недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Лет „супер пуме” над Косовом

Аутор: Биљана Радомировићпонедељак, 06.05.2019. у 22:55
Екипа новинара и сниматеља пред лет испред „супер пуме” (Фотографије Б. Радомировић)

Косово – Ниједног момента није било дилеме да се новинар „Политике” нађе у „Ербасовом” војном хеликоптеру АС-332 „супер пума”, на хелидрому у Филмском граду у Приштини, седишту команде Кфора за Космет.

Чак ни онда када су неколико дана пре акције тражили да потпишемо да летимо на сопствену одговорност, па ни тада када је пуковник Винченцо Грасо, шеф Информативне службе Кфора, рекао да због ограничености места, само сниматељи могу да лете.

Пуковник Грасо је одржао обећање имајући у виду да је новинар „Политике” захтев за лет упутио много раније. Много пре него што се знало да ће новинари београдских редакција бити гости Кфора са генерал-мајором Лоренцом Д’ Адариом на челу, главнокомандујућим снагама Нато на Космету.

Није било дилеме ни онда када су колеге новинари, баш мушки питали: „Је л’ стварно летиш?”

У 8.30 смо били у хеликоптеру „супер пума”, оном који команда Кфора користи за своје потребе. У то се рачуна и превоз „важних особа”.

Посрећило се да тог јутра није падала киша, која се претходног дана сручила на Космет. Чак није било ни ветра, али је зато било магле када је требало да слетимо у Пећ.

Није било страха ни при полетању, ни када је хеликоптер летео на висини од пет стотина, а у неким моментима се спуштао и тик до тла. Толико ниско да смо у једном моменту помислили да руком можемо да дохватимо тиркизну воду у језеру Газиводе, док смо прелетали општину Зубин Поток.

У хеликоптеру су била два пилота, док су два остала на вези у бази која се налази у Филмском граду у Приштини. Ту су и два војника која су повремено отварала врата хеликоптера како би сниматељи могли што боље да ухвате кадар. У моменту када је војник под шлемом, у пуној опреми, први пут отворио врата челичне, транспортне птице, која достиже брзину до 262 километра на час и може да лети на висини до шест километара, носи терет од четири тоне, колико и спољашњег терета може да понесе, није нам било јасно шта хоће.

Отварао је врата као да то чини на некаквом „фићи”, а не на грдосији која кошта око 15 милиона евра и у коју поред посаде може да стане још 19 војника.

И, Влада Србије се ускоро може похвалити оваквим хеликоптерима, које ће у свом хангару имати припадници српске полиције. Наручене су три „супер пуме”.

Толико смо се окуражиле, колегиница и ја, једине новинарке у хеликоптеру, уз безрезервну мушку подршку војног коментатора Радића, да чак нисмо користиле ни тампоне за уши које су нам при уласку поделили.

Централно Косово нам је било на длану. Осунчано, да би негде око Термоелектране „Обилић” смог и магла мало помутили осећај храбрости. На моменте нам се чинило да се „супер пума” тресе, нагиње на страну, па смо несигурност пребацивали на шалу, али и на ветар који у овом делу Косова и Метохије „брише” и кад је најведрије.

Ушли смо у зону северног Косова. Косовска Митровица – величанствена, са погледом из ваздуха. Видимо онај чувени, Главни мост на Ибру, који дели град на северни српски и јужни албански део. Препознајемо вишеспратнице, само још недостаје да угледамо своју улицу!

Хеликоптер прати ток модрог Ибра.

Вијори се српска застава на брду званом Велики Звечан, тробојка, у висине се уздиго чувени „Трепчин” димњак. Над територијом смо Ибарског Колашина, надлећемо језеро Газиводе! Е, ту већ нека нелагода. Кроз главу пролећу оне неистражене дубине које су прогутале десетине српских села, цркава, српских гробља...

„Боже драги, ако гинемо, ако се ова грдосија сруши, само нек не буде у води”, довикујемо се док се у језеру Ибарског Колашина разазнају обриси „супер пуме”.

Над пространствима смо Мокре Горе, а онда ка општини Лепосавић. Надлећемо базу „Нотинг хил”, врхове Рогозне, назиремо Копаоник и подкопаоничке висове.

Термоелектрана „Обилић” из ваздуха

Враћамо се поново смог и магла над деловима централног Косова, а онда плодна и богата Метохија. Над базом смо „Вилађо Италија” крај Пећи. У зони је одговорности италијанских снага, под командом пуковника Ђанфранка ди Марка.

Магла не дозвољава да се хеликоптер приземи. Пилоти су проценили да је ризично. Враћамо се опет у „Филмски град”, захвални четворици швајцарских пилота који су нам омогућили да дуже од сата летимо над Косметом, будемо у „супер пуми” софистицираном хеликоптеру, којег у окружењу користе Словенци, Бугари, а имају га у Албанији

Кажемо да ће и Србија такве да има!

Аутобусом идемо у Пећ, где се магла већ подигла. Испод самих Проклетија, са којих се још бели снег, стижемо у „Вилђо Италија”. После Бондстила и Филмског града, то је трећа база по бројности војника и по величини коју заузима на косметској земљи.

Гостопримство Италијана на сваком кораку, поред богате италијанске кухиње, командант Ди Марко почастио нас је и најомиљенијом италијанском кафом-еспресом, по „чаробној формули”.

Настављамо ка Гораждевцу, једној од највећих српских енклава у пећкој општини. Међу седам стотина житеља, села које је још завијено у црно од терористичког напада на децу која су се купала у реци Бистрици, срећемо добро познате људе. Неће у новине. Причају о невољама села које је у албанском окружењу.

„Само нек је мир. И, да останемо на своме”, говори нам висок, стасит човек средњих година, док седимо на климавој столици, у центру села, где је зграда општине, станица полиције, где је „зборно место” свих оних који би да чују прве вести.

Ту су и кафићи. Кроз село је пут којим свакодневно пролазе Албанци.

Срби су овде на мети сталних крађа. Лопови никада нису откривени.

У стопу нас прате Винченцо Грасо и пуковник Ђовани Паћито. И, док је портпарол Кфора, пуковник Грасо константно под „рафалним” питањима новинара, некада не баш угодним, дотле је пуковник Пачито по страни, војнички миран, чак и када новинари нађу безразложан разлог за смех или негодовање. „Човек из сенке!” Неприметан, ал’ где год погледате – ту је!

Већ је касно поподне. Из сунчаног Гораждевца, преко Клине, у којој има тек неколико Срба, стижемо у манастир Будисавци, у истоименом селу у којем више нема ниједног Србина.

Смењује се пљусак са сунцем, а над манастиром ограђеним џаковима на којем су колутови бодљикаве жице, раширило се метохијско небо.

На улазу косовски полицајац. Албанац, који одлично говори српски. Убрзо стижу и словеначки војници Кфора.

Монахиња Сара, обрадовала се неочекиваним гостима, којих све ређе има. Чујемо да је из манастира Грачаница дошла у овај храм, саграђен у 14. веку, који је ктиторство краља Милутина. Малобројно сестринство од рата опстаје у албанском окружењу. Некада се у порти манастира, пред Црквом Преображење Господње саборовало, цела Метохија је долазила, а сада тек покоји верник из Осојана, Жача, Видања, Дрсника наиђе.

Преображење Господње увек пада у време госпојинског поста, па је и празнична трпеза, 19. августа, за оне малобројне Србе, увек посна.

Светиња је метох Пећке патријаршије, а у повељи из 1318. године помиње се да је краљ Милутин посед даривао Хиландару. Грађена је у вардарском стилу, где су наизменично зидани камен и опека.

Сестра Сара није имала благослов ишта да прича. Оно што знамо јесте да је 1999. године из манастира Будисавци киднапован отац Стефан. А, штитио је Србе, склонивши их у манастир!

А, зна се и да су се пре седам година, са иконе Пресвете Богородице лиле сузе. Како се причало, сузе на „мироточивој икони” су предсказале да се још дуго неће смирити косовска земља!


Коментари7
761fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Roos
Izgleda da su albanci najmoćnija supersile?!
branislav popović
Autorka se ovim tekstom kandidovala za mesto Lazanskog.
Ranko
Koliko sam razumeo, najvažnije u priči je to da ste se vozile u moćnom NATO helikopteru
Dado
То причају они који не живе на КиМ. А они који живе као ова новинарка и који су пресрећни да су могли обићи све крајеве КиМ и видети своји свету земљу из висине, њима ћемо маћи нешто да замеримо... Такви су неки од наших Срба. Оно не сви и недај Боже да су сви...
Препоручујем 13
Dusan T
Koliko vidim, reporterka je, u NATO helikopteru, letela i nad Metohijom. Sjajno je sto je NATO dopustio ovim Srbima da vide vecnu srpsku zemlju, i to jos odozgo, vozeci ih, kao veoma vazne osobe, kroz vazdusni prostor Srbije. Cak su im ljubazno dozvolili da vide i neke domoroce, izlozene kao u zoo vrtu. Hvala NATO.
Ivana
I kao da je bajka....divno sto su se provozale super pumom. Lepo si ovo napisao....a ja se tako uglavnom osecam kada dodju da nas obidju, ja bih rekla kao majmune u kavezu...sita sam pogleda i pitanja.
Препоручујем 9
Vesa D
..kad nema mačke miševi kolo vode ..ali neće još dugo..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља