понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:34

Опсуј да ти буде лакше

У ситуацијама када се нагомила напетост коју човек не може разумно да превазиђе догађа се да прибегава ружним речима, објашњава психолог Анђелија Симић
Аутор: Вишња Аранђеловићсубота, 04.05.2019. у 14:55
(Срђан Печеновић)

Омиљена српска реторичка способност – коришћење ружних речи у свакодневној комуникацији ослобађа човека беса, страха, љутње... Сочне псовке су ту и да објаснимо колико смо нечим одушевљени и да, без трунке сумње, покажемо колико неког волимо. Иако је Вук Стефановић Караџић из другог издања Српског рјечника протерао „безобразне речи”, данас су оне свуда око нас, па чак и у литератури, филмској и музичкој индустрији, на позоришним даскама, телевизији... Псовање не зна за године, ни за степен образовања. Ружне речи изговарају и млади и стари, они са факултетском дипломом као и они без ње. Псује се све по списку… Од најуже породице, преко хлеба, па до Сунца и Месеца.

– Псовање углавном представља једну врсту катарзичног, ослобађајућег искуства у ситуацијама када је стрес нагомилан или онда када не можемо разумно да превазиђемо оно што се дешава око нас. Тада псујемо да бисмо омогућили нашем психичком апарату да се растерети и на тај начин лакше поднесе неку ситуацију. Најчешће је одраз нагомиланог беса и указује на известан степен агресивности код особе која псује. Ако и бес посматрамо као одраз немоћи, онда бисмо и његову манифестацију – псовање, могли посматрати са исте тачке – објашњава за „Политику” психолог Анђелија Симић.

Иако није у свакој ситуацији најпожељније, стручњаци тврде да је здраво јер нас ослобађа тензија. На крају, псовке су и необорив доказ да смо само људи, немоћни да будемо исправни у свакој ситуацији. Веровали или не, наука зна и за оне који не само да не користе безобразне речи, већ себе критикују уколико им тако нешто падне на памет.

– За те људе бисмо могли да кажемо да су хиперадаптирани и да јако брину о томе какав ће утисак оставити у друштву, врло често следе социјално пожељна понашања и норме, и лако се прилагођавају. Човек је социјално биће и треба да буде у складу са друштвом у којем живи, а претерано прилагођавање доводи до гушења индивидуализма човека. Таква особа не може да се самоактуализује и покаже своју аутентичност – појашњава Анђелија Симић.

На супротном полу од оних којима су псовке ноћна мора налазе се бунтовници. Они чак и намерно псује у неуобичајеним ситуацијама, поручујући тако да се неће покоравати овом друштву, већ ће живети на свој начин. Иако се чини да су псовке српска специјалност, на црту нам могу изаћи Мађари, Италијани и Шпанци.

– Постоје и оне културе и нације које немају тако изражен језички вокабулар псовки, попут немачке, данске, јапанске… Овим се очитава темперамент једног народа, односно темперамент човека. Псовка може да представља и тенденцију зближавања међу људима, па тако некад радије псујемо себи блиске, него неке случајне пролазнике. У суштини, у културалном контексту указује на непосредност, спонтаност и чак искреност – додаје наша саговорница.

Зближавање сигурно није циљ када псовке размењују спортисти током утакмица, њихови тренери или навијачи на трибинама који, додуше, уз погрде користе и мотке. Још мање је то циљ политичких неистомишљеника који често сочне речи замењују политичким програмима. У таквим ситуацијама псовка најчешће има за циљ да застраши противника или да привуче део бирачког тела који у таквој реторици види дозу бунтовништва и антиелитизма.

Иако су погрде изостале у књижевности насталој између два светска рата, од средине шездесетих година прошлог века ушле су у филм и позоришне комаде, у прозу и поезију. А данас су међу бестселерима књиге чији аутори негују „кочијашки стил”.

– Уметност је одувек тежила да искаже оно што људи нису могли или смели, и указивала на суштинску потребу и природу човека, те је сличан случај и са псовкама. Ружне речи на филму дођу као зачин и приказују стварност живота, приближавају гледаоцу основну идеју редитеља и чине свеукупни доживљај потпунијим. Сем тога, омогућавају да се дистанцирамо и да се са неке раздаљине мирно смејемо, не осетивши се прозваним или критикованим понаособ – каже наша саговорница.


Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља