понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:34

Две деценије од нестанка новинара Љубомира Кнежевића

Тог 6. маја 1999, у јеку НАТО агресије, сарадник „Политике” из Вучитрна виђен је последњи пут, а сумње да га је отела и убила тзв. ОВК ни после 20 година нису добиле судску потврду
Аутор: Димитрије Буквићпонедељак, 06.05.2019. у 14:06
Љубомир Кнежевић (Фото: УНС)

На данашњи дан, пре тачно двадесет година, сарадник „Политике” Љубомир Кнежевић упутио се у кућу породице Лакетић у Вучитрну, где је и сам живео. Намера му је била да направи репортажу о прослави Ђурђевдана. Тог 6. маја 1999, у јеку НАТО агресије, овај новинар, који је тада имао 60 година, виђен је последњи пут. По одласку од Лакетића је нестао. Сваки траг му се изгубио код железничке станице.

Ни две деценије касније, Кнежевићева породица није сазнала шта се десило с њим. Сумње да га је отела тзв. ОВК, убивши га потом у логору у селу Ликовцу у Дреници, заједно с још 25 људи, никад нису добиле судску потврду. Наш лист је у више наврата писао да се, према појединим сазнањима, за тај злочин сумњичи врх ОВК, међу којима и Рамуш Харадинај и Хашим Тачи и њихови сарадници Сулејман Селими, Сами Љуштаку и други.

По озлоглашеном логору Ликовац назван је и предмет Тужилаштва за ратне злочине, у којем се име Љубомира Кнежевића води под бројем 23 на списку од укупно 26 жртава. Из тог Тужилаштва, за „Политику” је речено да се предмет „под колоквијалним називом ’Ликовац’ налази у фази предистражног поступка”.

Како за наш лист каже Љубомиров син Горан, његов отац је у време кад је нестао радио за више медија међу којима су, осим „Политике”, приштинско „Јединство” и Радио Приштина. После његовог нестанка, МУП је поднео кривичну пријаву државном тужиоцу у Косовској Митровици против Н. Н. лица због отмице, а случај је по доласку међународних снага на Космет преузео Унмик. Ипак, својевремено је чак и Саветодавна комисија за људска права при УН, којој се Кнежевићева породица обратила у потрази за правдом, указала да та мисија није спровела истрагу како треба. Конкретно, комисија је у закључку од пре неколико година навела да би Унмик требало да јавно призна одговорност у вези са својим пропустом да адекватно истражи тај случај. Констатовано је да та мисија чекала да се додатне информације појаве саме од себе и да би требало да од Еулекса затражи наставак истраге. Али, од тада нико из тих међународних институција није позвао Љубомирову породицу, иако је случај нестанка новинара поменут и у Хашком трибуналу.

„Слободан Милошевић је у Хагу питао једног сведока Албанца, бившег руководиоца општине Вучитрн, зна ли нешто о Кнежевићевом нестанку, на шта је овај одговорио одрично”, објашњава Горан Кнежевић.

На то да је Кнежевића отела тзв. ОВК упућују и оперативни подаци служби безбедности, као и сазнања из „беле књиге” Владе Србије „Албански тероризам и организовани криминал на Косову и Метохији”, у којој се наводи име Бекима Шутија као осумњиченог за ту отмицу.

У последње две године су се појавиле индиције да би предмет „Ликовац”, а с њим и случај Љубомира Кнежевића, могао да се нађе пред Специјалним судом за злочине ОВК. Али, за сада нема наговештаја да ће до тога и доћи. Наиме, тај суд у Хагу, формално основан 2015. године, тек је прошле године почео да саслушава потенцијалне осумњичене и могуће сведоке, па је још неизвесно када ће подићи прве оптужнице.

У међувремену, Комисија за нестале особе Владе Србије прикупља чињенице и доказе о злочинима над Србима и осталим неалбанцима које ће упутити хашком Специјализованом тужилаштву, каже за „Политику” председник комисије Вељко Одаловић, додајући да се то односи и на нестанак Љубомира Кнежевића, којег је, као тадашњи начелник Косовског округа, и лично познавао.

„Такође, инсистираћемо да се приликом давања исказа у Хагу, појединци из тзв. ОВК који се доводе у везу с Кнежевићевим нестанком, изјасне и о том случају, као и да се судбина осталих новинара расветли. Трачак наде да би то могло да се деси пружају документа до којих смо дошли, а која говоре да су верификатори ОЕБС-а обилазили киднаповане и отете Србе по илегалним затворима тзв. ОВК. То значи да постоје трагови који говоре о онима који су тамо били заточени. Те затворе су обилазили и представници ’Хјуман рајтс воча’, Међународног комитета Црвеног крста и других организација. Зато инсистирамо да се све те архиве отворе”, наводи Одаловић.


Коментари1
40f60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... jos jedna tragicna prica ... sto je najgore sve to aminuje tkzv demokratska medjunarodna zajednica ... znamo ko su ustvari ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља