субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:11

Ускршње честитке са Запада

Аутор: Владимир Првуловићчетвртак, 02.05.2019. у 18:00

Радујемо се једном од два највећа хришћанска празника, којим се слави васкрсење Божије за све вернике хришћанске православне и католичке цркве. Велики празник се слави у сваком дому широм Србије. Комшије и рођаци свих генерација једни другима поручују „Христос воскресе”, и одговарају „Ваистину воскресе”.

Зашто онда не желимо да нам наши западни пријатељи католичке и протестантске вере овај велики празник честитају? Зато што су нам, макар у три наврата, Ускрс честитали бомбама, огромним разарањима, хиљадама мртвих грађана Србије: 1941. године у немачком, 1944. године у савезничком и 1999. године у НАТО аранжману. Има ли дрске симболике и поруке у одабиру датума када су на Србију, савезничку земљу у два светска рата, бачене толике тоне авионских бомби? Вероватно да има, али је до сада нисмо директно изразили. Да ли они мисле да су грађани Србије ђаволског рода, или сматрају да смо толико грешни те преузимају улогу која им не припада – да нас казне, чак и без одобрења међународних организација? Ко им даје право да се ставе у улогу колективних убица, а да их, после тога, није срамота да сличне смртоносне походе понове? Верују ли они у истог Бога, и плаше ли се греха? Да се подсетимо.

На Ускрс, 6. априла 1941. године, Београђани су се у 6.50 часова пробудили под хиљадама (или око 400 тона) бомби које су им немачке „штуке” испоручиле у операцији „Одмазда”. Сравнили су са земљом домове поспаних, Вазнесенску цркву пуну верника на јутарњој молитви (неколико стотина мртвих), Стари двор, музеје са доказима наше хришћанске историје и Народну библиотеку Србије, уништавајући 350.000 књига, уникатне документе и више од 200 старих и светих књига цивилизацијске вредности од 8. века до новијих времена. Уништени су Железничка станица, Главна пошта, Учитељски дом, Земунски аеродром, потпуно је разорено 714 и теже оштећено 1.888 зграда. Никада није тачно утврђен број погинулих, процене се крећу од 3.500 до 4.000 људи (немачки извори).

Други пут, на први и други дан Васкрса, 16. и 17. априла 1944, највећи градови Србије претрпели су 11 ваздушних напада америчких авиона, са десетинама хиљада „пријатељских бомби” (само на Београд пало је 1.457 бомби), наводно да би докрајчили немачку војску која се повлачила од Солуна ка Београду, и даље. Број цивилних жртава у Београду био је већи него у немачком бомбардовању три године раније. Краљевска влада у Лондону проценила је да је погинуло 3.000 Београђана и око 1.200 Земунаца, а уништене су и главне фабрике у Београду, Панчеву, рафинерија у Земуну и аеродром. Бомбе су овог пута пале на Цркву Александра Невског, многе болнице и дечје домове, на Каленићеву пијацу, на Бајлонијеву пијацу, а уништено је и породилиште у Крунској улици. Сравњене су Теразије, главни београдски трг. Као на немачким, тако је и на америчким бомбама писало „Срећан Ускрс”. Оба бомбардовања извршена су у недељу, када се спрема прослава великог празника. Нешто пре тога бомбардован је Ниш, 30. марта 1944, са око 250 погинулих. Пошто све то није било довољно, накнадно је, 6. септембра 1944, бомбардован Лесковац, у то време град са 28.000 становника, у којем је страдало 4.000 до 7.000 житеља, и том приликом уништено 1.840 објеката, центар града, Соколски дом, хотели. Узгред да поменемо да се, код савезника, друг Кардељ оштро успротивио да у овим операцијама буде бомбардована Љубљана, а друг Ј. Б. Тито био је против могућег бомбардовања Загреба.

Најзад, на Васкрс 1999. НАТО савезници отпочели су, попут видео-игрица, компјутерски вођено најразорније бомбардовање Београда и СРЈ са велике дистанце и висина (под кодним именом „Племенити наковањ”, а не „Милосрдни анђео”), честитајући нам на тај начин велики празник, без одобрења Савета безбедности УН. У ствари, уместо честитања православног Васкрса Србима, они су за своја руководства приредили представу поводом педесетогодишњице НАТО-а, измишљајући непријатеља на коме би искалили упозоравајућу ђаволску моћ и оправдали његов опстанак. О разарањима и жртвама све знамо, пошто смо недавно обележили двадесету годишњицу срамне НАТО агресије, чије ћемо последице дуго испаштати.

Зато и кажемо да убудуће не желимо васкршње честитке из западних пријатељских земаља.

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари2
177f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Немачко бомбардовање 6. априла 1941, не треба објашњавати јер опште је познато шта је био Трећи Рајх и нацизам.Бомбардовање западних савезника у Другом светском рату с једне стране јесте било мотивисано уништењм војних циљева али исто тако разлог разарања цивилних циљева било је схватање западних савезника да ће комунисти доћи на власт и онда је намера била направити што више штете и убити што више људи. Мотив је био исти као бомбардовање Дрездена у Немачкој, мада је Дрезден град државе окупатора, а Србија је жртва окупатора. Мотив је био исти. У Дрездену није постојала ни индустрија ни војне базе, постојале су као неке истраживачке лабораторије али ко је њих уопште тражио. Разорили су Дрезден и убили преко 25 хиљада цивила јер су очекивали долазак Црвене армије, а то је значило и долазак комуниста на власт па онда хајде да направе што већу штету. НАТО 1999. бомбардује Србију као идеолошки наследник сила Осовине из Другог светског рата.
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Prvuloviću, (to biste morali znati) 1944. Saveznici nisu bombardovali “građane Srbije” nego ključna mesta na nemačkoj strani fronta i na bombama nije pisalo “Srećan Uskrs” te Kardelj i Tito se nisu usprotivili bombardovanju Ljubljane i Zagreba (ako ništa drugo, naprosto nisu bili u takvoj moći)! Da Vas podsetim, (da ne govorim o ranijem i kasnijem vremenu) te 1944. godine Saveznici su više od 10 puta bombardovali Zadar (41), Split (16), Zagreb (14), Pulu, Rijeku, Osijek, Ljubljanu, Jasenice, Maribor, Banja Luku, Nikšić, Podgoricu, Sarajevo, Mostar…

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља