уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:15
ИНТЕРВЈУ: САЊА ДОМАЗЕТ, књижевница

Моји јунаци пали су под тешким теретом чисте љубави

Доћи ће рат или смрт или неки други усуд и одвојити нас од среће, знамо то све, али не одустајемо од обећаног блаженства вољења. – Јер права љубав је потпуно претапање
Аутор: Марина Вулићевићнедеља, 05.05.2019. у 20:00
(Фо­то лич­на ар­хи­ва)

Књига приповедака Сање Домазет „Љубав није довољна”, у издању „Службеног гласника”, говори о страственим, уметничким природама, о бескрајним осећањима која настају у преломним тренуцима историје, дајући онима који воле снагу. Јунаци ових краћих проза живе од Москве до Београда, кинеских провинција до јапанских шума смрти, од великих престоница света до Аушвица. Дванаест прича, од којих свака наликује синопсису за роман или филм, говори и о вези литературе и музике, те односу живота и уметности. Приказују и најразличитије облике љубави, истополне односе, чак и инцест.

У овим вашим приповеткама често историјске околности или индивидуална духовна борба спречавају љубав да живи дуже. Због чега нагон смрти најчешће спутава ерос, па и онај према самом животу? Зашто љубав није довољна?

Нагон смрти не спутава само љубав, он се, заједно са нагоном живота налази у самом човековом бићу, тако смо послати, пали однекуд на овај свет. Недовршени, контрадикторни, пуни противуречности и сваковрсних жудњи, па и жудњи за љубављу, покушавамо да разјаснимо онај бахтиновски речено необјашњиви, нераствориви остатак човечности у нама чији је најважнији део – љубав. Као и према Богу, према љубави имамо страхопоштовање, жеђ, поседујемо безброј питања и мало одговора. Моја књига је прича о људима који нису решили питања љубави него су пали под теретом њене појаве у свом чистом виду. Јер љубав нас сопственом снагом надилази. Она није довољна, јер ма колико човек волео, неминовно губи. Губитак љубави, та неминовност, део је њене суштине. Доћи ће рат или смрт или неки други усуд и одвојити нас од љубави, знамо то све, али не одустајемо од обећаног блаженства вољења. Јер права љубав природна је и савршена као боравак у материци, потпуно је претапање. А савршено на земљи мора бити прекинуто, развезано, раскинуто.

Уметници су често ваше јунакиње и јунаци. Mеђутим, у вашим причама они често на једноставност љубави одговарају негацијом и деструкцијом. Да ли су „уметничке” љубави занимљивије од оних свакодневних?

Нема обичне, свакодневне, љубави. Свођење љубави на пуку, чисту чулност или колоквијалност није могуће, она увек у себи мора имати и људски и психички и духовни ниво. Моја књига покушава да покаже како изгледају љубави данас, после свих ратова, у доба безнађа, после Аушвица, а како истополне у превирањима младости, како оне које су јаче од људске природе и снаге... Како изгледа бити заљубљен у уметничко дело. Од како постоји уметност, пише се о љубави. Јер она је знак човекове вечне, суштаствене глади. Каже се да Бог воли себе самог, а човек– само оно што је други. Нису уметничке љубави другачије, можда имају само јачу дубину посртаја у љубавно искуство. Препуштање фатуму. Љубав јесте врста уметности. И боли. Кажњени смо што нисмо могли да останемо сами.

Топоними ових приповести протежу се од Балкана до Далеког истока. Има ли универзалности у људској природи која воли, без обзира на то одакле потиче?

Наравно. Диљем земљиног шара увек постоје супротности и противречности, али и скривена свесност у нама да само кроз љубав можемо упознати нечије биће. Као и да је љубав једина појава на планети која је попут цвећа, везана и са овим и са оним светом. У мојој књизи љубав није ни патетика, ни утеха, она је пролаз кроз закључану капију овог света. На светлост. Љубав је пуноћа без које нема тоталности и довршености егзистенције и сазревања.

Ваше књиге о божанственим безбожницима продају се у више издања. Шта је то што вас изнова фасцинира у биографијама легендарних уметника?

Они о којима пишем ишли су вазда против струје, одбили да буду тек пролазна вест пред јавношћу и човечанством и изабрали прави истински пут, оно кретање у коме је пут сам живот, пролазак кроз пределе непознатог. Зато су плодови које су донели, воће које се на земљи појавило први и једини пут. И због тога су и патњу и радост чиста срца прихватали озбиљно. Уметнички живот, писање пре свега, јесте најинтензивнији облик постојања. Али и читање је поновно стварање текста. Човек данашњице је најусамљенији човек у историји човечанства. Имамо све начине да дозовемо једни друге, али немамо кога више да позовемо. Зато су књиге неопходне у овој тамници у коју се претворио свет.


Коментари2
55fbe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomislav K
Sve mi se čini da je lord Byron bio u pravu kad je, u prijevodu, rekao: " Za muškarca, ljubav je samo jedna od životnih stvari; za ženu, cijelo njeno postojanje."
Milkan
Ovakva mistifikacija I idealizacija ljubavi doprinosi da neki ljudi zaista pate zbog ljubavi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља