четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:46
УЗ ДАНАШЊИ ПОКЛОН ЧИТАОЦИМА „ПОЛИТИКЕ”

Псалми су тишина душе

Свакодневно поју на манастирским богослужењима, али су наступали и у многим концертним дворанама, преносећи широј публици лепоту источног црквеног појања које хор манастира Ковиљ негује готово три деценије
Аутор: Јелена Чалијачетвртак, 25.04.2019. у 18:08
Манастир Ковиљ (Фо­то Манастир Ковиљ)

Сва места била су унапред распродата у чувеном Карнеги холу у Њујорку. Била је то премијера музичког дела „Изван нуле: 1914–1918” српске композиторке Александре Вербалов, посвећена стогодишњици Првог светског рата, а са „Кронос квартетом” наступио је и Хор манастира Ковиљ. Музички критичар „Њујорк тајмса” описао је овај концерт те 2015. године као „задивљујуће искуство”. Са жељом да бројни слушаоци доживе то задивљујуће искуство православног појања, хор Светоархангелског манастира Ковиљ много пута наступао је у концертним дворанама широм земље и у иностранству, иако им је првенствени задатак свакодневно појање на манастирским богослужењима.

Сведочећи лепоту православног појања и ванвременост Библије, желећи да дођу до срца и душа многих, снимили су ЦД „Псалми”, који „Политика” и Епархија бачка данас поклањају читаоцима нашег листа. Избор ове библијске књиге, наравно, није био случајан. Протопсалт, вођа хора, јеромонах Јеротеј (Петровић) истиче у разговору за наш лист да је Псалтир био и остао омиљено штиво свих хришћана.

– О значају и важности Псалама још је Свети Василије Велики, познати хришћански светитељ из четвртог века, рекао да су „тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи мутних и бурних помисли”, док је наш Свети Сава, у свом познатом Карејском типику, оставио хиландарским монасима у аманет да у његовој испосници у Кареји на Светој Гори сваког дана у години прочитају целокупан Псалтир. Жеља Хора манастира Ковиљ била је да, кроз превод Псалтира на савремени српски језик владике Атанасија Јефтића и древне црквене мелодије, приближи Псалме данашњим људима – каже отац Јеротеј.

Хор Светоархангелског манастира Ковиљ на­стао је по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка
(Фото Хор Манастира Ковиљ)

Како додаје, припреме хора, који је бројао 12 чланова, за снимање ЦД-а трајале су неколико месеци, а само снимање обављено је највећим делом у манастирској капели.

– За наш хор био је то пионирски подухват, с обзиром на то да на свим манастирским богослужењима појемо искључиво на древном црквенословенском језику – истиче јеромонах Јеротеј.

Манастирски хор настао је почетком деведесетих година прошлог века и у почетку су га сачињавали искључиво монаси и искушеници, чланови манастирског братства. Временом су се прикључили и други љубитељи древног источног црквеног појања, популарно названог византијско појање, пријатељи и поклоници манастира. Данас Хор манастира Ковиљ има 20 чланова и чине га монаси, искушеници и лаици.

– У Ковиљу манастирска братија свакодневно поје на свим богослужењима. За поједине велике празнике, као што су Васкрс, Божић, манастирска слава и други, у манастир долазе и остали чланови Хора манастира Ковиљ да поју и помогну да богослужења буду још свечанија. Иако је основна функција Хора манастира Ковиљ да поје на црквеним богослужењима, оправдање за његов излазак на концертне подијуме проналазимо у жељи хора да, кроз појање, широј публици пренесе барем део оне богослужбене и свештене атмосфере које то појање ствара и у себи носи – истиче отац Јеротеј.

Он сам за источну црквену музику заинтересовао се још у студентским данима, почетком деведесетих година прошлог века, а доласком у манастир Ковиљ, како истиче, та љубав и интересовање још више су се продубили. Појање је постало саставни део његовог живота, с обзиром на то да је богослужење центар монашког живота, додаје отац Јеротеј.

– Касније ми се пружила прилика да, са благословом свог игумана владике Порфирија, сада митрополита загребачко-љубљанског, ово, за мене, чудесно појање могу да изучавам на његовом извору, у Грчкој, у Атини, код најбољих познавалаца ове музичке традиције. По повратку из Грчке, са благословом нашег владике, Његовог преосвештенства Г. Иринеја и уз подршку блаженопочившег професора црквене музике Ликурга Ангелопулоса, основана је у Новом Саду Школа црквеног појања „Свети Јован Дамаскин”, у којој сам професор црквеног појања – прича јеромонах Јеротеј.

Ова петогодишња школа црквеног појања тренутно има стотинак полазника различитог узраста, нивоа образовања и разних занимања. Међу ученицима су и монаси и монахиње, чланови црквеног клира.

Је­ро­мо­нах Је­ро­теј   (Фото лична архива)

– Све њих повезује љубав према црквеној музици и богослужењу. У последњих неколико година уписује се све више професионалних музичара. У школи се, пре свега, изучава црквено појање, и старо и народно-црквено, али и сви они предмети неопходни за будућег црквеног појца. Настава се одвија једном седмично, као блок настава, у просторијама Школе појања, а за оне који живе далеко од Новог Сада постоји и могућност похађања наставе путем интернета. До сада је школу окончало пет генерација полазника, њих укупно једанаест. При школи је основан Хор „Свети Јован Дамаскин”, који активно сарађује са Хором манастира Ковиљ и са њим често наступа – каже јеромонах Јеротеј.

Истиче да још од времена Карловачке митрополије у Епархији бачкој постоји традиција неговања црквене музике, која се наставила и у данашње време, старањем владике Иринеја, о чему сведоче бројни вишегласни хорови при црквама. Манастир Ковиљ познат је по томе што негује источно црквено појање, тзв. византијско.

– Што се тиче источног црквеног појања, може се, у потпуности, повући паралела источне православне иконографије са њим. Као што ликови светитеља на православним иконама теже да покажу свете људе, преображене Божијом благодаћу, ослобођене од људских страсти и недостатака, тако и источно појање тежи да одслика преображени говор и песму тих истих светих људи. Из тог разлога на Светој Гори Атонској монаси ово појање називају „анђелским” и „свештеним”. Источно појање и до данас је сачувало ову тежњу кроз своје вишевековно музичко предање, засновано на једногласју и систему осам црквених гласова. Управо је ову музичку традицију наш Свети Сава пренео из манастира Ватопед, где се учио монашком животу, у манастир Хиландар, а одатле у Србију. Историјске околности током каснијих векова довеле су до мешања и међусобних утицаја западне и источне црквене музике код нас Срба, што је резултирало да Српска православна црква у својој ризници данас чува и негује више различитих црквених музичких предања – каже отац Јеротеј.

Наступи хора

Хор је учествовао на бројним црквеним манифестацијама, наводи отац Јеротеј и набраја оне најзначајније: свеноћно бдење у манастиру Хиландар 1999. поводом јубилеја 800 година постојања манастира, свеправославна литургијска сабрања у Храму Светог Саве на Врачару 2004. поводом освећивања храма и у Нишу 2013. поводом обележавања 1.700 година Миланског едикта. Хор манастира Ковиљ више пута је наступао и на познатим музичким фестивалима у земљи (БЕМУС 2001, „Мокрањчеви дани” 2004) и ван ње („Festival del’Imaginaire” у Паризу 2003, „Филокалија” у Прагу 2013, Међународни византијски музички фестивал у Јашију у Румунији 2017).

Компакт-диск „Псалми”

Снимано у манастиру Ковиљ и Студију М Радио Новог Сада у периоду октобар–децембар 2007. Тон-мајстори: Дејан Несторовић, Дејан Кисић и Борис Ђуранин. Микс: Душан Шеварлић. Микс, мастеринг: Студио М, Радио Нови Сад. Продуценти: Бошко Бута и Душан Шеварлић. На диску су појали и г. Никола Попмихајлов и његови појци из Српског византијског хора „Мојсије Петровић” из Београда.


Коментари1
4b79c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош Милић
Хвала вам за диван поклон!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља