недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:00

Скупштински храм књиге чува први српски устав

Библиотека у Дому Народне скупштине планирана је и рађена по угледу на ону у угарском парламенту
Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 06.05.2019. у 21:00
Чи­та­о­ни­ца у Дому Народне скупштине од 1936. го­ди­не (Фо­тографије Слу­жба На­род­не скуп­шти­не)

Шетајући међу „експонатима” продаваца на новобеоградском бувљаку, некадашња секретарица посланичког клуба ЈУЛ-а Милена Николић приметила је на једном од њих печат библиотеке Народне скупштине. Погледавши позорније, видела је да је то оригинално издање „Протокола Светоандрејске скупштине” и купила га је за 100 динара, од којих је част за трговца било целих 70 динара. Било је то неколико дана после петооктобарске „револуције”, у којој је, између осталог, запаљена тадашња Савезна скупштина и умногоме похарана.

Међу несталим уметничким делима, мобилијаром и делима из скупштинске библиотеке био је и овај јединствен примерак књиге који се заправо зове „Протоколи Србске Народне Скупштине”. Писана је старословенским писмом, на 43 стране, а реч је о стенографским белешкама с првог заседања Народне скупштине. Савесна Милена Николић одмах је књигу однела у институцију у којој је радила 33 године. Наш лист је о њеном поступку писао пре десет година, а захваљујући медијима, знамо и причу о телефонисти Народног музеја Ђорђу Јоксимовићу, који је и сам ушао у данашњи Дом народне скупштине у ноћи када је горео и вероватно спречио катастрофу ширих размера. Наиме, пошто се затекао у библиотеци, видео је да гори вредна грађа и угасио је, а онда је покушавао да спречи и ломљење библиотечког инвентара.

За­пи­сник 95. ре­дов­ног са­стан­ка На­род­не скуп­шти­не 1918. на Кр­фу

Двоје поштених људи учинили су тако немерљиво много за установу која садржи најверодостојнија и најпотпунија сведочанства парламентарног живота у Србији, и заправо је старија од самог скупштинског здања јер је чине фондови Кнежевине Србије, Краљевине Србије и Краљевине Југославије. Поседује, између осталог, веома вредну збирку руком писаних оригиналних стенографских бележака са заседања Скупштине Краљевине Србије од 1914. године у Нишу и на Крфу, збирку најстаријих закона штампаних у нашој земљи, комплете службених листова од 1921, збирке републичких службених листова од 1945. године, службене листове бивших република СФРЈ од 1945. до 1992. године. Нарочиту вредност има збирка старе и ретке библиотечке грађе, која броји 98 наслова, а чине је издања из 18. и 19. века. Ова збирка обухвата штампане књиге и периодичне публикације објављене на српскословенском, рускословенском (у српској употреби), славеносрпском и српском језику, закључно с 1867. годином. Једна од највреднијих публикација у овој збирци је први српски устав, чувен као Сретењски устав из 1835. године, и Устав Књажества Сербије из 1838, познатији као Султански хатишериф. Ту је и Душанов законик штампан 1898. године.

Весна Дујмовић Росић, руководилац Групе за едукацију и презентацију скупштинске баштине, истиче за „Политику” да библиотека Народне скупштине спада међу најдрагоценије сачуване ентеријере овог здања. Припада групи специјалних, парламентарних библиотека. „Оне су најстарији и први извор сваког парламента, јер обично настају када и сам парламент. Све парламентарне библиотеке су уско везане за настанак, врсту, структуру и сам рад парламента, чије су се промене историјски неминовно одражавале и на њихов развој”, каже Весна Дујмовић Росић.

Све скупштине наше државе имале су просторије, своје или изнајмљене, које су наменски одређиване за то да буду библиотеке. Тако у књизи „Историја Београда 3: Двадесети век”, уредника Васе Чубриловића из 1974. године, стоји податак да је Библиотека Народне скупштине, образована пре Првог светског рата и да је у њему настрадала јер су окупатори разнели многе књиге. После рата су у њен састав ушле библиотеке Стојана Протића, Пере Тодоровића и других истакнутих политичара, наводи Весна Дујмовић Росић. Библиотека је добијала или набављала првенствено политичка дела, законе, стенографске белешке и службене новине.

„И просторије ове парламентарне библиотеке наменски су планиране у време када је планирана и изградња Народне скупштине, 1901. године. Када је завршена градња 1936. године, коначно је и озваничен распоред, намена и назив просторија у којима се и данас налази читаоница библиотеке. Рађена је по угледу на библиотеку угарског парламента, с резбареним намештајем и галеријом којој се прилази стрмим спиралним степеницама од храстовине”, објашњава она.

Библиотека обавља широк спектар информативно-библиотечких послова у циљу пружања подршке остваривању функција Народне скупштине. Затвореног је типа – њен фонд могу да користе народни посланици и запослени у Служби Народне скупштине, а друга заинтересована лица на захтев који одобрава Генерални секретар Народне скупштине.

Фонд Библиотеке Народне скупштине је формиран од фонда Библиотеке Народне скупштине Краљевине Југославије, која је 1918. године (приликом уједињења) наследила књижевни фонд Библиотеке Народне скупштине Кнежевине и Краљевине Србије из 1889. године. Најстарији део фонда су књиге које су припадале Министарству унутрашњих дела Краљевине Србије, а затим Председништву Министарског савета, унутар кога се налазио и Централни прес биро с књижницом. Фонд библиотеке садржи око 60.000 публикација на српском и страним језицима из области историје, политике, права, економије, статистике, социологије, филозофије, као и богату збирку приручника, енциклопедија, речника, лексикона.

Пар­ла­мен­тар­на из­ла­га­ња у сте­но­граф­ским бе­ле­шка­ма

Истраживачи библиотеке израђују стручне анализе и прикупљају информације на захтев председника и потпредседника Народне скупштине, председника посланичких група, народних посланика, генералног секретара Народне скупштине, заменика генералног секретара, помоћника генералног секретара, начелника одељења и секретара радног тела. Корисницима истраживачких услуга на располагању су различити истраживачки радови: компаративна истраживања, аналитичке информације, информативни прегледи и опште информације. На интернет страници Народне скупштине континуирано се објављују урађена компаративна истраживања, почевши од 2008. године и њиме се може приступити на интернет страници Народне скупштине.

Истраживачи, заједно с Одељењем за европске интеграције и секретарима одбора припремају прегледне информације, у циљу јачања законодавне и контролне функције Народне скупштине. Путем сарадње с истраживачким службама националних парламената и међународним организацијама, а посебно Европским центром за парламентарна истраживања и документацију, прате се савремени трендови у размени знања у парламентарном раду.

„Славеносербски магазин” из 1768. године најстарија и највреднија публикација

Збирку старе и ретке књиге чине пре свега универзитетски уџбеници из историје, језика, логике, политичке економије, географије, филозофије, чији су аутори Ђуро Даничић, Јоаким Вујић, Аврам Мразовић, Сима Милутиновић Сарајлија, Чедомиљ Мијатовић, Љубомир П. Ненадовић (издавач), Данило Медаковић и остали, наводи се на сајту Народне скупштине. Од белетристике збирка поседује „Даворје” Јована Стерија Поповића, „Стихотворенија” Лукијана Мушицког, роман „Велимир и Босиљка” Милована Видаковића и друге. Вук Стефановић Караџић заступљен је публикацијама „Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона (вере)” и „Правитељствујушћи совјет српски за времена Карађорђијева”. Ова збирка поседује и шест вредних наслова периодике, од којих је „Славеносербски магазин” из 1768. године најстарија и уједно највреднија публикација.

Публикације из ове раритетне збирке углавном су штампане у Београду/Крагујевцу – Књигопечатије Књажества српског, Новом Саду – Књигопечатња Данила Медаковића, али има и оних штампаних у Карловцима – Типографија Митрополитско-гимназијална, Будиму у Писменима Краљевског Универзитета Унгарског, Бечу – код Шнирера, Лајпцигу – у Јерменском манастиру и код Георга Виланда, Епископској књигопечатњи...

Први буџет 1889. године

Први закон о народној скупштини Србије донет је 28. октобра 1858. године . На основу њега сазвана је Светоандрејска народна скупштина, одржана од 30. новембра 1858. до 31. јануара 1859. године у Београду. Тиме је озакоњена установа народне скупштине и ударен темељ представничког система у Србији. Буџет и правила рада скупштинске библиотеке први пут су званично прописани у Закону о пословном реду у Народној скупштини Краљевине Србије, од 1. новембра 1889. године.

Записници, извјешћа, биљешке...

Збирка стенографских бележака од почетка развоја парламентаризма у нас историјски је вредна. У збирци се налазе:

– протоколи српске Народне скупштине од 1859. до 1918. године,

– стенографски записници Сабора и Сената Хрватске, Славоније и Далмације од 1861. до 1912. године,

– брзописна извјешћа Сабора Краљевине Далмације од 1876. до 1908. године,

– стенографске биљешке Црногорске Народне Скупштине од 1906. до 1914. године,

– стенографски извештаји Босанско – Херцеговачког Сабора од 1910. до 1914. године,

– стенографске белешке Народне скупштине Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1939. године,

– стенографске белешке са Првог и Другог заседања АВНОЈ-а,

– стенографске белешке са седница већа скупштина социјалистичке Југославије од 1945. године, као и остале стенографске белешке, до данашњих дана.


Коментари5
67de5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дечак
Ех, да је Слоба на време признао изборни пораз . . .
mile
Čuo sam, već ranije, priču o kupvini knjige na "buvljaku", ali i drugu, suprotnu, verziju ovog dogadjaja.
Зорица Аврамовић
Надам се да је Колегијум наградио ауторку за овај сјајан, исцрпан, аналитички текст. Уствари, веома лепу и занимљиву причу о ризници вредних издања и докумената у Народној скупштини. Истовремено, позор! Ено их опет, разапели шаторе у Парку испред Старог двора!
što tako stidljivo
Što tako stidljivo o pljački Skupštine 5. oktobra? To bi trebalo da bude glavni naslov, da se već jednom progovori o sramoti 5. oktobra. Nisu samo knjige stradale, nego nameštaj popljačkan, umetničke slike, klozetske šolje, šta je ko od rulje zakačio, a taksisti su cele noći razvozili plen po kućama. Sramotna noć, ne treba zaboraviti kako je DOS došao na vlast.
Kosovka
Da se zna. Onaj ko je organizovao ove demonstracije i upad u zgradu skupštine, taj je jedan od razbijača SFRJ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља