субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 02.05.2019. у 18:00 Миодраг Крецуљ

Перспектива Тарабићеве Србије

(Фото Пиксабеј)

 

Забрињавајућа депопулација Србије дубоко нагнуте над амбисом демографске депресије све је видљивија и очекивањe да ће чланство у ЕУ као митски елдорадо бити спасоносно решење свих недаћа велика је заблуда. Читање и трезвено тумачење чињеница, промишљање концепцијe друштва, како у актуелним околностима, тако и у његовој пројекцији у будућност, постулат је сваке прагматичне националне политике. Једна невоља никад не иде сама, фертилитет далеко испод мере просте репродукције, спољне миграције и евентуално прикључење Србије ЕУ изазваће демографску катаклизму несагледивих последица. Из Пољске је након прикључења ЕУ у потрази за бољим животом отишло више од два милиона људи, из Румуније три, из Бугарске милион људи, из балтичких државица стотине хиљада.

Једносмерна мобилност пут Запада одвела би из Србије стотине хиљада, можда и цео милион, углавном образованих, у најбољим биолошким годинама (анкете говоре да скоро 80 одсто студената завршних година своју будућност не види у Србији) и оставила 1.750.000 пензионера са фондовима које неће имати ко да пуни и буџетом којем ће недостајати новац за финансирање здравства, образовања, одбране, безбедности, културе, социјалних давања.

У свет је до сада отишло (нема званичних података реч је о проценама) најмање 75.000 стручно и професионално оспособљених са високим образовањем, од тога 3.500–4.000 доктора наука (неке процене иду до 7.000 – проф. др Јован Филиповић) и више десетина професора универзитета. Какав значај за Србију има овај нерегистрован интелектуални капитал излишно је говорити, нарочито у светлу чињенице да је Србија у њихово школовање уложила огроман новац. Основно, средње и факултетско образовање, по процени Института за развој и иновације, кошта 34.139 евра, без мастер и докторских студија, студентског дома, мензе, пратећих техничких трошкова и под претпоставком да све заврше у року. Укупан трошак народних пара износи најмање 2.560.000.000 евра.

 Студије медицине у Немачкој, са основним, средњим и факултетским образовањем, под условом да студент заврши у року, са свим осталим трошковима коштају око 440.000 евра и одласком српских лекара сиромашна Србија великодушно „части” пребогату Немачку, да би била још богатија. Тај стручни потенцијал, уместо да се у Србији у научним институтима и лабораторијама бави истраживачким радом на развоју нано, информационих и комуникационих технологија, биомедицином – генетским инжењерингом, истраживањем нових материјала и компјутерских технологија, чистих извора енергије и енергетском ефикасношћу, заштитом животне средине, пољопривредом и производњом хране и тако врати део новца уложеног у сопствено образовање, плаћањем пореских обавеза пуне буџете, унапређују и трасирају развој туђих друштава, која у њихово школовање нису уложила ниједан евро.

Управо толико колико их је отишло недостаје најквалитетнијих предавача на српским факултетима и стручним школама, врхунских инжењера, технолога, техничара и других струка у привреди, специјалиста медицине у болницама и здравственим установама, експерата ИТ сектора. Ако се у тој димензији посматрају и мере последице свега што су као неискоришћени потенцијал могли дати друштву у којем су поникли, као и оних који ће прикључењем Европској унији без административних сметњи и било каквих потешкоћа убрзо отићи, установиће се штета која поништава и обесмишљава позитивне ефекте сваке економске политике и превазилази све досадашње и будуће инвестиције укупно.

Какав ће то апокалиптички суноврат бити за остатак популације, није тешко замислити, биће то крај наде о бољем животу, јер економски систем који све мање производи и у којем опада потрошња, има све мање произвођача и још мање потрошача, нема перспективу, као ни непромишљена стратегија развоја друштва без алтернативе. Демографска ентропија слабо је приметна у препуном Београду и свакодневној вреви, али врло присутна у расејању, Војводини, на истоку и југу Србије, у стотинама испражњених села и заселака.

 Будућност, колико год изгледала ружичаста под плавим барјаком Европске уније, носи у себи реалну опасност губљења етничке супстанце и суморног епилога, не у некој фиктивној причи већ у стварном животу под шљивом Митра Тарабића.

Минхен, Српски форум Немачке

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари5
8283b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Михаило Николић
Да, Тито је то већ радио, резултат знамо.
Desko
Ako je tako, onda ćemo "etničku supstancu" dopuniti drugom kojoj će odgovarati život i rad na našim prostorima i time ćemo postati ekonomski održivo društvo. Zar to sad ne radi Nemačka, kako to da oni nemaju opisani problem održavanja "etničke supstance"?
Леон Давидович
Анализа је реална. Умешан је у све то спољни и домаћи фактор. Закључак је да смо неспособни да створимо успешно друштво јер квалитетни људи не могу доћи до изражаја.
Леон Давидович
Анализа је реална. Умешан је у све то спољни и домаћи фактор. Закључак је да смо неспособни да створимо успешно друштво јер квалитетни људи не могу доћи до изражаја.
Bane
Ovo pisanije bi dobilo na težini kada bi autor živeo u Srbiji i delio muke sunarodnika. Ali pošto je on prvi ,,uhvatio krivinu,, i otišao u Nemačku ovo zvuči licemerno. Mnogo volim ove koji brinu za Srbiju a sede u inostranstvu po sistemu -,,hvali more a dr,ž se kraja,,

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља