субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Како је Турска преотела туристе Хрватима

Субвенцијама које држава даје авио-превозницима и власницима крузера број страних гостију, у кратком периоду, повећан за трећину
Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељчетвртак, 02.05.2019. у 20:03
(Фото Пиксабеј)

И ове сезоне хрватски хотелијери више ће зазирати од потеза колега из Турске него што ће призивати топло лето без превише кише. Наиме, сви показатељи говоре да се некадашњи туристички лидер, после неколико година кризе, поново враћа у игру.

Како је недавно пренела „Слободна Далмација”, један од разлога што нема помаме за летовање на хрватском приморју као 2015. и 2016. године јесте и тај да се ситуација у Грчкој и Турској стабилизовала.

– За цену од 1.000 евра седмодневног „ол инклузив” аранжмана у хотелу с пет звездица у Анталији, која укључује и авионску карту, гост једва може да проведе пет дана у просечном приватном смештају на острву. Кад му „Јадролинија” наплати карте (за путника и ауто), које се у сезони папрене, неће му остати ни за кафу – пише овај лист очигледно алудирајући на цене превоза које Турској данас дају огромну предност у односу на многобројну конкуренцију.

Наиме, Турска је још средином 2016. најавила да ће повећањем субвенција за оператере чартер-летова, који доводе стране туристе, покушати да побољша лоше резултате у туризму. Те године суочили су се с највећим губитком јер им је просечна попуњеност хотела пала готово 70 одсто на нивоу државе. Влада је понудила повећање већ постојећих субвенција, и то у врху летње сезоне. Од прошле године, компаније које превозе туристе до 16 турских аеродрома и крузера добијају од 1.500 до 9.000 долара (у зависности од периода године), а износи се повећавају 30 одсто ако на лету има више од 150 путника. Додатни бонус, од 20 процената, следује за превознике који укрцавају путнике у Немачкој, Белгији, Данској, Индонезији, Француској, Норвешкој… Субвенције добијају и компаније које управљају крузерима с капацитетом од најмање 100 путника – за једног страног туристу држава плаћа од 25 до 45 долара. За ову годину најављено је значајно увећање подстицаја за крстарења која укључују улазак бродова у мање турске луке.

Представници Удружења хрватских туристичких агенција не чуде се ниским ценама које нуди ова конкурентска држава. Истичу да је Турској, од када је одлучила да субвенционише летове, туроператоре и бродарске компаније, број резервација повећан за трећину.

– Они туристима практично плаћају пут да би посетили Турску и тамо потрошили новац, али и како би потврдили да је реч о сигурној земљи у којој тероризам више није претња. Турска се тако последње две године претворила у правог туристичког тигра који је велика претња медитеранској конкуренцију. Аранжмани о којима овде причамо крећу се већ од 500 евра у хотелу с пет звездица и „ол инклузив” услугом, с повратним летом из Немачке или Велике Британије, чија су им тржишта најзанимљивија и финансијски најпожељнија. Зато у Турској сезона траје целе године. Код нас, током зиме, хотели и приватни апартмани зјапе празни – кажу у овом удружењу.

И портал „Грчка инфо” недавно је објавио анализу која покушава да одгонетне због чега су хотели у Турској јефтинији него у Грчкој. Као први разлог истичу то што је у Турској порез у туризму осам одсто док је у Грчкој 24. У Турској држава субвенционише чартер-летове, а туроператори хотелијере. Због тога им сезона, како наглашавају, траје целе године, а у Грчкој од три до пет месеци.

– Велики број хотела у Турској је отворен свих 12 месеци у години зато што током зиме држава радницима у туризму намирује порезе и доприносе, док хотели гориво, струју и воду плаћају по повлашћеној цени – наводи се на овом порталу и додаје да су новоизграђени хотели у Турској ослобођени многих локалних пореза у првим годинама рада, због чега је поврат инвестиције у тој земљи четири пута бржи него у Грчкој. Аутор ипак наводи и неке предности Грчке.

– Када је туризам у питању, Турска свакако прави одличне потезе и много је отворенија за стране инвеститоре. Али колико год предњачили у хотелским садржајима, турска обала није ни близу грчкој: разуђеност, увале, зеленило, предивна острва, море, плаже... све ово Турска нема – преноси тај портал.


Коментари8
a56ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra
Sto bih uopste isla u Hrvatsku na letovanje? Skupo je, hladno more, Hrvati su netrpeljivi prema nama, a ni usluga im nije bas neka. Kad sam isla u Tursku, tu ima da se obilaze istorijski spomenici, more je toplije i isto tako lepo, ima dosta zelenila, jeftina je, odlicni hoteli a i mnogo vise su gostoprimiviji prema Srbima nego bilo gde na zapadnom Balkanu.
Valent
Zato sto je naprimer hrvatsko more 10 puta lepse od turskog. I sto su gradovi 20 puta lepsi.
Препоручујем 6
Mostarac
I nisam baš siguran da im je preotela. Prema podacima Turističke zajednice Hrvatske od početka godine do jučer su imali preko 10 % više gostiju nego u istom periodu prošle godine. Ima još uvijek dovoljno gostiju i za jedne i za druge.
Muradin Rebronja
Da, od Turske se u ovom slučaju možete mnogo naučiti. Kako obezbediti da hoteli rade preko cele godine je ključno za profitabilnost. Nema profita tamo gde se radi nekoliko meseci a onda živi cele godine. U sezoni profit a van sezone pokrivanje režijskih troškova i troškova rada je odgovor. Najveće šanse za rad van sezone i pokrivanje tih troškova jesu penzioneri. Samo, njima ne treba ol inkluzive jer oni ne jedu mnogo. Smeštaj, plus restorani, od kafeterija sa samoposluživanjem i celodnevnom ishranom, do nekoliko specijalizovanih restorana sa konobarskom uslugom su ono što njima treba. To je način da se turizam zapadnog Balkana pozicionira kao jaka turistička destinacija. Malo li je?
Mostarac
Sve zavisi tko šta voli. Od prijatelja koji često idu u Tursku čujem da su hoteli odlični, ali oni čitav odmor provedu u hotelu ili ispred hotela oko i u bazenu. Čak se i ne kupaju u moru i ne izlaze iz kompleksa. Meni to nije pravi odmor, ali tko voli neka izvoli.
Препоручујем 6
Zoro5
Turske se orijentirala na masovni turizam. To na mnoge načine potpomaže i država. Što više miliona turista. Hrvatska je za to premala. Ona treba povečavati kvalitetu turističkih usluga a s time idu i više cijene a nikako se boriti za što veći broj gostiju
Srdjan
@anka; U Tursku a gde bi.
Препоручујем 16
Анка
Тачно! Хрватској не требају јефтини туристи. Треба подићи стандард на највиши ниво, повећати цијену, и све усмјерити онима са дубоким џепом. Проблем је само гдје ће Хрвати онда ићи на море... Држава која има овакве природне љепоте, у којима властити грађани не могу да уживају.... па за кога је та држава створена...
Препоручујем 27

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља