четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Сви Рембранти у Ријкс музеју

Поводом 350 година од смрти великог сликара реч је о највећој збирци његових радова на свету изложеној на једном месту, а и то пре него отпочне најављена рестаурација његове „Ноћне страже”
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 02.05.2019. у 20:13
„Рембрантов син Тит у монашкој одори”, 1660.

Међу 5.000 дела у временском распону који обухвата више од осам векова холандског стваралаштва које брижљиво чува амстердамски Ријкс музеј, налазе се 22 слике, 60 цртежа и 300 бакрописа Рембранта ван Рајна. Од њих је у јавности можда најпопуларнија монументална „Ноћна стража”, један од најпознатијих и најважнијих групних портрета у историји уметности који се, заједно са свим поменутим његовим радовима у све три технике, све до 10. јуна налази пред публиком у овој институцији и то на несвакидашњој поставци посвећеној обележавању 350 година од смрти славног уметника. Назив „Сви Рембранти” све говори – прилика де се види највећа збирка његових радова на свету на једном месту заиста је јединствена, нарочито имајући у виду да ће „Ноћна стража” у јулу ове године бити подвргнута рестаурацији, која ће се одвијати у комори у поду музеја и моћи ће уживо да се прати, чак и на интернету, а о чему је „Политика” већ писала.

Светски медији с пажњом извештавају о овој изложби, евоцирајући добро познате детаље који су у вези са овим старим мајстором, петим дететом од десеторо колико је имао његов отац, лајденски воденичар, дечаком који је већ са 15 био ученик у једном сликарском студију, са 26 водио атеље у Амстердаму и постао један од великана. Имајући у виду повод за организацију изложбе, „Њујорк тајмс” својим читаоцима приближава Рембранта подсећајући на мистерију која окружује његову смрт – конкретан узрок се не зна ни данас. Не постоје подаци да је тада шездесеттрогодишњи сликар био озбиљно болестан, а зна се да је, будући да је у позним годинама трошио новац немилице, пред крај живота егзистирао од милостиње и да је преминуо у сиромаштву, сахрањен у необележеном гробу. Тужно је то што су његови земни остаци доцније чак и ексхумирани и уништени, тако да његово гробно место не постоји.

Критичари „Гардијана” баве се и питањем како данас реинтерпретирати једног од највећих сликара, оличење холандског „златног доба”, док Тако Дибитс, директор музеја домаћина поставке, истиче да је реч о човеку који посматрача подстиче на емоције, што га разликује од приступа који је до тада негован у сликарству. Он додаје да је мало људи који су упознати са причом о његовом животу, због чега је значајан податак да изложена уметничка дела прати и најновија Рембрантова биографија аутора Џонатана Бикера, насловљена „Рембрант: живот бунтовника”.

„Свака генерација има свог Рембранта”, објашњавају из Ријкс музеја, истичући „да су се пре осамдесет година поштоваоци дивили овом сликару као остарелом усамљенику, чије је стваралаштво било уметнички врхунац, док га данас сматрамо мање-више бунтовником, особом која је често мењала начин на који ради, борећи се и против самог себе и против уврежених правила и стандарда свога доба”. За колекционара Томаса Каплана, који поседује 17 Рембрантових дела, он је „универзални уметник који је ослободио оне потоње, оне који су постали експресионисти, кубисти, који су се опирали конвенцијама”.

Сама изложба, кажу кустоси, нема класичан биографски проседе, иако прати његов успон од раног периода у Лајдену, па све до слика које је урадио пред сам крај живота. Почетак је посвећен аутопортретима, има их тридесет и у једној су просторији, потом се прати развој његовог израза, ту су почетничке скице просјака, полунагих жена и музичара са верглима, али и фигуре у доцнијим библијским сценама. Могу се упоредити угравирани портрети непознатих личности малог формата са уљаним приказима познатих амстердамских грађана и трговаца на великим платнима на чему је и највише зарађивао.

Штампа и онлајн портали помињу и друге, у вези са Рембрантом изложбене активности широм света, свакако мање амбициозне, али не и мање важне поставке – поставке у Рембрантовој кући у Амстердаму, у Лакенхал музеју у Лајдену, која ће касније отпутовати и у чувени оксфордски Ешмолијан, у Британском музеју у Лондону, у Лувру у Абу  Дабију, али и у Агнес Етерингтон уметничком центру у Онтарију.

Разлог због којег је могуће малтене истовремено приредити све ове изложбе лежи у једном податку – велики аутор током педесетогодишње каријере урадио је око 350 слика, 300 бакрописа и 100 цртежа.


Коментари2
a5156
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

neimenovano
Realistični prikazi Duha Svetoga! Čudesna svetlost u svakodnevnim detaljima života! Poezija u slikama! Gledajući Rembrantova dela, čuje se muzika, proživljava ono , kao sadašnje vreme!
Dragan Pik-lon
Remrantova `´nocna straza´´ je vrhunac slikarstva iz zlatnog doba Holandije.Kada posmatrate ovu sliku imate utisak da je oluja odnela crep sa krova muzeja i snom sunceve svetlosti prodire kroz otvor na ovu Rembrantovu sliku.Takva igra(kontrast),svetlosti i mraka,ne moze se pronaci kod drugih velikana.Pitam se,nije li Njegos bio ispirisan ovom slikom kad je pisao-`´Lucu Mikrokozmu´´Ta crta cini Rembranta neprevazidjenim majstorom mesanja boja(sustine sveta).Rajks muzej(tako se izgovara)je godinama bio obnavljan.Inace ima vise turista nego sto ima ceo Beograd.Ovaj tekst u Politici me podsetio na ovu lepotu.Muzej ,sam po sebi je arhitehtonsko remek delo,kao i kuca Rembranta koja je ista ,kao sto je bila u 16.veku.Bez obzira sto se ovom velikom slikaru nezna ni grob,on ce ziveti vecno,jer je vecna ´´nocna straza´´i svetlost na njoj....!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља