петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57
ЛЕКОВИТО БИЉЕ КАО ПОСАО

Нану и камилицу највише купују Немци

Европске компаније спремне су да купе све што је произведено у Србији, а потражња за самониклим врстама, али и гајеном жалфијом или босиљком је далеко већа него понуда
Аутор: Драгољуб Стевановићсубота, 27.04.2019. у 10:20
Камилица (Фотографије Пиксабеј)

Прелазак са ратарства на гајење лековитог биља није баш честа појава. Пољопривредници ће се лакше одлучити да се уместо ратарством баве воћарством, али одлуку да убудуће живе и зарађују од производње ароматичног и лековитог не доносе лако. Људи на селу се тешко одричу старих навика и не прелазе лако на нове производње. Осим добро познатог страха од непознатог, постоје и сасвим рационални разлози, јер прећи на гајење нових култура значи и да треба стећи нова знања и вештине, неретко и набавити нову механизацију, а све то тражи и значајна новчана улагања.

За оне који размишљају да ипак започну производњу лековитог и ароматичног биља, Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије, објашњава који су могући начини да се обезбеди почетни капитал, са којом врстом почети, на коликој површини је садити...

1. Да ли је исплативо нашим породичним домаћинствима да се баве производњом лековитог биља и шта је најисплативије гајити?

Да би се подигао хектар камилице неопходно је улагање од око 600 евра, а од тога може да се оствари чиста зарада од 1.000 евра, па чак и више. И на нани се може доста зарадити: у првој години око 600 евра по хектару, а у наредним и до 1.000 евра. У производњу аниса неопходно је уложити око 700 евра по хектару, а добит је око 1.250 евра. Узгој босиљка на хектару земље захтева улагање око 850 евра, а доноси зараду од близу 1.100 евра. Код белог слеза већа су и улагања, али и зарада, па је на поменути хектар потребно уложити око 2.000 евра, што даје 1.250 евра чисте добити.

2. Да ли произвођач може да рачуна да ће лако продати оно што произведе?

Европске компаније спремне су да купе све што је произведено у Србији, а потражња за самониклим врстама, као и тражња за гајеним биљем (камилица, жалфија, нана, бели слез, ким) далеко је већа него понуда.

Међутим, пропис Министарства за заштиту животне средине ограничава извоз, јер се на основу њега формирају квоте за сваку биљну врсту и наплаћају таксе. Овакав вид опорезивања повећава цену сировине, директно смањује количину биља у промету, а тиме конкурентност на светском тржишту. Ова врста ограничења ствара додатне проблеме у извозу, јер извозници не могу да откупе довољне количине лековитог биља и на тај начин испуне обавезе према купцима.

3. У овој врсти производње као проблем се појављују куповина сушаре, а једна породица из Шапца је израчунала да јој треба бар тридесет хектара да би се исплатила прерада, али се мало ко одазвао њеном позиву за удруживањем. Како то коментаришете?

Удруживањем би могла да се направи боља структура производње, да се подигне и квалитет и количина производа као важни предуслови да се уопште буде на тржишту, да се преговара и траже купци. Удруживање олакшава цео процес делатности: од набавке квалитетног семена и садног материјала до примене одговарајуће агротехнике, организованог сакупљања, брања и паковања плодова, као и њиховог пласмана.

4. Интересантна је не само производња већ и сакупљање плодова. Колико је људи у Србији којима је главна преокупација производња лековитог биља, укључујући и сакупљање?

Ми у сезони имамо око 5.000 берача лековитог и ароматичног биља. Највише у источној и југоисточној Србији. С обзиром на то да су у посао укључени чланови породица, процењује се да их има око 12.000. Поред тога, појављују се и повремени берачи чија активност има мању економску тежину и који се тиме баве само када су цене и стање на тржишту повољни. На крају, постоје берачи у сеоским и градским подручјима који скупљају лековито биље за сопствену употребу или за директну продају на пијацама или путевима.

Уколико би се отворио центар за пријем свеже сакупљеног лековитог биља, берачи би могли да сакупе више сировине, с обзиром на то да они предају откупљивачима биље у сувом стању. У разговору са откупљивачима дошли смо до сазнања да један берач 30 одсто времена проведе у брању, а 70 одсто у сушењу биља.

Поље лаванде

5. Колико код нас има компанија које откупљују лековито биље, да ли је Институт „Јосиф Панчић” једини који га и прерађује?

У Србији има 30 до 40 фирми које се баве откупом ароматичних и лековитих биљака и оне углавном плаћају бераче. Има доста компанија које се баве прерадом лековитог биља, као што су: „Биље Борча”, „Маквал”, „Фруктус”, „Адонис”, „Мелиса фарм”, „Херба” и др. Нове произвођаче у ову делатност уводе фирме које откупљују биље, и то у виду помоћи у набавци семена и кроз обуку о заштите биља и употреби агротехничких мера.

6. Колико су екстрати од лековитог биља здрави и лековити и каква је потражња за њима у савременом начину живота код нас, али и у свету?

Данас, лековито биље има широку и разноврсну примену у различитим индустријама. У прехрамбеној индустрији лековито биље представља највећи потенцијал за развој нових производа. Лековито биље које подстиче раст, развој и регенерацију састојак је у намирницама намењеним бебама, малој деци, трудницама и старијим особама. Оне врсте које утичу на метаболичке процесе у организму саставни су део функционалне хране намењене гојазним особама, оболелима од шећерне болести и онима који су изложени повећаној физичкој активности. Такође, користи се интензивно и као додатак храни намењеној оболелима од кардиоваскуларних болести, особама са психичким сметњама као и поремећеном функцијом гастроинтестиналног тракта.

7. Где су највеће плантаже биља, а у којим крајевима је развијена сакупљачка привреда?

Лековито биље у Србији се плантажно највише гаји у Војводини, где се налази четвртина укупних засејаних површина. Највеће плантаже су у селу Баваништу, на југу Баната где се гаје камилица, нана, босиљак, матичњак.

Сакупљање из природе највише је заступљено на Ртњу, Озрену, Сувој планини, Сврљишким планинама и Старој планини.

8. Колико производња лековитог и ароматичног биља може бити шанса за младе, који би се вратили у село и да ли је наше подручје еколошки чиста средина?

Захваљујући повољној клими, земљишту и незагађеној средини, Србија је веома погодна за интензивно гајење лековитог биља. По биодиверзитету сврстана је у 158 најбољих центара света. Богата и еколошки чиста су подручја Хомоља, јужне и југоисточне Србије, Голије, Копаоника, западне Србије, ваљевских планина... Богати смо здравом пијаћом водом и термалним изворима, и све то пружа велике могућности за сакупљање и плантажну производњу лековитог, зачинског и ароматичног биља и пратећи развој малог бизниса и предузетништва на газдинствима.

9. Шта би убрзало овај вид делатности?

Ако би се развили центри за откуп и складиштење, мини-сушаре, дестилерије, пакерице, трговина на велико и мало, етно-ресторани, продавнице производа и сувенира, излетнички и еко туризам, то би дало значајан допринос повећању запослености, али и оживљавању брдско-планинских села.

10. Где смо ми по производњи лековитог биља у односу на земље регионе, па и Европе, а где бисмо могли да будемо?

Иако је бивша СФРЈ била највећи извозник лековитог биља у Европи, Србија тренутно има мало учешће у трговини лековитим биљем са вредностима мањим од једног процента од укупног увоза лековитог, ароматичног и зачинског биља у ЕУ. Србија се у области лековитог биља још увек котира као извозник сировина: из Србије се извози од 70 до 80 одсто укупног лековитог биља, а свега 20 до 30 процената се прерађује и пласира на домаћем тржишту.

Наше лековито биље се извози највише у европске земље (око 80 одсто), а затим у САД и Канаду (око 20 одсто). Од европских земаља највећи увозник лековитог биља је Немачка, а највише биља се увезе из Албаније. После распада Југославије из Србије лековито биље и биљне производе увозе и Хрватска, Македонија и Босна и Херцеговина.

Помоћ од државе 4.000 динара по хектару

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде произвођачи лековитог биља који су уписани у регистар пољопривредних газдинстава имају право ове године на подстицаје у износу од 4.000 динара по хектару и 1.200 динара по хектару за регрес за дизел гориво. У односу на 2018. годину подстицаји су повећани за око 30 одсто.

Најтраженија сува зачинска паприка

У 2018. години група „зачинско и ароматично биље” има у извозу удео од 94,7 одсто. Вредност извоза ове групе износи 3,3 милиона евра. У укупном извозу група „лековито биље” има удео од 0,3 процента и износи 9.200 евра. Удео у вредности извоза чајева износи 5,1 проценат укупног извоза (175.000 евра). Највећи појединачни извозни артикал је сува зачинска паприка, дробљена или млевена у износу од близу 4 милиона евра, као и бобице клеке у износу од 1,9 милиона евра.


Коментари0
a93f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља