понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 05.05.2019. у 19:30 Александар Бојовић

Грађанске патроле против криминала младих

Истраживање агенције ДБА показало да би више од 80 одсто родитеља подржало идеју да се за помоћ МУП-у у борби против малолетничког криминала добровољно укључе цивили
(Фото Р. Крстинић)

Центар за безбедност, истраге и одбрану ДБА предложио је недавно да би у борби против малолетничке делинквенције и дилера који злоупотребљавају децу за трговину дрогом, било паметно основати – грађанске патроле.

Ове патроле би добровољно чинили људи који имају неко искуство са безбедношћу, попут бивших полицајаца. Задатак би им био да прате, уочавају и полицији дојављују све сумњиве појаве поред школа.

Грађанске патроле су пројекат који је тренутно у фази израде. Центар за безбедност, истраге и одбрану ДБА обавио је у вези са овим и истраживање јавног мњења у Београду. На питање да ли би подржали иницијативу за оснивање грађанских патрола, родитељи деце која похађају основне и средње школе у Београду потврдно су одговорили у 81 одсто случајева, пет процената је против, док 14 одсто не зна. Интервјуисано је 208 родитеља.

„Циљ истраживања је био да се види шта родитељи мисле о томе и да ли имају некакве идеје које бисмо могли да предложимо, а односе се на смањење броја извршења кривичних дела малолетника и бољу безбедност деце у школи. Испитаницима, родитељима, изнета је идеја грађанске патроле, објашњено је да би то била превентивна формација која би патролирала око школа, имала комуникацију са директором школе или особом коју он овласти, такође комуникацију са МУП-ом и осталим надлежним службама”, објашњавају за „Политику” у ДБА.

Према њиховој идеји, у грађанским патролама могу бити свршени студенти студија безбедности, пензионисани радници државног сектора безбедности, цивили који имају најмање годину дана радног стажа у приватном сектору безбедности, особе које имају најмање пет година радног стажа у државном сектору безбедности и војсци, а дужност им је престала споразумним раскидом радног односа.

Њихова униформа био би флуоресцентни прслук са натписом „грађанска патрола”. Патролирали би без оружја, али опремљени радио-везом.

„Држава не може све да уради сама, нити би требало да седимо и чекамо да државне институције све саме одрађују. Потребно је пробудити свест код грађана да цело друштво мора да буде укључено у систем превенције те да цивилни сектор, грађани и државни сектор заједно учине нешто за бољу безбедност деце и грађана”, наводе у ДБА.

Додају да опште прихваћени модел грађанских патрола у свету доприноси већој безбедности на више начина. Развија се, кажу, у околностима када је сигурност грађана у ризику због непрописно обележених раскрсница и путева, природних катастрофа, учесталих крађа и провала, малолетничке делинквенције, али и ради побољшања комуникације између грађана и полиције.

„Грађанска патрола, у циљу превенције, бавила би се и едукацијом омладине и грађана. Првенствено кроз школске часове и јавне трибине у месним заједницама. Записивали би безбедносне проблеме грађана и то преносили надлежнима (потреба за пешачким прелазом, семафором, проблематичним местима где се окупљају малолетници и слично). Њихов задатак био би и да приближе полицију грађанима, али и грађане полицији”, закључују у Центру за безбедност, истраге и одбрану ДБА.

Са друге стране, Добривоје Радовановић, криминолог и бивши директор Института за криминолошка и социолошка истраживања, каже за „Политику” да му концепт грађанских патрола делује веома лоше и да би то било идеално за параноике.

„Грађани који патролирају око школа и гледају шта ко ради личе ми на људе који ће се брзо претворити у параноике који ће у свему и на сваком кораку видети дилере или сумњиве особе”, каже криминолог за „Политику”.

Он сматра да држава мора да води ову борбу, а не добровољне патроле или организације грађана и слично.

„Паметније је да у свакој школи буде школски полицајац. Према истраживачким подацима, присуство школског полицајца у дворишту, највећа је брана за присуство дилера или за диловање дроге у школи”, наглашава Радовановић.

Крајем прошле године у Србији се први пут појавила прича слична „грађанским патролама”. Реч је о специјалној апликацији за мобилне телефоне „крајм стоперс” која већ више година постоји у свету. Преко ове апликације грађани могу да доставе информације у вези са криминалом и, ако то омогући хапшење криваца, за ту услугу добију новчану награду. Према правилима „крајм стоперса”, сазнања грађана о криминалу се прослеђују надлежним државним органима (МУП, БИА), а ако доведу до разрешења неког кривичног дела, дојављивачима ће бити исплаћена награда – уобичајен износ је до хиљаду долара.

Али, и у вези са „крајм стоперсима” као и „грађанским патролама”, криминолог има исто мишљење:

„У нашој земљи више цинкаре него што дојављују важне информације.

„Прво морамо да достигнемо виши ниво културе да би држава могла да повери тако важне улоге грађанима”, закључује криминолог Добривоје Радовановић.

Коментари13
ea536
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Mogu patrole ali samo stanovnici mesne zajednice na svojoj mesnoj zajednici ni pedalj izvan toga
Srdjan
Naravno, kada bi policija radila svoj posao odgovorno tada bi svaki gradjanin automatski bio i gradjanska patrola pozivanjem telefona policije. Tako je to u osnovi već zamišljeno, gradjanin nešto vidi, pozove policiju i ona dodje. Ne mora gradjanin specijalno biti u patroli. Dovoljno je da ima telefon. To tako funkcioniše već dva veka. U uslovima medjutim, kada saradnja gradjana i policije ne postoji jer su gradjani odavno shvatili kako policija funkcioniše i izgubili poverenje, tada formiranje gradjanske patrole koja bi sad na volšeban način sa policijom uspešno saradjivala je nešto sasvim drugo.
Branko
U okolini svake škole rade dileri a već u sedmom i osmom razredu počinju da diluju djaci iz tih škola,treba samo dobar psiholog da iz ponašanja i razgovora sa decom uradi procenu i analizu svakog deteta u školi ,preventiva je čudo ...
Milan Lazović
Pošto policija ne radi svoj posao hajde da napravimo parapoliciju...
Viktor O.
Tako funkcionise i "revolucionarna garda" u Iranu. To bi znacilo dibidus ukidanje bilo kakve opozicije u Srbiji. Takve stvari vec postoje u komsiluku Srbije....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља