четвртак, 27.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:59

Сињак „откривен” у Кијеву

Украјинска полиција пронашла је вредну слику француског импресионисте која је украдена прошле године у Нансију
субота, 04.05.2019. у 23:11
„Лука Ла Рошел”, 1915 (Фото Бета/АП)

Годину дана након што је украдена у Француској, слика Пола Сињака пронађена је на другом крају Европе – у Украјини. Наиме, украјинска полиција пронашла је недавно слику француског уметника из 1915. године у Кијеву.

Шеф украјинске полиције саопштио је да је дело „Лука Ла Рошел”, на којој Сињак слика француску луку Ла Рошел на обали Атлантског океана, пронађена у стану човека ухапшеног у Кијеву због сумње да је починио убиство, пренела је агенција АП.

Слика, која, према проценама, вреди око 1,5 милиона евра, украдена је прошлог маја из Музеја лепих уметности у француском граду Нансију.

Челници полиције саопштили су на конференцији за новинаре у Кијеву да је још неколицина Украјинаца за које се, такође, сумња да су учествовали у крађи, приведена. Открили су, такође, да су исти ти осумњичени, по свој прилици, умешани и у крађу Реноарове слике у Бечу прошле јесени.

Подсетимо, Пол Сињак, који је рођен у Паризу 1863, један је од најзначајнијих представника неоимпресионизма. Познат превасходно по пејзажима јасних и светлећих боја, важио је за теоретичара нових сликарских техника, заљубљеника у море и једрење, а био је, попут својих колега Камила Писароа и Максимилијана Лиса, и анархиста.

Рођен у буржоаској породици, није знао за финансијске потешкоће, а када је 1880. године видео изложбу Клода Монеа био је решен да се посвети сликарству. Прве слике Сињака дочаравале су пристаништа и луке, теме које ће га пратити до краја живота.

За Сињакову каријеру кључан је био сусрет са Монеом и Жоржом Сераом 1884. године, с обзиром на то да од тада примењује нову технику. Као љубитељ мора током година сликао је разне луке по француској обали, а 1892. године открио је Сен Тропе. Очаран је био овим месташцем на Азурној обали и многи су сматрали да је управо Сињак „открио” Сен Тропе, с обзиром на то да је његов боравак тамо почео да привлачи и друге уметнике, попут Матиса и Бонара.

Није Сињак открио само лепоте Сен Тропеа, већ и анархизма. Читајући Елиса Реклуса, Кропоткина и Жана Грава привукле су га анархистичке идеје и врло брзо почео је, уз пријатеље Кроса, Лиса и Писароа, да пише за „Нова времена”. Помагао је анархистичком покрету и финансијски, а осим позамашних чекова даривао је и своје слике.

Био је против уврежених конвенција и револуционарним је сматрао трагање за хармонијом. Историју уметности често је посматрао кроз политичку призму и залагао се за социјалну револуцију, уз неопходност уметничке слободе.

„Анархистички сликар није онај који ће стварати анархистичке слике, већ онај који ће се, без жеље за наградом, борити свом својом индивидуалношћу против буржоаских конвенција”, говорио је Сињак, чија су дела утицала и на нове покрете – фовисте и експресионисте. Као дугогодишњи председник Друштва независних уметника охрабривао је младе таленте да излажу. Захваљујући њему кубисти и фовисти добили су шансу, а био је и први купац једног Матисовог дела.

Први светски рат био је врло трауматичан по Сињака, с обзиром на то да никако није могао да се помири с тим да су неки од његових сабораца, попут Кропоткина и Грава, постали заговорници рата. Потпуно деморалисан, три године није ништа сликао, да би се потом активирао у пропагирању мира уз књижевнике као што су Барбис и Ромен Ролан. Вратио се и кичици и пејзажима Бретање, Нормандије, Корзике, обале Атлантског океана. На последњим сликама, које је урадио, нашли су се, опет, велики бродови и једрилице. Преминуо је у Паризу 1935. у 71. години од сепсе.

Ј. К.


Коментари0
ed1a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља