среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:20

Свети Сава у Боки

субота, 27.04.2019. у 11:29
Манастир Савина (Фотодокументација „Политике”)

Из књижевне радионице публицисте Васка Костића из Тивта изашло је ново издање књиге „Свети Сава у Боки”, које је објавила књижара „Со” из Херцег Новог. На промоцији у Котору књигу су представили ректор Богословије „Свети Петар Цетињски” Гојко Перовић, Љиљана Чолан, професор књижевности у которској гимназији, и књижевник Никола Маловић.

У књизи се говори о везаности целог приморја, посебно Боке Которске, за Светог Саву, који је 1219. године, на Михољској превлаци код Тивта, установио седиште Зетске епископије, претечу Митрополије црногорско-приморске. У књизи се говори о легендама и топонимима везаним за Светог Саву у Боки, уз подсећање на то како су изгледале Светосавске свечаности у Котору и другим местима Боке. Такође и како су се организовала Светосавска славља Бокеља у прекоморским земљама.

Од свих епархија СПЦ у Краљевини Југославији, највећи број храмова посвећених Светом Сави био је у Боки Которској, а данас их је осам: црква у комплексу манастира Савина – Херцег Нови, црква у Морињу, саборни храм у Тивту, затим у селу Клинци на Луштици, на Савиној главици у Грбљу и у Паштровићима, црква у комплексу манастира Грдиште, у месту Крстач код манастира Режевићи и у Ђенашима понад манастира Прасквица. На подручју Боке Которске (Котор, Будва, Тиват и Херцег Нови) живи око 90.000 становника, док милионски Београд има три цркве посвећене Светом Сави, Нови Сад само једну, Ниш такође једну, а Бањалука и Подгорица немају цркве посвећене Светом Сави.

О култу Светог Саве у Боки Которској аргументовано се говори у књизи и поткрепљује мишљење да је, изузимајући Хиландар, култ првог српског просветитеља развијенији у Боки него у ма којем крају где живе Срби.

Појава књиге „Свети Сава у Боки” стиже у право време, када се широм Боке Которске потписује петиција како би се од надлежних органа добила дозвола за обнову манастира на Михољској превлаци, где је Свети Сава ударио темеље Светосавља у Боки Которској.
Душан Давидовић,
Котор


Коментари2
75303
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa Stojcic
Potomci su zaboravili Svetog Savu.Cast izuzecima i piscu obog teksta
др Милан Лекић
Све честитке аутору. Није чудо да је култ Светога Саве и Немањића најразвијенији на простору Српског Поморја (Далмације, Захумља, Травуније, Диоклије). То је географско, економско и културно средиште средњевјековне Србије. Преци Немањића су из тих крајева. Његов чукундјед Стефан, отац Тихомир/Деса и стриц Чедомир сви су били свештеници Сплитске архиепископије Цариградске патријаршије. Не постоји љепше мјесто за промоцију књиге са таквим насловом. Немања велики кнез српски Далмације, Босне, Захумља, Травуније, Диоклије и Раса (Теодосије, Беч, 1794), за главни град Српске земље уређује Котор (1168) - у коме је и рођен Растислав 1173., "принц хумски". Свети Сава 1219., као другу, основао је епископију Диоклијско поморје са сједиштем у цркви Архангела Михајла у Стону које ће до краја 13.в. бити пренето на Михољску превлаку, а коју ће Душан император Склавиније, Бугара и Грка уздигнути у ранг митрополије 1346., и тако је до данас...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља