субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА Знаменита стабла

Ћутљиви сведоци историје

субота, 04.05.2019. у 16:01
Топчидерски платан

Пркосни, столетни храстови, платани и борови надживели су многе владаре, окупације, одолели громовима и ветровима, данас држе лекцију из историје и пружају пријатан хлад. За многе од њих наш народ везује различита предања или догађаји који су мењали токове наше повести.

Шам-дуд у Пећкој патријаршији

Садницу шам-дуда, донео је из Сирије архиепископ Сава Други, син Стефана Првовенчаног. Садницу је Сава посадио испред тек завршене Цркве Светих Апостола у комплексу Пећке патријаршије. Стабло је надживело Немањиће, турску окупацију, дочекало ослобођење и нажалост, поновну окупацију.

Карађорђев дуд

Карађорђев дуд у Смедереву једини по годинама може да прати шам-дуд. Био је сведок Карађорђевог преузимања градских кључева од Турака и испратио их кад су дефинитивно напустили Србију. Преживео је тешка бомбардовања Смедерева и стравичну експлозију муниције у тврђави деспота Ђурђа. Данас је то старац који достојанствено носи своје године и пружа пријатну хладовину на бетоном окованом тргу.

Таковски грм

Таковски грм је симболично породично стабло династије Обреновић. Налази се у Таковском крају и један је од остатака великих храстових шума, које су покривале просторе Шумадије. Испод тог стабла је Милош Обреновић на Цвети 1815. године рекао окупљеном народу: „Ето мене, ето вас – рат Турцима.” Био је то почетак краја турске владавине у Србији и почетак владавине династије Обреновића, који ће током непуног столећа од Београдског пашалука створити модерну европску државу.

Стабло Таковског грма је пратило успон и пад Обреновића. Кажу да се 1860. године одломила велика грана. Пала грана није почела ни да трули, а преминуо је књаз Милош. Пад следеће гране је наговестио смрт кнеза Михајла. Снажна олуја 1902. године је из корена ишчупала таковски грм. Када је годину дана касније убијен последњи изданак Обреновића, мештани се нису чудили. Небеса су све казала. Данашње сасушено стабло је посадио кнез Михајло, када је умро књаз Милош. Било је још покушаја да се поред сасушеног стабла посади младица, али земља их није примила. Поред споменика који је становништво Таковског краја подигло 1995. године опстаје младо стабло које наговештава боља времена.

Топчидерски платан

Платан поред Милошевог конака је посађен 1834. године, кад је подигнут и конак. Дебло обима седам метара носи крошњу која прави сенку пречника 50 метара и достиже висину од 40 метара. Ако ишта осликава српски инат онда је то овај платан. Када је оформљен дрворед испред конака, преостала је једна садница, па је књаз Милош рекао: „Тури је у кречану.” Стабло је опстало чак је надвисило саднице посађене на повољнијем месту.

Храст Коче капетана

Храст лужњак на левој обали Велике Мораве код Кочиног села је посадио средином 18. века Василије Ђорђевић у црквеној порти. Црква више не постоји али остало је сећање да је под стаблом крштен капетан Коча, а касније се ту са својом дружином заклео да ће се борити против Турака. Храст се и данас добро држи, а гране које су се удаљиле далеко од стабла су подупрте са металним носачима. У околини има још неколико храстова али много скромније величине. Поменимо да на другој, десној обали Мораве почиње ниска од шест манастира Ресавске „Свете горе”.

Свети бор на Каменој гори

Свети бор је најцењенији и најдуговечнији становник Камене горе код Пријепоља. Импресивно стабло стоји на самцу, игнорише громове, ветрове и време. Прича се да су пре три века староседеоци, вероватно Грци, сврдлом избушили рупу у стаблу, оставили поруку и дрвеним чепом затворили рупу и заувек напустили ове крајеве. Порука са разлогом одласка староседелаца се сада налази у самом срцу стабла али нико не покушава да допре до ње. Стабло нико не дира, чак ни лучевину не скида са њега.

Текст и фото: Драган Боснић


Коментари4
a3e9d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera Kojot
Чајкановић је врло лепо описао шта значе та света стабла, и какву улогу имају у митологији нашег народа, али и колективном несвесном.
Milan
Ima i u Sremskim Karlovcima neki stari hrast...
stanje
Ne pominjite, da nekom ne padne na pamet kakva gondola.
Ljudmila
Gondola je projekat koji jos datira iz Titovog vremena, jer se samo na osnovu dobrih projekata za obnovu i razvoj zemlje mogli dobiti krediti MMF-a. Ocigledno da je projekat dobro napravljen, dok je danas politicarima u Vladi i predsednistvu mogao, bez dodatnih korekcija da posluzi i narodu prezentuju kao njihov nov projekat.
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља