четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:07

Богородица Љевишка није обновљена ни после 15 година од погрома

субота, 27.04.2019. у 10:25
(Фото Танјуг) Богородица Љевишка је 2006. године уписана на Унескову листу светске културне баштине

ПРИЗРЕН – Саборна црква Богородица Љевишка у Призрену, вршњакиња париске катедрале Нотр Дам, један од најлепших и највреднијих споменика српске средњовековне уметности и културе, запаљена током мартовског погрома на Косову и Метохији, ни после 15 година није обновљена, иако је под заштитом Унеска.

Некада главна црква у Призрену, с највећим живописом међу српским црквама и манастирима, Богородица Љевишка је у погрому 2004. године тешко оштећена, заједно с још 35 православних цркава и храмова, а ватрена стихија у призренском храму прогутала је олтар, живопис међу којима су најстарије фреске из треће деценије 13. века, псалтире...

Њена унутрашњост и фреске од непроцењиве уметничке вредности и лепоте данас су само делимично очишћене од гарежи.

(Фото Танјуг)

Међу очишћеним фрескама су „Исус Призренац”, која представља заштитника тог града на Бистрици, као и „Богородица Љевишка” по којој је храм добио име, а која је јединствена по томе што приказује Исуса Хранитеља у крилу Богородице, који из кошарице захвата жито и дели га народу.

Санацију и парцијално чишћење живописа, који је био у потпуности црн пошто је храм запаљен, радио је Републички завод за заштиту споменика културе.

Како је за Танјуг рекла директорка те институције Мирјана Андрић, у првој фази са стручњацима Завода радиле су и италијанске колеге, а новац за обнову обезбеђен је преко Унеска.

Андрићева је додала да се за наставак радова на обнови очекују нова средства како би се обавило комплетно чишћење живописа.

„Обављен је део посла, сликарских и конзерваторских радова”, казала је директорка.

Богородицу Љевишку темељно је обновио краљ Милутин уз помоћ призренских епископа Дамјана и Саве између 1306. и 1309. године.

Тада је, архитекта, протомајстор Никола, подигао храм са пет купола којем је додата припрата са спратом, а над њим и звоник који стреми високо изнад кућа Призрена и наглашава духовни центар у граду.

(Фото Танјуг)

По паду Србије под Турке, Богородица Љевишка је једно време била и даље хришћанска богомоља, о чему сведочи запис непознатог ученог муслимана који је на арапском језику урезао стих: „Зеница ока мога теби је гнездо”.

Пре 1756. године претворена је у џамију и добила назив Џума-џамија, а за време турске власти, фреске су изубијане чекићем, покривене слојем малтера и прекречене.

Тек 1912. године, после ослобођења Призрена, храм је поново постао хришћански, а фреске су откривене између 1950. и 1952. године, да би поново почетком 21. века претрпеле велика оштећења и поред присуства међународних снага (Кфора).

Богородица Љевишка је 2006. године уписана на Унескову листу светске културне баштине, а у том храму прво и једино венчање од 1999. обављено је 2016. године.

Богослужења у Богородичином храму у Призрену последњих година, од када је обновљена и Богословија у том граду, служе се за празнике посвећене мајци Исуса Христа, а све остале дане њена врата су затворена, а зидови заштићени жицом.


Коментари38
db1e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoznala
Ja bih od Evrope tražila odštetu za uništeno, a ne pomoć za obnovu istog.
BatoRS
Odnos EU i zapada prema nasim svetinjama samo pokazuje da dzaba trcimo trku za ulazak u clanstvo,mozemo trcati ali ne mozemo pobijediti.Nasa teritorija,teritorija Srbije i RS su uvijek u Evropi ali samo tehnicki je im je potreban put radi kojeg su ratovali dva puta u dva svjetska rata.I ako nas pime bit ce to drugostepeno clanstvo odnosno clanica sa vrlo malim pravima ali velikim obavezama.A sto se tice crkve Bogorodice Ljeviske ajde da je mi obnovimo,proglasite da se obnaclja i otvorite racun,crkve pravoslavne se grade i obnavljaju od sirotinjskog novca,zato sluze Bogu i Gospodu Isusu Hristu.
Sasa Trajkovic
Naš odnos prema sopstvenoj tradiciji i kulturnoj baštini je ponižavajući i to nije od juče. Mi smo se zarad Titove utopije zvane Jugoslavija odrekli svoje nacije, vere , kulture više je pravoslavnih svetinja nastradalo od kiše i vlage u pedeset godina kumunizma nego petsto godina pod Turskim zulumom... ali moramo biti objektivni danas se puno ulaže u rekonstrukciju, konzervaciju i restauraciju naših pravoslavnih svetinja... Ovo je pre bruka međunarodne zajednice jer su mnoge od tih svetinja na UNESCO voj listi.
Branko P
Treba pritisnuti Unesko ako moze za Notr Dam onda treba i za Bogorodicu Ljevisku, neka bude i sa zakasnjenjem, ali ako je srpska vlada poslala -platila za obnovu Notr Dame a nije za Bogorodicu-- u pamet se narode.
DraganaS
slovim ,da je onih milion za Bogorodičinu crkvu u Parizu samo izraz zahvalnosti ,pošto je moćna i bogata Francuska uplatila minimum 10 miliona za Bogorodicu Ljevišku ,zahvalna jer su je podigli preci ljudi zbog kojih su zvona na njihovoj Bogorodici zvonila ,zahvalna jer su njihovu Bogorodicu spasli da joj ne kopaju oči,a vitraže malterom premazuju...a šta ? nisu uplatili ? ...cccc....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља