субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Представе о пореклу заљубљености

У прошлости извор заљубљености налазио се или у деловању другог човека или у чинима демона или божанства, а неко је веровао да је за све крива безлична спољашња сила. Иако су се времена променила ова објашњења и данас, као фрагменти, паралелно постоје у нашем колективном несвесном
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 06.05.2019. у 08:00
(Фото: Пиксабеј)

Данас знамо много тога о заљубљености и процесу заљубљивања. Прво, да је заљубљеност посебно осећање, засновано на психичким механизмима идеализације и несвесне пројекције. Друго, да особа која се заљубљује у некога то чини након што њено несвесно увиди сличност другог са својом представом о правом партнеру. Такође, знамо да се могу заљубити само они који имају представу о идеалној љубави која води у срећу или неко друго жељено стање. Знамо још много тога о заљубљивању, па и то да људи који бирају тако што се заљубљују препуштају свом несвесном да им изабере партнера. Из свег тог знања произлази да је особа која се заљубљује у некога, увек та која је одговорна, па самим тим је заслужна или крива за своје стање заљубљености и последице које из тога произлазе.

За разлику од нашег данашњег знања о заљубљивању која лоцира извор унутар саме особе, у њене свесне и несвесне процесе, људи различитих епоха и култура имали су сасвим друкчије мишљење. За све њих заљубљеност је долазила споља, њен извор се налазио изван особе. Она је схваћена као пасивни предмет на који је деловала нека спољашња љубавна сила. Систематизацијом ових представа о спољашњем пореклу заљубљености, а која ће ускоро бити доступна јавности у мојој књизи Архетипови љубави, дошао сам до закључка да постоје три главне групе спољашњег порекла заљубљености. У првој групи се извор заљубљености види у деловању другог човека, у другој, демона или божанства, а у трећој неке безличне спољашње силе.

Фаталне жене

Посебно су занимљиве представе о пореклу заљубљености деловањем друге особе. У то спада архетип Заводника или Заводнице, „фаталне жене” (франц. Femme fatale). Узроковање заљубљености других углавном је приписивано изузетној лепоти такве особе, као што је то на пример у причи о Нарцису или о фаталним женама типа Лу Саломе. Међутим, често се појављују ликови за које се никако не би могло рећи да су лепи, попут Дон Жуана или Казанове, који су морали да користе неке друге силе да би „освојили” срца својих жртава. Њихове љубавне моћи су приписане магијском утицају, првенствено деловању њиховог хипнотичког погледа који је опчињавао жртве и „бацао” их у заљубљенички транс.

У савременом љубавном говору ми користимо велики број речи које имају порекло у љубавној магији. У корену речи „опчињен” је „чин”, као у „бацати чини”. У корену речи „очаран” је „чар”, од глагола „чарати”, као у речи „зачаран”. „Шармирати” нам долази из француског, али у његовој основи је лат. Carmen, тој јест чар, чарати. Слично, „фасцинирати” је првобитно начин гледања који код другог изазива транс у којем се не можете ни покренути ни одупрети.

Док Заводник или Заводница поседују моћ љубавне магије, они који је немају се могу послужити неким рецептима љубавне магије како би код жељене особе изазвали заљубљеност. Одличан преглед ових магијских поступака је дао Мијушковић у својој књизи „Српска народна љубавна магија”. На пример, ако се жељена особа погледа кроз крило слепог миша или јој се у храну подметне прах од крила слепог миша, тада ће се она „слепо” заљубити у онога ко је то учинио.

Неразумни избори

Када је реч о демонима и божанствима који „узрокују” заљубљеност, најупечатљивија је прича о Еротима који су представљени као малишани са златним крилима, са повезом преко очију и са луком и стрелама које насумично одапињу, пробадајући људима срца и изазивајући заљубљеност. Тиме што је у питању мало дете које још није разумно и које се само игра, тиме што имају повез преко очију, наглашава се неразумност људских избора када се заљубљују у непримерене друге особе.

Када је реч о безличним љубавним силама које „узрокују” заљубљеност, тада се говори о „флуиду”, „хемији” и „магнетизму”. Чак је и Шопенхауер привлачност између мушкарца и жене приписивао деловању „генија врсте” чији је циљ да се роди тачно одређено дете као тачна и жељена комбинација својих родитеља.

Иако повећавамо „емотивну писменост”, сва ова објашњења порекла заљубљености и данас као фрагменти паралелно постоје у нашем колективном несвесном. Да би савремени човек узео љубавну судбину у своје руке, он треба да их освести и разуме у њиховом оригиналном контексту.


Коментари1
4f296
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Berislavci
U romanu "Braca Karamazovi" Dostojevski o zaljubljenosti - "slepilu" zaljubljenog i njegovoj "gluvoci" na price koje drugi ispredaju o predmetu njegove zaljubljenosti - kaze da je takav "srecnik" potpuno nemocan da shvati i prihvati da ga ljubljena vara! Dakle, bez obzira na spoljasnje faktore i uticaje, bili oni bozanstveni ili demonski, ovako zaljubljena osoba ima za sva vremena idealizovanu projekciju o svom patneru. Culnost takvih je atrofirana prema drugim zenama, jer "njegova zena" lici na sve druge, ali niko ne lici na nju! Sto se razuma tice, takva osoba trajno i vesto balansira izmedju svesnog i podsvesnog. Ja 50 godina volim svoju zenu, u nju sam nepopravljivo i beznadezno zaljubljen. Da li je to normalno? Ona mi ponekad "izmice" pa tada mislim i osecam da me ona manje voli nego sto ja nju volim, medjutim, po zakonu odrzavanja zajednicke ljubavi (energije), ja je tada jos vise volim, jer ko voli taj ne odustaje. P.S. Dobro ce doci Vasa nova knjiga "Arhetipovi ljubavi"!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља