субота, 25.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18
ПОГЛЕДИ

Три филмска Јасеновца

Аутор: Радош Бајићсубота, 11.05.2019. у 18:00

Ни лепшег имена, ни страшнијег синонима. У питомини савске долине у којој успева и расте све, па и јасење, на триста километара од Београда и сто од Загреба, данас самује и застрашујуће опомиње злогласно стратиште разума – Јасеновац. Парадигма геноцидног страдања српског народа у Другом светском рату. У гробној тишини и злокобно стидној ћутњи, од које би морао да се црвени образ сваком претку и потомку лијепе њихове – на том месту је пре више од седамдесет пет година радила фабрика смрти. У убилачкој хистерији и незапамћеној производњи зла здробила је животе хиљаде и хиљаде људи. Срба убедљиво највише.

Да би од Вардара па до Триглава са лакоћом опсенара владао шутим и рогатим – југословенски диктатор Јосип Броз држао је причу о страхотама Јасеновца закључану и под специјалним режимом.

Као посебно осетљива тема која би могла да разгради и детонира круцијалну комунистичку лаж и доктрину о братству и јединству, Јасеновац је био под ембаргом. Само лиценцирани историчари, писци и заставоноше Титове комуноинтелектуалне елите могли су да у научној, историографској, публицистичкој и уметничкој форми прозборе коју реч о Јасеновцу. И то са циљем камуфлиране релативизације гнусних исходишта монструозне државотворне политике НДХ. Свима другима то право је било ускраћено.

У послератној југословенској кинематографији снимљени су многи филмски суперспектакли о епохалним Титовим победама. У неколико њих сам и сам као млади глумац учествовао. Ма колико се не одрицали лакировки о НОБ-у и како се носталгично сећали времена у којима је публика као опијена хрлила у биоскопске сале – реч је о филмским делима која нису ни загребала у истину трагичног салда међунационалног, грађанског и Другог светског рата против фашизма. У којем је Србија укњижила еклатантно највећи број жртава. Кад је реч о библијској размери зла у комплексу логора Јасеновац у периоду од 1941. до 1945. године – она је остала недоступна за креативну нарацију филмских аутора.

Само захваљујући Далматинцу рођеном у последњој години рата у бајковитом месташцу Масленица на острву Шолта, потресним документарним филмом „Крв и пепео Јасеновца” – који и данас, као и 1983. године када је настао, заслужује наше поштовање – југословенска кинематографија је тек начела ову грандиозно трагичну тему. Реч је о прослављеном хрватском редитељу Лордану Зафрановићу, који се у Београду осећа као код куће – што је иначе веома лепо и чему се радујемо.

Данас је наивно очекивати да ће Хрвати, који би да га скрајну и забораве, икада снимити филм о сопственој националној срамоти, али, како ствари стоје, у наредних годину, две српска држава ће финансирати три играна филма о Јасеновцу. Наоко лепо – али… На конкурсу Филмског центра Србије за пројекат са националном темом, у последњем кварталу прошле године филм „Дара” редитеља Гаге Антонијевића добио је подршку и најављен је као прворазредни државни пројекат. Више није тајна да је том пројекту подршку дао и председник Србије Александар Вучић лично – што је реципрочно легитимно у односу на превелики значај теме и друштвено национални набој који такав пројекат иницира… Колико знам, уколико се неко чудо не деси – ускоро ће почети снимање тог филма.

Даље, већ поменути уважени Зафрановић више година најављује филм о Јасеновцу по сценарију знаменитог Арсена Диклића. Ових дана се очекује да надлежна комисија Филмског центра Србије одлучи да га подржи или да га по трећи пут одбије. Такође, ових дана у неким штампаним медијима прочитао сам да Зафрановић изјављује да су га примили председник Вучић и премијерка Брнабић и да су му обећали подршку у финансирању пројекта „Деца (дјеца) Козаре”. Лепо. Дакле – имаћемо и тај филм.

И треће, почетком априла у Министарству културе, под амблемом и заставом Србије, министар Вукосављевић је на специјално организованој конференцији за штампу ексклузивно изјавио да су успели да постигну договор да се покрене филмски пројекат (опет) о Јасеновцу у којем би наш прослављени редитељ Емир Кустурица узео учешће као косценариста и редитељ. Да будем искрен, уз велико поштовање према Кустурици – не разумем о чему је реч. Филм о којем је било речи нема ни причу, ни сценарио, чак ни име… Том приликом присутни славодобитник и колекционар златних канских палми саопштио је: „Да се направи добар текст и да на основу доброг текста кренемо у ту авантуру једног дана након што ја завршим филм о геноциду у Јужном Судану”.

Ако је вама нешто јасно, ја кажем да мени ништа није јасно. Далеко било да имам било шта против тројице уважених колега, чији рад поштујем и ценим. Желим им успех, радили макар шта. Али – српску државу не разумем. Чему толика дисперзија у дефинисању, фиксацији и реализацији филмског пројекта о логору Јасеновац, који би требало да има посебан друштвени, културни и национални значај, који би ваљало да сви помогнемо и да сви станемо уз њега? Седамдесет и пет година нисмо снимили ниједан – а сад ћемо одједном да снимимо три филма о Јасеновцу. Има ли то везе с реалношћу? О чему је ту реч? О сујети?

О таштини? О престижу? О лицемерју? Имају ли влада и надлежно Министарство културе стратегију у културној политици? На шта све ово личи? На типичну српску папазјанију, у којој су три значајна, уважена и надасве вредна пажње човека и уметника доведена у ситуацију да се сучељавају и отимају за приоритет, наклоност и подршку државе – и неопходан буџет за реализацију својих пројеката. Први је легитимно добио средства Филмског центра, другом су, како сам изјављује, подршку дали председник и председница Владе Србије, трећег је најавио министар културе. Да ли је све то могло некако другачије? Паметније и одговорније. Зна ли се уопште овој држави шта је чији посао?

Не бих хтео да будем птица злослутница, али овако верујем да нико не добија – и да сви губимо. 

Глумац, сценариста и редитељ

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари30
2176d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владимир Ристић
Па да су теби дали опет као породични пројекат, да се намлатиш лове као за Равну гору коју си развукао само да би дуже музао кинту, и коју си, "бај д веј", упропастио - вероватно би онда све разумео и не би се овако тобоже изчуђавао, а Бајићу?
Џејми Шеј
@Dusan Milicevic - nije na Srbima iz Srbije da pisu ili prave filmove o dogadjajima u Hrvatskoj ili krajevima van Srbije niti da ih finansiraju. O tim dogadjajima bi morali da govore oni kojima se to dogadjalo pa i o Jasenovcu. Srbija nije Jugoslavija, to bi moralo jednom da se zna i da se dosledno primenjuje. Srbija je previse ulozila u propali projekat zvani Jugoslavija da bi to moglo dalje da se nastavi bez bolnih posledica ili cak opstanka same Srbije.
Србин са Косова
Џејми Шеј, оставите се НАТО перцепције и интерпретације историје на српском етничком простору. У Јасеновцу има више Срба него у Загребу. Србија је српска као што је то и Далмација и "Херцег-Босна" Светога Саве и Косово, јер историја није завршена, за њу не постоји крај. Православни Срби ће опстати - немојте сумњати у то и враћати полако на своја имања диљем данашње Хрватске.
Препоручујем 8
Џејми Шеј
@Krasmenko Kulas - "kad su se Broz i komunisti dovukli u Beograd na krilima crvenoarmijskog oslobodjenja Beograda" - Nemoguce je da tudjinci oslobadjaju. Broz i komunisti van Srbije nisu oslobadjali Beograd jer on to nije radio ni u I svetskom ratu. Uz svo postovanje crvenoarmijskom doprinosu pobedi nad nacistima ni oni ne mogu da oslobadajaju tudje teritorije vec su oterali Svabe iz nekoliko zemalja gde su uspostavili svoju vlast. Srbiju su predali austrougraskom kaplaru i njegovim bandama pljackasa po dogovoru Sa Cercilom uz zversko bombardovanje i saucesce izdajnika iz Srbije uz masovna ubistva civila "narodnih neprijatelja". Slicno je danas sa istocnom Evropom - otisli sovjetski vojnici a dosli americki a okupacija ostala. Nigde se ne oslobadja tudje, uvek i svugde samo svoje.
JorgeLB
Kao dopunu autora upućujem na film "Deveti krug" koji je snimljen u Hrvatskoj i radnja je vezana za Jasenovac. U modernoj Hrvatskoj, ali i šire, tema Jasenovca je prečesto korištena kao materijal za manipulaciju nego li kao simbol nevine žrtve. Tema stradanja nevinih svakako zaslužuje veće mjesto u javnosti. Želja Srbije da iznova istakne stradanja iz II SR je potpuno legitimana i shvatljiva. Pri tom treba paziti na tanku granicu između spektakla, propagande i istine za kojom bismo svi trebali malo više tragati.
Вукица
Само Р. Бајић може да изнедри овако нешто апсурдно! (О тројици филмских стваралаца нема храбрости, а ни образа, да напише било шта лоше, али се, забога, љути на све остале у Србији, који верују да ће поменути великани на прави начин приказати погром Срба од усташке руке у Другом светском рату. Овде, очигледно је, нема места за дилему: шта је писац хтео да каже?)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља