недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Наративи у радовима Дејана Атанацковића

У Галерији „Хаос” до 17. маја изложена је серија радова овог педагога и писаца под насловом „Шест прича о заустављању времена”
Аутор: М. Д.четвртак, 25.04.2019. у 18:00
„Нестајање професора Петровића”

Визуелни стваралац, педагог и писац Дејан Атанацковић представља се у простору Галерије „Хаос” серијом радова под насловом „Шест прича о заустављању времена”.

На изложби која траје до 17. маја аутор посредством мултидисциплинарних инсталација посетиоце води кроз разне просторе имагинације стварајући зачудне светове, не само инверзије нормалности, него и завиривања у подсвест, где се трага за уточиштем или одговором, објашњењем сукоба између прогреса и лудила.

Ниједан његов ликовни рад није лишен текста, за овог уметника увек је у свему постојала нарација. „Сада се усуђујем да кажем да се, ето, у тим последњим радовима, укључујући и причу из које је касније настао роман ’Лузитанија’, текст отео контроли и постао доминантан. Кроз њега сам наставио да се бавим неким важним визуелним принципима, па тако текст за мене представља само један другачији начин за формулисање, тј. стварање слика”, објашњава Атанацковић.

Ако уметност треба да изражава најснажнији облик тренутка, вечито се колебајући између сенки прошлости и химера будућности, онда приступ Дејана Атанацковића савршено уклапа у ову парафразирајућу идеју Жана Клера, који нас и даље уверава да је илузија подједнако неопходна за живот као и стварност, истиче Борка Божовић, историчарка уметности и директорка галерије, док њена колегиница, др Ирина Суботић пише:

„О тој дубокој спони уметниковог ликовног и књижевног стварања говори низ елемената који упућују на сложен креативан поступак у којем је тешко установити првобитан подстрек, велики прасак, прапочетак, и с прецизношћу рећи који медиј односи превагу. Целина Атанацковићевог стваралаштва указује да су већ његови рани радови били обележени дубоким хуманистичким дискурсом и никад детаљно испричаним причама, већ само наговештајима онога што он и данас визуелизује, претварајући нематеријалне елементе у опипљиве чињенице. Препознајемо фаталистичке метафоре о ефемерности времена, његовом заустављању, болном протоку, нестајању и дефинитивном одласку – о смрти... Али и о настојањима да се том фатализму човек успротиви и да истраје у својој вери у могућност трајности, па и вечности...”


Коментари0
90743
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља