среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:17

Андерсенов поглед на Београдску тврђаву

уторак, 30.04.2019. у 09:36
Ан­дер­се­но­ва ­ски­ца­ Бе­о­град­ске ­твр­ђа­ве

Мој отац Стеван Мајсторовић посетио је 1972. године Музеј Ханса Кристијана Андерсена у Одензеу. Делове Андерсеновог путописа по Србији из 1838. године превео је и објавио, заједно са цртежом који шаљем уз овај текст, у недељнику „Нин” 1973. године.

„Посетио сам Андерсенов музеј руковођен жељом да пронађем путопис ’Песников базар’, као и да утврдим шта се још може наћи са тог путовања у овој институцији у којој се читав један век брижљиво сакупља и чува свака ситница која се односи на живот и дело великог писца… Међу цртежима са путовања налазимо и цртеж Београдске тврђаве. Андерсен није улазио у град, и видео је Београд само у пролазу бродом, као и са земунске стране, где је његов брод стајао два дана. У то време био је заведен карантин и турске власти, чак и да је он хтео, вероватно му не би дозволиле да се искрца. У путопису он и сам о томе пише, пластично описујући како је у једном селу близу Оршаве заједно са сапутницима морао да прође кроз карантин. Долазећи од Истанбула, он је са брода, кроз Ђердап и даље до Беча, направио више скица, али за разлику од цртежа Београдске тврђаве који је потписан, остале које би се евентуално односиле на наше крајеве тешко је идентификовати. Андерсен је ове скице означавао као ’Мотив са Дунава’, ’Руине на дунавској обали’ и слично... Андерсен приказује наше људе и крајеве. Све што што је у Србији лепо му је и узвишено, све што је турско, оронуло је и суморно. Као што би се могло и претпоставити, митови и народна песма у Србији побуђују код њега посебно интересовање, а њихов херојски патос га, једноставно, одушевљава.„

Мима С. Мајсторовић


Коментари3
2b4d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

мирјана мајсторовић
Aндерсен Текст сам написала због Андерсенових цртежа наших крајева, као и због Београдске тврђаве, за које зна мали круг читалаца и објаснила како је их је мој отац открио у Музеју. Овај цртеж Београдске тврђаве објављен је далеке 1973. године у НИН-у и нешто касније у Вуковој задужбини. У путопису који је објавила СКЗ 2007. године /што сам навела у мом тексту, и што је вероватно због дужине текста испало/ нема тих цртежа који су настали током Андерсеновог путовања. А како се ових дана води полемика о Београдској тврђави и гондоли сматрала сам да је прави тренутак да се објави и Андерсенов поглед на њу.
Josef
Ima o tome u ediciji Europa erlesen - Belgrad. U Goethe Institut pa na čitanje.
Vladana Nedic
Базар једног песника је објављен у плавом колу Српске књижевне задруге пре више година, са обимним предговором Ива Тартаље, не знам чему препричавање путописа кад читаоци на српском језику могу да прочитају дело у целини и све што је писао о Земуну, Новом саду, карађорђевим устаницима и "дријадама" Србије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља