четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:45

Космополитска, а традиционална музика

Џез данас у Србији слуша мањи број људи него остале комерцијалније стилове, каже Владимир Маричић
Аутор: Јелена Копривицапетак, 03.05.2019. у 18:00
Влада Маричић на промоцији новог албума (Фотографије Мултимедија мјузик)

Концерт композитора и пијанисте Владимира Маричића, којим је пре готово три године отворен 32. Београдски џез фестивал, недавно је објављен на „живом” албуму названом „Rain Dance Live”.

Иако у својој дискографији Маричић углавном има студијска издања, на објављивање лајв албума одлучио се, како прича у разговору за „Политику”, због значаја самог концерта из 2016. године, на коме је специјални гост био амерички трубач и добитник Гремија, Брајан Линч. Дуго је припремао овај наступ, и знао је да ће то бити, како каже, перформанс који вреди снимити.

– Доста дуго сам имао идеју да би било добро да направимо сарадњу са неким врхунским америчким џез солистом и о томе сам још 2014. године разговарао са Томасом Конрадом, мојим пријатељем и чувеним новинаром „Џез тајмса”. На предлог да нам треба солиста који је на врхунском нивоу џез извођења, али који добро познаје латино џез и довољно је отвореног ума да препозна лепоту балканске орнаметнике, Конрад је предложио Брајана Линча. Када сам контактирао са Брајаном и објаснио му идеју, одмах је прихватио. Такође, прихватио је са задовољством да изводи моје композиције што је једна врста признања мом композиторском раду. Својим извођењем донео је фантастичну комбинацију џез и латино џез фраза, а стално се трудио да „покупи” наше трилере и украсе, јер је препознао да су нераскидиви део шарма балканске музике. Његов перформанс је донео додатни космополитски звук и тиме дао светски тон нашој музичкој идеји – са поносом прича Маричић.

После много година истраживања, џез концепт и импровизацију пијаниста и композитор је тако уклопио са традиционалном музиком Србије и Балкана, с тим што подсећа да идеја да се џез комбинује са балканском музиком није нова:
– Као почетак покушаја спајања ових различитих традиција узима се плоча Душка Гојковића из 1969. „Swingin’ Macedonia”. Након тога овом темом су се бавили и Лала Ковачев, Гоце Димитровски, Јован Маљоковић, Стјепко Гут, Васил Хаџиманов и плејада млађих музичара. Ишао сам мало даље у том правцу и у својим композицијама сам задржао џез форму, али сам доста експериментисао са речником импровизације у који сам уграђивао орнаментику балканске музике, али и скале карактеристичне за наше поднебље од којих сам онда конструисао фразе по принципу џеза. У овом послу је учествовао и мој друг и члан бенда, басиста Бата Божанић, а о овој теми сам написао инструкциону књигу коју ћу ускоро објавити.

Иако је дискографија у читавом свету, а нарочито код нас „на издисају” и продаја компакт диск издања на минимуму, Маричић се одлучио да објави лајв албум баш на овом формату.

– Иако као формат јесте у деклинацији у односу на време пре онлајн трговине, то није ни близу такав пад како то пишу неки медији. Пошто се даунлоуд музике рачуна као продаја, улога ЦД формата је у великој мери промотивна. У обиљу избора музике у дигиталном формату, купити ЦД данас значи свесно фокусирање на изабрану музику у циљу квалитетнијег конзумирања те музике. Обиље избора пречесто негативно утиче на нашу перцепцију музике, што нам битно смањује задовољство слушања и поимања музике. Са друге стране, студијски снимљена музика носи у себи атмосферу студија, која често не обилује светлошћу и ведрином. А музика снимљена уживо пред интерактивном публиком носи у себи како нашу, извођачку енергију, тако и енергију тих људи у публици, што представља посебан квалитет који се јасно чује на компакт диску. Отуда је велика улога издавачке куће „Мултимедија мјузик” у реализацији албума „Rain Dance” у светлу чињенице да у Србији џез слуша мањи број људи него остале комерцијалније стилове.

После овог албума, Владимира Маричића, чија професионална каријера траје готово 35 година, током којих је наступао са неким од наших најпознатијих џез уметника старије генерације, попут Мише Блама, Луке Бошковића, Лазара Тошића, Мима Митровића, и снимао са џез фацама Алвином Квином и Реџијем Џонсоном, очекају „нови походи”. Материјал за нови студијски албум већ је спреман, али чека окончање конкурса СОКОЈ-а, односно финансијску помоћ.
– СОКОЈ пружа огромну помоћ домаћим композиторима преко свог конкурса фонда за културна давања. Према неким статистикама, овај фонд је чак већи него фонд Министарства културе када се ради о музичким пројектима – наглашава Маричић, додајући и да ових дана чека позив за свирку на интернационалном џез фестивалу на једној „егзотичној локацији”, а на јесен планира и наступ у нашем Културно- информативном центру у Паризу, док у међувремену има заказане и концерте по Србији у склопу промоције албума „Rain Dance”.

– Моја музика је космполитска, али у исто време и са дубоким коренима у нашој традицији и има комуникацију са најширом публиком. То је још једна потврда да је музика једини универзални језик на свету!


Коментари0
e1a44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља