уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:13

Нафта у америчко-иранској замци

Вашингтон 1. маја укида олакшице октету купаца нафте Техерана. – Уочи неизвесног пролећног развоја прилика у Персијском заливу, цена барела рекордно расте
Аутор: Тања Вујићпетак, 26.04.2019. у 14:30
Изложба посвећена нафтној индустрији у Техерану (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Abedin Taherkenareh)

Ормуски пролаз на источном или Баб ел Мандеб на западном ободу Арабијског полуострва? Или можда компјутерски центар нафтне индустрије Саудијске Арабије? Светско тржиште нафте – успаничено неочекиваном одлуком америчког председника Доналда Трампа да 1. маја укине све олакшице пробраном октету купаца иранске нафте (Кина, Индија, Јапан, Јужна Кореја, Турска, Тајван, Грчка, Италија) – налази се ових дана пред тешком загонетком.

Наиме, да ли је дојучерашњи четврти петроизвозник нафте у саставу ОПЕК-а након одлуке Беле куће 22. априла био спреман да осујети извоз других нафташа на Арбијском полуострву и његовим јужним прилазима? И како би у том немилом случају могли реаговати Америка, њени западни савезници и галерија глобалних купаца заливске нафте?

Суочене са мрским геополитичким недоумицама, глобалне берзе енергената реагују плаховито.

На страну ратна драма у Либији, превирања у Венецуели, саботаже у Нигерији и привремена обустава руског извоза нафте (због наводне загађености органским хлоридима), берзе енергената унезверене су овог пута због ескалације напетости у околини Ормуског пролаза. Из правца Персијског залива кроз Ормуски пролаз на светско тржиште стиже трећина укупног глобалног снабдевања. Знајући то, берзе су

на православни Велики четвртак подигле цену барела северноатлантске нафте („брент”) на 75 америчких долара, што је највиша цена од прошлог октобра.

„Уколико ирански извоз буде сведен на нулу, а Саудијска Арабија не похита да надокнади тај мањак од око милиона барела дневно, на светском тржишту, цена нафте наредних недеља тек ће да скаче”, процењује америчка агенција Блумберг, и то без укључивања фактора „звецкања оружја”.

Берзама енергената је у овом тренутку јасна намера Вашингтона.

„Идемо да оборимо (ирански) извоз нафте на нулу. Докле ће САД тако поступати према Ирану, искључиво зависи од њих: ајатоласима и њиховим саветницима јасно смо рекли шта очекујемо до Техерана”, истакао је шеф америчке дипломатије Мајк Помпео након објаве Вашингтона да ће онај ко буде наставио са куповином иранске нафте бити искључен из доларског финансијског система (истина, без прецизирања када).

Тржишту нафте јасни су и претећи одговори из Техерана.

„Ако Техеран не буде могао да користи Ормуски пролаз (за свој извоз нафте), ми ћемо га затворити”, запретио је Алиреза Тенгесеири, генерал Иранске револуционарне гарде. „Непријатељство неће остати без одговора. Америка ће се суочити са последицама потеза према Ирану”, запретио је врховни вођа Ирана ајатолах Али Хамнеи.

Стејт департмент је у међувремену упозорио Иран да Ормуски пролаз и Баб ел Мандеб држе отвореним, поштујући правила међународне пловидбе и трговине”, док је Пентагон ових дана поставио два носача ратних авиона на Медитерану.
На шта може изаћи оваква реторика и потези између Америке и Ирана, неизвесно је.

Берзе енергената ових дана брине одлука Саудијске Арабије да одреагује супротно израженим очекивањима председника Трампа да ће „пријатељска Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати надокнадити потребне количине нафте на тржишту”.

„Саудијска Арабија ће настојати да понуда и тражња на тржишту остану у равнотежи. Ријад у скорије време неће повећавати домаћу производњу барела. Одлука о даљем снабдевању биће донета након пажљиве процене ситуације, вероватно на следећој седници ОПЕК-а у јуну”, најавио је Халид ел Фалих, саудијски министар енергетике.

Шта ће од 1. маја бити са иранским извозом нафте у Кину, Турску, Јужну Кореју, Индију, које су прошле јесени сврстане у Вашингтону у групу осам држава са правом ограничене набавке барела на источној обали Персијског залива (остале са тог списка, већ зимус су прекинуле петросарадњу са Техераном)? Кина дискретно, а Турска отвореније већ су најавиле да се неће повиновати захтеву Вашингтона да прекину петронабавке у Ирану. Ако Пекинг и Анкара наставе да купују иранску нафту, шта би могао у том случају да предузме Вашингтон? Трговци нафтом у овом тренутку не знају одговор. Шта тек бива са ценом нафте ако у водама Арабијског и Црвеног мора или Персијског залива дође овог пролећа до неког „кошкања” много је јасније: барел може да се вине у „ратне висине”.


Коментари2
343e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko Adzic
Vrlo komplikovana tema za analizu.Zasto?Zato sto oni koji stoje iza Trumpove odluke ne misle na sadasnje posledice vec situaciju koju zele imati u buducnosti.Par cinjenica.J.Koreja i Japan su vec zamenili Iransku naftu americkom.Dakle plus za Trumpa uz podizanje proizvodnje nafte iz skriljaca u USA jer im je 75 dolara isplativo raditi.Da Saudijci ne podizu proizvodnju nafte i tako jos vise ostete Iran je samo naizgled zbunjujuce.Cak imaju i deficit u budzetu...pa razlog je da bi rado videli cenu iznad 100 dolara i povecanjem proizvodnje bi izvozili vise sa istim profitom...i na kraju Rusi...Oni trljaju ruke zahvaljujuci Trumpu...I da li to znaci da ce i sankcije ukinuti Rusdima jer otvaranjem Severnog @ i 4000 km dugackog gasovoda za Kinu sankcije postaju kontraproduktivne...?Jer taj novac od Rusa treba vratiti nazad u budzete slobodnog sveta koji grca u dugovima?A jos kad dodamo spekulante naftom gde Jodi i Saudi zajedno rade udruzenim kapitalom..Brexsit mu dodje prosta tema...
yrraf
Zbog sitnih interesa Izraela, Tramp sada već ozbiljno gura Tursku u zagrljaj Rusima. Kina sigurno nastavlja da uzima naftu od Irana a sumnjam da će Iran baš sedeti skrštenih ruku i gledati kako ih SAD davi. Otići će cena nafte u nebo, taman da ojača poziciju Rusije. SAD ne može da prihvati realnost, ovo nije 1990.-a. To je već daleka prošlost. Nema više te moći i kapaciteta da se kontrolišu globalne prilike. Na ovom se primeru vidi jasno, ako pritisneš jednog, automatski jačaju druga dva protivnika.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља