уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:22
Путопис Хомоље

Отварање врата раја

У Хомољу, које је лепо у свако доба године, постоји обичај да младе девојке пуштају низ планинске потоке венчиће са хлебом и свећом како би душама умрлих показале пут до раја
Аутор: Текст и снимци Драган Боснићсубота, 24.05.2008. у 22:00
Манастир Благовештење на улазу у клисуру

Ретко који крај у Србији пружа тако пријатну слику људском оку као хомољска котлина окружена планинама,које не прелазе висину од хиљаду метара. Ипак, клима је ту приметно оштрија него уокружењу,а на Црном врху се често снег забели пре него на двоструковишем Копаонику. Право време за обилазак Хомоља је било који леп дан у години. Новембар обоји букове шуме лепим бојама јесени,а опало лишће пријатно шушти под ногама. Зима времешна стабла претвара у ликове из бајки по којима је овај крај познат. Лепоту пролећа најављује река Млава која је покупила воде хомољског окружења ипробила једини пут из котлине. Прати је хладан ветар горњак,који упозорава да је Хомоље посебан свет.

На улазу у Горњачку клисуру нас дочекује јутарња измаглица изнад које провирују висока букова стабла. Промиче опустела испосница манастира Благовештење у којој је некад било четири стотине монаха. Мало даље, на другој речној обали, из оштрих стена нестварно израња бела црква манастира Горњак, у којемборави неколико монахиња. Млава је поред манастира изузетно тиха,па прича о Светом Сави који је утихнуо реку да му не смета у молитвама делује уверљиво.

Од манастира се пут одваја од реке и скреће ка Крепољину. Потом пролази кроз Рибарску клисуру, покрај Тршке цркве, украшене лепим каменим украсима. Овај храм, типичан представник рашке школе градитељства (што није уобичајено за овај крај),једна јеод мистерија Хомоља. Не постоји поуздан податак о његовомнастанку иимену,али се прича да су Турци изненадили народ поред цркве имасакрирали га -затрли -па отуд назив затршка односноТршка црква. У основи имена Хомољаје, иначе,реч „хомо”,односно човек.

Култ мртвих и русаље

У пространој котлини се комотно раширила Жагубица, центар Хомоља. Иако се налази у релативно скривеном крају, нису је заобилазиле војске које су пролазиле балканским коридорима,па је често нестајала ипоново била обнављана. Током Велике сеобе народа под Арсенијем Чарнојевићем Жагубица се ибуквално „загубила“са географске мапе. Обновили су је дошљаци из околине Охридског језера, средином 19.века.

(/slika2)У Жагубици је обавезан циљ посете врело Млаве. Река извире из вртаче дубоке 22 метра. Нека нова испитивања упућују да је то само први део сифонског извора који је дубок преко 70 метара. Мештани верују да се испод Бељанице налази велико језеро из кога извиру Млава и Ресава. Најлепши извор на хомољској страни Бељанице је Крупајско врело.

Поред врела Млаве се налаземотел илокално гробље. Простране гробнице са осликаним „мерцедесима” иоделима спремним за покојнике најбоље показују колико је култ мртвих јак у овим крајевима. Дуж многобројних поточића су видљива брвна окићена машницама које су остављене душама мртвих да лакше нађу пут до куће. Постоји ритуал „отварања врата раја“њиховим душама,које обављају младе девојке пуштањем венчића са хлебом исвећом низ воду. А када се душе покојника преселе у рај,са њима комуницирају русаље које падају у транс. Привегје ритуална игра истеривања злих сила из села.

Од  Жагубице до Здравца

Од Жагубице пут води до Лазнице која се налази на локалном путу ка Мајданпеку. У насељу су измешане старе куће мештана који су остали на имањима са новосаграђеним „хацијендама“гастарбајтера. Продужавамо макадамским путем ка 923 метра високој Купиновој глави, једном од највиших врхова Хомољских планина. Обрађене површине полако узмичу пред пашњацима и шумама. У нижим деловима се налазе храстове шуме. Са сваким пређеним висинским метром се повећава проценат букових стабала. Површине под пашњацима су још велике. Купинова глава је покривенатравом и, како упућује и њено име,понеким купињаком. На највишој тачки се налази шумарска чека са које се пружа поглед на Мајданпек, брда јаловине, језеро Ваља Фундата, Велики крш, Стол код Бора… Невероватно је да се двадесетак километара од загађених рудокопа налази еколошки најчистији крај.

На југу је висораван Здравче оивичена нестварним каменим громадама. Здравче је једна од најлепших висоравни Србије. Покривена је травама и лековитим биљем међу којимсе издваја здравац по којемје идобила име. Један старац тврди да становници у околини осетно дуже живе због здравог окружења,па су зато најлепши део краја назвали Здравац. Када је видљивост добра,са камених громада којеокружују Здравче пружа се просто невероватанпоглед на цело Хомоље. Пре распада СФРЈ, влада Јапана је била заинтересована да на овом изузетном простору направи стационар за своје пензионере.

Окрепљујуће Ждрело

(/slika3)Ка северозападу се пружа гребен Хомољских планина. Највиша и најсевернија тачка је 940 метара висок Штубеј. Испод њега је пећина Церемошња и река Витовница која протиче поред истоименог села и манастира. Манастир Витовница је задужбина краља Милутина и потиче из тринаестог века. Од Штубеја гребен Хомољских планина продужава ка југозападу до 912 метара високог Великог Сумуровца. Од њега се масив нагло спушта до Горњачке клисуре и села Ждрела.

Измеђупадина Великог Сумуровца, у атрактивној клисури обраслој густом буковом шумом,налазе се остаци манастира Решковица. Поток који обезбеђује довољно влаге и сеновита клисура омогућили су буквамау овом мини-резервату да буду нестварно високе и праве. На крају пута, поред села Ждрело пријало је окрепљење у истоименој бањи која још није призната,али се верује да једелотворна.


Коментари1
94d66
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veroljub Adamovic
Veliki pozdrav i sve cestitke na odlicno uradjenom putopisu! Veroljub Adamovic mr.adamovic@sbb.rs

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља