среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:11

У болничким вртићима игром се боре против страха

Већина родитеља у Србији чија деца имају здравствене проблеме не зна да васпитачи спроводе програм предшколских установа на 18 клиника у Београду, као и у болничким установама у још 17 градова у земљи
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићнедеља, 05.05.2019. у 16:19
Радно место васпитача је свуда где је дете: у чекаоници, болници, играоници... (Фото: Драгослав Жарковић)

Шестогодишњи Стефан повредио је очи у безазленој игри са братом и другарицом, није могао да подигне капак и жалио се да не види. Његова мајка, Суботичанка Александра Т., каже да ју је Стефан, после полумесечног трауматичног лечења на Клиници за очне болести Клиничког центра Србије и „за длаку” избегнуте операције ока, замолио да га мало причека јер му се није ишло кући из болнице. „Можемо ли да пођемо тек када се затвори вртић?”, питао је дечак маму кад је добио отпусну листу.

Стефан је био у болници дванаест дана, жалећи се свима који су га позивали телефоном како је „на дивној клиници која има обданиште”, али му због повреде није дозвољено да га посећује. И таман кад је требало стекне нове другаре и да ступи у тај прелепи вртић, доктори су му рекли да се опоравио и да треба да иде кући. Екипа репортера „Политике” затекла га је удубљеног у прављење фигура од пластелина, док је упорно игнорисао позиве мајке да напусти обданиште. Овакво понашање њеног сина, истиче Александра, више од речи говори колико најмлађим пацијентима ове клинике значи кутак препун играчака, слагалица и књига, између амбуланте и болесничке собе.

Мали Стефан један је од шездесетак малишана који су за месец дана прошли стресно лечење ока на дечјем одељењу поменуте клинике у београдској Пастеровој улици број два, а да им је, без обзира на то што се налазе у болници, свих пет радних дана био обезбеђен боравак у вртићу. Већина родитеља у Србији чија деца имају здравствене проблеме не зна да васпитачи спроводе програм предшколских установа на 18 клиника у Београду, као и у болничким установама у још 17 градова у земљи.

Бринући за 1.332 детета, 89 васпитача прилагођава васпитно-образовни рад њиховим здравственим тегобама, терапијама, узрасту, али и карактеристикама средине из које долазе, јер се у већини установа, као и на Клиници за очне болести, лече не само малишани из Србије, већ и из региона. То је репортерима „Политике” потврдила и мала Берина О., из Теслића у Босни и Херцеговини. Много јој, каже она, значи разговор са вршњацима, који су јој објаснили да примање инјекције у око и није баш толико страшно. Савети које једни другима дају највећа су драгоценост.

Васпитачица Лидија Вукићевић, из београдске Предшколске установе „Савски венац”, викендом, када не ради, оставља деци задатке и мозгалице уз које се враћају у живот из којег их је болест, без упозорења, изместила. Њена мисија је, каже, да малишане и родитеље научи како да се, кроз игру, носе са страхом и стресом који су на овој клиници међу највећима, јер у овој болници пацијенти углавном остају кратко, а хируршке интервенције их често затичу одмах по пријему. Очне повреде, катаракте, глаукоми, разрокост, тумори очију и капака... Списак обољења је дугачак.

Вукићевићева наглашава да се овај вртић разликује од уобичајеног јер у њега примају баке, сестре и родитеље који бораве на клиници са малим пацијентима.

– Пратимо основни програм предшколских установа, али га прилагођавамо условима и околностима у којима се дете налази. У петак само оквирно знам шта ћу радити у понедељак, када је највећи пријем пацијената. Догађа се да једне недеље имам пуно обданиште мале деце, а друге само предшколце. Некада баш морају да мирују, па им „доносим вртић” у суседне болесничке собе. Тада се обично играмо мозгалица, према програму Менсе. Они којима је то у почетку досадно, касније обично траже да им дам загонетку више, јер се сати лежања претварају у игру. Битно је да им, када оду са клинике, у глави остане вртић, који болницу потискује из сећања – истиче Вукићевићева док поносно показује у ходнику изложене фотографије дечјих активности које, у складу са празницима, или жељама малишана, често и у тренутку организује.

На полици препуној коцки, књига и бојица васпитачица чува и кутију украшену цртежом слона, жирафе и зебре. Унутра је стотинак малих гумених животиња, омиљених играчака бившег пацијента. Када је, по излечењу, дошао на прву контролу дечак је дотрчао у вртић и пред неке нове пацијенте ставио кутију са дотадашњим љубимцима. Уз њу је приложио и две, три енциклопедије о животињама. Пожелео је да им значе колико и њему савети које је у тој соби добио од другара са којима га је спојила болест, док је у својој глави покушавао да победи страх од операције.

Пракса дуга 38 година

На иницијативу педагога Наде Миоч Станојевић, уз стручну помоћ др Драгане Ковачевић, васпитачи су у здравствену установу у Србији први пут уведени 1981. године. Прве васпитно-образовне групе формиране су у Дечјој болници „Др Олга Дедијер” на Звездари и обухватале су око 40 малишана, истичу у Министарству просвете. Васпитачи из предшколских установа постепено улазе у све болнице са дечјим одељењима у Београду, у којем је 1984. било формирано 18 болничких вртићких група. Пракса се убрзано ширила по Србији почетком деведесетих година 20. века.

– Радно место васпитача је свуда где је дете: у чекаоници, пријемној амбуланти, лабораторији, болесничкој и соби за интервенције, на тераси, у трпезарији и играоници. Посебни задаци су да, подршком дечјој игри и дружењу, болницу оплемени тако да буде ближа малишанима, али и да помаже родитељима у суочавању са болешћу детета – објашњавају представници Министарства просвете.

Како то чине делимично је представљено у овом чланку који је настао као део пројекта „Заједно за децу”, који спроводи ЦИП – Центар за интерактивну педагогију, у сарадњи са Фондацијом за отворено друштво, Србија. Ставови и мишљења изнети у овом тексту не одражавају нужно ставове Центра за интерактивну педагогију и донатора.


Коментари0
0e94c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља