уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Хотели и кафане – споменици културе

На територији града 18 бивших или садашњих угоститељских објеката од посебне важности
Аутор: Милан Јанковићпонедељак, 06.05.2019. у 21:21
Поставка на Калемегдану (Фо­то­до­ку­мен­та­ци­ја За­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре гра­да Бе­о­гра­да)

Добар број суграђана, посебно оних млађих, вероватно не зна да су наши преци улазећи у здање садашње Библиотеке града Београда у Кнез Михаиловој некада давно желели да попију пиће или преноће у хотелу „Српска круна”.

Мало је познато и да је у лепој згради подно калемегданских зидина некада блистао хотел „Национал”, или да се посетом „Механи Узун Мирка Апостоловића” у Мислођину улази у један од најстаријих објеката руралне архитектуре на ширем подручју Београда...

С намером да се на ове објекте укаже као на вредан и неодвојив сегмент културног наслеђа Београда, историчарка уметности Љубица Радовановић недавно је, за време „Дана Београда”, приредила у Заводу за заштиту споменика културе града Београда на Калемегдану изложбу под насловом „Хотели и кафане града Београда – препознавање споменика културе”.

– Објекти који су овде представљени проглашени су за споменике културе у претходним деценијама због својих архитектонских одлика, као и због првобитне намене која се очувала до данашњих дана. Хотели и кафане, споменици културе Београда, и даље живе у оквиру урбаног језгра престонице и чине активан део живота њених суграђана. Данас се на територији града налази 18 хотела и кафана који су утврђени за споменике културе. На овај начин желели смо да усмеримо пажњу јавности на те грађевине поред којих свакодневно пролазимо – каже за „Политику” ауторка поставке.

Процват престоничких хотела поклапа се с повлачењем турске војске из Београда, почетком 19. века. У то време креће убрзана урбанизација, развија се привредни центар Београда од Железничке станице до Теразија као средишта, а хотели представљају сведочанство тог периода.

– Хотели су симболизовали развој, моћ и просперитет града који се све више развијао под утицајем европских метропола. Подизање хотела било је неопходно и због потребе смештаја све већег броја посетилаца, пословних људи и туриста – објашњава Љубица Радовановић.

Нема сумње да су објекти хотелске намене доносили дух Европе у српску престоницу и директно утицали на еманципацију друштва. Истовремено, механе, према речима наше саговорнице, као репрезенти народног градитељства постају први простори слободе мисли и заметка процеса демократизације.

– Континуиран развој живота кафана у Србији започиње у средњем веку, а за време Османлија доживљава процват – њихова врата се широм отварају и оне постају места приступачна свим грађанима. Као окупљалишта строго подељених друштвених слојева, представљале су прве просторе за слободну размену мишљења, отворено политичко резоновање, касније и политичко организовање.

Хотел „Авала”

Подигнут 1931. према пројекту руског архитекте Виктора Лукомског, а утврђен за споменик културе тек 2007. године, хотел „Авала” је успешан спој елемената модернизма и традиционалних српских мотива позајмљених из средњовековног градитељског опуса. Северни део објекта красе две фигуре сфинге, рад руског вајара Владимира Загородњука.

Хотел „Српска круна”

Кад је подигнут, 1869. године, хотел „Српска круна” одражавао је већ прихваћени манир да се око централног дворишта организује архитектонски простор. Бомбардовање Београда означило је крај рада овог хотела, а после Другог светског рата у његову зграду је измештена Народна библиотека Србије, а потом и Библиотека града Београда.

Механа Узун Мирка Апостоловића

Кафана у обреновачком насељу Мислођин један је од најстаријих и историјски најзанимљивијих објеката и у извесном смислу представља меморијални споменик једном од највећих јунака у новијој историји Београда. Одиграла је значајну улогу као састајалиште мештана који су размењивали идеје о начину борбе за ослобођење Београда 1806. године.

Хотел „Национал”

Народна гостионица, касније хотел, подигнута 1868. године, припадала је групи калемегданских хотела који су грађени и отварани после предаје градова Србима 1867. Последње дане живота у овом објекту провео је књижевник Милован Глишић, а чувени српски политичар Никола Пашић био је власник зграде од 1892. па до своје смрти 1926. године.


Коментари0
4cb5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља