субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: ВЕЛИКА ПЛАНА

​Места која су мењала историју

У Радовањском лугу 1817. убијен је вожд Карађорђе, а у Цркви Светог Стефана код манастира Копорин чувају се мошти деспота Стефана Лазаревића
Аутор: Мирослав Стефановићсубота, 27.04.2019. у 18:00
Етно село „Моравски конаци” (Фотографије Мирослав Стефановић)

Цркве, манастири, шуме, брежуљци, извори, пропланци. На сваком кораку бурна и богата прошлост. Оно чиме се дичи Велика Плана су природне лепоте, Морава и историјска одредишта која су усмеравала токове српске историје, мењала владаре, којима су тутњале војске и где велика река и данас храни све који живе на њеним обалама, а баве се пољопривредом.

Смештено на левој обали Велике Мораве, подручје Велике Плане има око 16.000 становника. Домаћини нам препоручују да посетимо манастире Копорин и Покајницу, Радовањски луг, сакрални локалитет Црквине.

Манстир Копорин

– Уживајте у духовном богатству оба манастира – саветује Мирјана Луковић, туристички водич. – Копорин је посебно занимљив, јер је поред њега модерна винарија, али и због легенди које о њему вековима трају.

Солидан, асфалтни пут. Манастири се обично виде издалека. Копорин је ушушкан у долини, окружен шумама, и тек кад се приђе ближе уочићете Цркву Светог Стефана, конаке, уређене стазе, цвеће, извор лековите воде. Запазићете и вредне монахиње које тихо и ненаметљиво пролазе манастирском портом и двориштем. Ово је женски манастир у чијем летопису проналазимо податак да је ктитор деспот Стефан Лазаревић. Његове мошти се чувају у Цркви Светог Стефана. На клупама, испод крошњи огромног храста, одмарају се верници из свих крајева земље. Долазе да потраже духовни мир, али и ако желе имају децу! Једно од веровања, у народу одавно прихваћено, јесте да молитве у манастиру помажу да се стекне потомство.

Под крошњама храста

Остављамо Копорин да се купа у пролећном сунцу, вернике да уживају у амбијенту који смирује, а монахиње у обављању свакодневних обавеза. Путујемо ка Радовањском лугу, историјском белегу у којем је 26. јула 1817. убијен вожд Карађорђе.

– Тамо су Црква Захвалница, Завичајни музеј, платно Паје Јовановића на којем је насликан Карађорђе и његов првобитни гроб – усмерава нас водич.

Крај места где је Карађорђе сахрањен после убиства и где је, под крошњама храста, почивао до 1819. затичемо групу туриста. Многи се фотографишу крај великог дрвеног крста, други пале свеће и остављају тек убрано пољско цвеће. Село Радовање, кроз које смо прошли до Радовањског луга, типично је шумадијско. И у њему је све више празних, напуштених кућа. Пре два века није ни постојало. Имало је шума у изобиљу и тек по коју колибу. Једна је припадала Драгићу Војкићу, и у њој је угостио вођу Првог српског устанка. Све остало су познате историјске чињенице о убиству Карађорђа.

Црква манастира Покајница

Водич ће о томе нашироко приповедати. Показаће и храм Светог Архангела Гаврила, то јест Цркву Захвалницу, саграђену на месту где је била Војкићева колиба и где је Карађорђе убијен. Краљ Александар Први Карађорђевић је 1928. дао задатак неимарима да крену са градњом цркве, и две године касније она је завршена. Подигнута је по пројекту архитекте Василија Андросова, као минијатура опленачке цркве. Радовањском лугу је краљ Александар даривао и већ поменуту слику Паје Јовановића.

Ако сте већ на изворима историје у овом крају, штета је не посетити и Цркву Покајницу. Од 1992. године то је женски манастир. Предање нас усмерава на податак да је подигнута у Старом селу код Велике Плане, у првој половини 19. века. Одлука о градњи потекла је од будућег кнеза смедеревске нахије Вујице Вулићевића, као чин покајања, јер је учествовао у убиству свог кума Ђорђа Петровића Карађорђа. Храм је саграђен од новца, пронађеног у бисагама на вождовом коњу. У њима је, према историјским записима, било око 4.000 дуката.

Монахиње нам причају о историјату цркве, иконама, о томе како је грађена и дограђивана и како Турци у њу никад нису ушли на коњима, иако су безброј пута покушавали. Надмудрили су их градитељи, постављајући препреке на улазу у олтар. У порти манастира је све под конац: цветне алеје, подшишана трава, беспрекорно чисте стазе, окречени конаци. У туристима и ђачким екскурзијама не оскудевају оба манастира, али нам водич препоручује да видимо и Црквине, сакрални локалитет надомак Велике Плане. То је остатак некадашњег порушеног манастира. Према предању, ту је некад постојала црква коју су 1813. Турци порушили до темеља.

Одмор крај језера

После посете историјским местима, црквама и манастирима, после „прочишћених” плућа у Радовањском лугу, дође време и да предахнете. Упућујемо се у етно-село „Моравски конаци”. Амбијент за сваку похвалу: куће за одмор, ресторани и други објекти су у традиционалном стилу, ту су и велико језеро, стазе за шетњу, црква брвнара посвећена Светом Николи, неколико острва на језеру до којих се стиже дрвеним мостовима. Видећете овде и стару српску ношњу, плуг којим се орало пре отприлике једног века, коње, покућство од пре неколико деценија, а ако пожелите, можете да се чамцем провозате језером.

И, оно најважније: етно-село нуди разноврсну гастрономску понуду. Кад утолите глад и жеђ, а ви лепо стазом крај језера, па у шетњу. Предахните на некој од клупа, а онда наставите до воденице у којој вода стално жубори и отиче у језеро.

Завичајни музеј

БЕЛЕГ НАУМУ КРНАРУ

У Радовању, у Цркви Захвалници, постоји и спомен-плоча Науму Крнару. Ко је био тај човек? Историјски записи упућују на великог борца за ослобађање Србије од Турака, вождовог пријатеља, саветника, секретара и пратиоца на путу Карађорђевог повратка у отаџбину. Рођен је у Москопољу, у грчко-цинцарској трговачкој породици. Био је један од јунака Првог српског устанка. Кад је Никола Новаковић, слуга Вујице Вулићевића, убио Карађорђа, одмах потом је страдао и Наум Крнар. Његово тело и данас почива испод столетног храста у Радовањском лугу.


Коментари0
031d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља