stotina evra opštinskom službeniku da ubrza izdavanje neke dozvole, ali je u redu i demokratski dati milione da bi mediji pisali afirmativno o kandidatu za funkciju za kojim se vuku repovi. Ovo što danas živimo jeste farsa na temu demokratije. To je sve što demokratija ne treba da bude. Sama ideja da novac može da kupi politički uticaj je izvrtanje osnovnih postulata demokratije, ruganje svim njenim principima i poništavanje njene suštine.
dzordz
moj omiljeni strucnjak g.n.katic kaze `Ко верује у демократију у сиромаштву, верује у бајке.` pa da pitam iliti konstatujem- koliko ja znam sve uspesne demokratije na zapadu, pa i drugde, su to postale tako sto su obezbedile sredstva za sopstveni razvoj, koja su doneta, milom i silom, iz drugih drzava sveta. ili imaju naftu, dijamante, zlato. nesto nisam siguran da postoji tzv etalon demokratska drzava koja se razvila, politicki i ekonomski, sama po sebi i o svom trosku. doduse znam jednu - srbija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља