среда, 24.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Четири олтара врачарског храма

Импозантни мозаик у Храму Светог Саве на Врачару, један од највећих на свету, требало би да буде завршен до краја године
Аутор: Јелена Чалијапетак, 03.05.2019. у 22:30
(Фото Н. Неговановић)

Мало је тога у причи о Спомен-храму Светог Саве на Врачару што је обично и свакидашње. Историју градње врачарске светиње тако често просецају епитети велико и највеће, као што је велик и највећи и светитељ којем је посвећен – Свети Сава. Од освећења темеља, 10. маја 1939. године, када је у једној од тада највећих београдских литија ишло 28 архијереја и 860 свештеника и свештеномонаха, до данашњег дана, када се у храму поставља импозантни мозаик, један од највећих на свету, којим ће бити покривено најмање 15.000 квадратних метара унутрашњости цркве.

(Фото Бета)

Али, пут до једног од симбола Београда, до препознатљиве куполе храма с крстом високим 12 метара, трајао је 26 година – управо толико патријарх српски Герман није одустајао од врачарског храма и од његових пре Другог светског рата подигнутих темеља и зидова. Имао је у томе пуну подршку српских архијереја, чланова Светог архијерејског Сабора и Синода, који су заједно с њим писали, апеловали, тражили, предлагали... И тако 88 пута: толико је било разговора, молби, обраћања пре него што је 1984. године коначно одобрен наставак градње.

Викарни епископ Данило својевремено је 1981. говорио да Београд неће бити довршен град док храм не буде изграђен, као што би недовршен био и Рим без куполе базилике Светог Петра или Париз без торњева Богородичине цркве. Викарни епископ ремезијански Стефан, с којим за „Политику” разговарамо о радовима на Храму Светог Саве, каже да је уверен у ону светогорску, хиландарску мисао да ће српском народу бити боље кад се обнови у пожару тешко пострадали Хиландар и заврши градња Спомен-храма Светог Саве на Врачару, која траје, ево већ 80 година.

– Градитељска обнова Хиландара приводи се крају, а и ми за годину-две завршавамо храм. Имамо разлог да будемо оптимисти, да верујемо у васкрсење нас и наше душе јер Христово васкрсење је доказано. А ми треба да докажемо да и ми овде на земљи васкрсавамо, да верујемо у живот вечни, у добро, у помоћ ближњем и сигурно онда имамо разлог да позивамо људе и нудимо храм као нешто што је Божје чудо – каже владика Стефан.

И потврђује констатацију с почетка текста: у унутрашњем уређењу храма све је посебно и специјално.

– Од свега што смо учили из историје уметности мало шта се може применити на овако велики храм, јер таквих нема пуно у свету. И онда је све ризик. Да ли ће лик светитеља бити мали, да ли ће моћи да се види текст у куполи... – наводи владика Стефан.

У тренутку нашег разговора, централни део храма сав је у скелама: поставља се мозаик који би, према речима нашег саговорника, требало да буде готов до краја године. Очекује се да би сви радови требало да буду готови 2020. године, када ће, на стогодишњицу обновљења Пећке патријаршије, бити и освећење храма.

– Велики значај за унутрашње уређење храма има посета Владимира Путина, садашњег председника Руске Федерације, 2012. године. Он је тада питао нашег патријарха како ћемо завршити радове. Патријарх Иринеј је рекао да се уздамо „у силу Божју, у наше снаге и помало и у вас”. Путин је рекао: биће помоћи – „Будет”. Захваљујући руској помоћи, могли смо да преломимо да се ради мозаик, и то најквалитетнији. Фреске не могу да остану вечне, изгубила се та техника, оне пропадају. Ово је нешто што је другачије, кажу да је вечно. Тренутно више од 200 мозаичара у Москви ради на томе. Ми ту снагу, толико људи, немамо – каже владика Стефан.

Додаје да велика помоћ стиже и од Владе Србије, која је ове године определила 10 милиона евра за завршетак унутрашњег уређења храма, а очекује се да ће до краја године бити уплаћено још толико. Мозаик који раде Руси, тако што природне боје и злато пеку у стаклу, захтева и посебно осветљење, које ће бити постављено по завршетку радова и тек онда ће, како истиче наш саговорник, мозаик добити пун сјај. Владика Стефан износи нам и друге необичне податке везане за врачарску светињу: храм има 195 просторија, рачунајући и пролазе и ходнике, постоје у њему три лифта од којих два воде до под куполу, а имаће најмање четири олтара: један у крипти и три у централном делу.

– Централни олтар биће посвећен Светом Сави, лево ће бити олтар Емила и Стратоника, београдских мученика, а десно Стефана Лазаревића, као неког ко је везан за Београд јер је од њега начинио престоницу– истиче владика Стефан.

Видиковац на куполи

Храм Светог Саве најпосећенији је објекат у Београду. Туристичке агенције веома су заинтересоване да посетиоце воде и на терасу на куполи, с које се пружа предиван поглед на престоницу. Владика Стефан каже да се размишља како да се изађе у сусрет бројним туристима који желе да виде београдску светињу, а да то не наруши потребе верујућих људи који долазе у храм.

– Планирамо да отворимо куполу за посетиоце. Од места до којег се стиже лифтом, под самом куполом, има још стотинак степеника до терасе. Пролази се дугачким ходницима које планирамо да осликамо сценама из живота Светог Саве, а с друге стране биће сви Немањићи са својим задужбинама у рукама – каже владика ремезијански Стефан.


Коментари3
99d9b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бокан
Дивно!
EvGenije
Hm, Pariz je, znači, danas nedovršen grad?
Velizar Ranković
Bogu hvala da buduće generacije imaju gde da osete Svetosavski duh srpskog roda. Srbe samo vera i Svetosavska blagost mogu očuvati u jedinstvu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља