четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Казне за силовање на доњој граници

За теже облике силовања прописане су казне од пет до 15 година, а за случај смрти жртве – затвор од најмање десет година
Аутор: Александра Петровићпонедељак, 06.05.2019. у 22:55
(Фото Пиксабеј)

Судови у Србији одмеравају благе казне за силовање. Од укупно 81 пресуде, изречено је само 20 казни изнад пет година затвора, колико износи законски минимум за ово кривично дело. Од тога је само пет силоватеља осуђено на казну већу од десет година, која је ближа законском максимуму од 12 година затвора.

Оваква статистика може да се објасни податком да је у 20 случајева обљуба остала само у покушају, али и чињеницом да је прописани минимум казне за силовање тек 2016. године подигнут са три на пет година затвора.

Подаци су објављени у истраживању „Казнена политика у Србији – закон и пракса”, које је обухватило и старије случајеве, из времена када је важио распон казне од три до 12 година и када још није уведена забрана ублажавања казне за силовање. Зато се не може рећи да су судови ишли испод законског минимума, осим у случајевима покушаја силовања, за које се учинилац може блаже казнити.

У испитиваном узорку било је 30 пресуда за силовање са казнама од три до пет година затвора и 21 пресуда од једне до три године, па чак и четири казне од шест месеци до годину дана. Званично је само у пет случајева казна ублажена, а у три предмета оптужени су ослобођени. У 12 случајева одређена је и мера безбедности обавезног лечења.

До 2009. године Кривични законик Србије (КЗ) прописивао је за силовање распон казне од две до десет година, а још нижи минимум од само годину дана затвора важио је у време СФРЈ.

Током последње две деценије, КЗ је више пута повећавао санкције за основни облик силовања. Минимум је 2005. повећан на две године, 2009. на три, а 2016. на пет година затвора, док је максимум остао на 12 година.

Близу максимума одмерено је само пет казни. Аутори студије напомињу да су узорком обухваћени предмети неједнаке старости, тако да нису у свим случајевима примењивани исти прописи. И поред тога, остаје утисак да није довољно истражена судска пракса када је реч о силовању – принуда на обљубу употребом силе или претње. Наведен је само један додатни податак – да је у пет случајева силовање извршило више починилаца, а то је један од тежих облика овог кривичног дела.

Није прецизирано да ли је у испитиваном узорку било и других случајева тежег облика силовања – ако је дошло до тешке повреде или смрти жртве, ако је силовање извршено према малолетнику или детету или „на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин”, као и ако је дошло до трудноће.

За теже облике силовања прописане су казне од пет до 15 година, а за случај смрти жртве – затвор од најмање десет година.

Занимљиво је да постоји и лакши облик силовања – ако је ово кривично дело „учињено претњом да ће се за то или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњом другим тешким злом”. У том случају, који се може назвати и силовањем помоћу уцене, КЗ предвиђа казну затвора од две до десет година.

Да би читалац разумео зашто је то лакши облик, треба да наведемо и како КЗ дефинише основни облик силовања: „Ко принуди другог на обљубу или са њом изједначен чин, употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица, казниће се затвором од пет до дванаест година” (члан 178, став један).

Тек у коментарима закона и стручним радовима може се прочитати које су то „друге полне радње” које представљају „чин изједначен са обљубом”.

Некада је закон предвиђао да жртва може бити само женска особа, са којом учинилац није у браку, али од 2005. године у Србији је могуће и силовање у браку, док жртва може бити и мушкарац. Међутим, у пракси није забележен случај да је учинилац била жена.

Пре последњих измена КЗ-а из 2016. године, било је предложено да се инкриминише још један лакши облик силовања – ако није било силе, претње или уцене, али је обљуба извршена без пристанка жртве. Иако су такву одредбу налагале смернице Истанбулске конвенције, наши стручњаци су оценили да би овај облик силовања изазвао у пракси велике проблеме приликом доказивања да ли се жртва на било који начин изјашњавала о томе да ли даје или не даје пристанак за сексуални чин. Остало је лакше решење – да се доказује употреба силе, претње, уцене или неког другог облика принуде.


Коментари5
50f82
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

МАКСИМ
Tреба пооштрити казнену политику према учиниоцима најтежих кривичних дела, посебно за кривична дела према деци, женама и онима који не могу да се бране. А за то нам требају савесне судије, које часно, одговорно и поштено обављају посао за који их је делегирала држава. Ако је за силовања у 35,90% случајева казна мања од минималне казне прописане законом, а у 33,30% случајева нешто мало изнад минималне казне прописане законом, сматрам да нису у праву они који тврде да 99% судија поштено обавља свој посао.
Sasa Trajkovic
Srbija je zemlja pomodarstva iz svojih kompleksa po svaku cenu želimo da se dodvorimo tom zapadu... ova tema se svakih deset dana pojavljuje u medijima kao da uređivačku politiku vode ne profesionalci novinari i urednici već NVO sektor koji kroz ovakve tekstove i bukvalno " pere novac" koji dobija iz inostranstva sa jasnim temama koje se nameću preko ovakvih medeijskih kampanja u društvu. Da li smo svesni toga bojim se da nismo ni kao društvo ni kao država. Ako bi ovaj tekst izneo poređenja radi statiostičke podatke o silovanjima i sudskoj praksi u SAD u gde je polovina stanovništgva ili bila ili jeste u zatvorima ove brojke bi bile minorne ali... daleko je Amerika a još dalje EU u kojoj postoji pravo ali i pravda koje su ovde samo misaona imenica.
Francuska Sobarica
I pored cinjenice, da je seksualno nasilje u konstantnom i ozbiljnom porastu,kazne ostaju stidljive,a ishod sudjenja neizvestan.Osim,za zrtvu silovanja,kojoj je dozivotna trauma zagarantovana.Iz tog razloga,verujem,da bi kazne za silovanje trebale biti rigoroznije,ili barem jednake,kao kazne za ubistvo.Zrtve ubistva,nikad vise nece videti svog ubicu.Za razliku od ubijenih,zrtve silovanja,ce videti svog silovatelja,vec na sudjenju,a zivece u strahu od ponovnog susreta,do kraja zivota,dakle...DOZIVOTNA! Porodice ubijenih,ce patiti.Porodice silovanih,ce patiti i osecati sramotu,isto kao i zrtve.Ubistvo moze biti u afektu,u strahu ili iz nehata.Silovanje je uvek s predumisljajem.Dakle,savesno i savremeno drustvo,mudri akademici,ozbiljna i odgovorna vlasti,evropska buducnosti...
Marica
Ko su ovih 6 sto nisu dobili zatvor ili je novac radio ili veza .
Дарко
Зато се лепо уведе систем као у Данској и реши се проблем. Данци су увели закон по којем се за прво силовање добије затворска казна, док за поновљени прекршај силовања починилац кривичног дела пошаље у прву клинику на хемијску кастрацију. Релативно ефикасно и брзо су решили проблем са силоватељима, јер никоме не пада на памет да се упушта у тако нешто знајући шта му следује.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља